ПРАЗНИК КОЈИ ЈЕ ПРОМИЈЕНИО ИСТОРИЈУ ХРИШЋАНСТВА: Сутра су Свети цар Константин и царица Јелена

Цар који је зауставио прогон хришћана

Свети цар Константин Велики био је римски цар који је остао упамћен као први владар који је хришћанству дао слободу након готово три вијека прогона.

Најзначајнији догађај везан за његово име јесте Милански едикт из 313. године. Овим документом хришћани су добили право да слободно исповиједају своју вјеру, а престала су масовна гоњења и страдања којима су били изложени широм Римског царства.

Због тога га Црква не памти само као државника, већ и као човјека који је отворио пут ширењу хришћанства.

Константин је оставио траг и 325. године када је сазвао Први васељенски сабор у Никеји. На том сабору окупљени епископи расправљали су о учењу свештеника Арија, које је Црква прогласила јеретичким. Тада су постављени темељи православног учења и донијети важни дијелови Симбола вјере који се и данас изговарају на литургијама.

Жена која је пронашла Часни крст

Ништа мање значајна није ни његова мајка, света царица Јелена.

Предање каже да је током ходочашћа у Јерусалим пронашла Часни крст на којем је разапет Исус Христ. Управо због тог догађаја сматра се једном од најважнијих жена у историји хришћанства.

По њеном налогу подигнуте су бројне цркве на светим мјестима, међу којима је и Црква Васкрсења Христовог у Јерусалиму, позната и као Црква Светог гроба.

Због своје вјере, добротворства и залагања за хришћане, царица Јелена је заједно са сином проглашена светитељком.

Обичаји који се везују за овај празник

На празник Светог цара Константина и царице Јелене вјерници традиционално одлазе у цркву, присуствују богослужењу и пале свијеће за здравље својих ближњих, али и за све хришћанске мученике који су страдали због вјере.

У појединим крајевима Србије вјерује се да је добро умити се освећеном водом и помолити за тјелесно и духовно здравље. Овај обичај нема карактер црквене заповијести, већ припада народној побожности која се преносила генерацијама.

Пошто празник пада у периоду између Спасовдана и Духова, у народу се сматра даном посвећеним миру, слози и породичном окупљању. Нема посебних забрана рада које прописује Црква, али се вјерницима савјетује да празник проведу достојанствено, у молитви и добрим дјелима.

Зашто је овај празник важан и данас

Мало је људи у историји који су толико утицали на судбину хришћанства као цар Константин и његова мајка Јелена. Да није било Миланског едикта, хришћани би можда још дуго остали прогоњена заједница, а да није било царице Јелене, нека од најважнијих светих мјеста вјероватно никада не би била сачувана за будуће генерације.

Због тога њихов празник није само сјећање на две историјске личности, већ и подсјетник на вријеме када је хришћанска вјера од прогоњене религије постала једна од најважнијих духовних сила свијета.

(Она.рс)