БРАДИНА КРОЗ ОЧИ ДЈЕЦЕ РАТА: Потресна свједочанства преживјелих Срба који памте кобни 25. мај 1992. године (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Уступљена фотографија

„Дјеца Брадине“ сада је прича о страдању једног села, виђеног и запамћеног очима најмлађих. Аутор овог документарног филма Стеван Салатић дијелио је сличну судбину, протјеран је Србин из Мостара, и зато је одлучио да о сними филм у коме ће се проговорити о ономе о чему се годинама ћутало.

– Страдања Срба у Мостару, Коњицу и Брадини су теме којима се бавим и истражујем их. Прошло је 34 године након страдања Брадине и хтио сам да у форми филма прикажем шта се све дешавало у Брадини тог 25. маја 1992. године, након тога и 12. јула, на начин како су то дјеца, а данас одрасли људи, запамтили – рекао је Салатић.

Брадина је највеће српско село на потезу од Сарајева према Мостару, гдје је 1992. године живјело око 700 становника, а сада када се туда прође изгледа као да нико није ни живио. Једини доказ јесу споменик и црква Вазнесењу Христовом који још увијек као биљези свједоче да су Срби некад ту живјели. Десило се потпуно уништење не само људи који су тамо живјели и њихових живота, него и уништењу комплетне имовине која је постојала у том селу. Преживјели Брадињани су се раселили од Требиња, Гацка, Источног Сарајева, Братунца, Зворника, Бијељине, Новог Сада, а велика већина њих је послије је рата, живот наставила преко океана, у Чикагу, у Перту, Сиднеју и Мелбурну.

Један сегмент филма говори о дешавању о логору Челебићи и фокусиран је на на ратне исповијести двојице логорских љекара, Петка Грубача и Реље Мркајића, који данас живи у Приједору, а Грубач у Бијељини.

–  Међународна заједница плански исељавала челебићке логораше, људи који су изгубили више чланова породица из ове земље, дајући им посао, избегличке дозволе у иностранству, вођени једном идејом да ова земља у миру може опстати једино на начин да расели оне људе који су најгоре прошли, оне људе који су дехуманизовани у рату, оне људе који су изгубили све у рату – рекао је Салатић.

У тренутку напада на Брадину имала двије године

Вања Ђурић, дјевојачко Куљанин, је у тренутку напада на Брадину имала свега двије године. Каже да је цијелог живота покушавала да склопи мозаик приче и на основу прича своје мајке, бака, дједова, кумова и комшија схвати шта се заправо десило тог кобног 25. маја 1992. године. Дан послије, 26. маја, Вањин отац је погинуо.

– Очев отац, Боривоје М. Куљанин (1928.) био је заточен мјесец дана и пуштен је, а мајчин отац Петко Б. Мркајић (1943.) био је заточен од пада Брадине и почетка јуна до октобра 1992. када је размијењен из Челебића и он је био заточеник у Челебићима у тунелу гдје су се дешавале неке од најтежих тортура. Један стриц је рањаван и он се крио у шумама док није неким чудом пребегао на српску страну.

Послије првог напада на Брадину, 25. маја 1992. преживјели жене и дјеца су остављени на милост и немилост до следећег напада на Брадину на Петровдан.

– У вријеме тог другог напада на Брадину провели смо вријеме у школи као заточеници. Ја сам била превише мала, али моји старији пријатељи су ми причали шта се сећају и то је траума с којом они тешко живе и дан данас. Парадоксално је помало да ми који смо били бебе завидимо овим старијим зато што се бар сјећају и села и очева из тога доба, а они нама завиде зато што немамо те слике мучења и злостављања које они памте. Свако је обиљежен на неки начин. Ипак, памтим период када смо тако измучени и истраумирани након Брадине живјели у Хаџићима и под снајперима и сиренама ишли у школу. Спавали смо у купатилу јер је то била једина просторија у стану која је имала све унутрашње зидове. Сваки пут сам се захваљивала Богу када бисмо преживели и када бих видјела моју маму живу – каже Вања.

Њено дјетињство је, како каже, обиљежено сузама и страховима. Колико год данас да нормално живи, каже да ће заувијек памтити те сузе, неизвјесност и страхове јер је већ са 4-5 година свог живота знала шта значи звук сирене и борба за живот.

Са седам година била заточеник у властитој школи

Друга свједокиња, која се такође појављује и у филму „Дјеца Брадине“ и коју су немилосрдно проганали је Јелена Гачанин, рођено Глигоревић. Тек у новембру 1992. године је њена породица успјела да пређе на територију општине Хаџићи, одакле су се након Дејтона одселили породично за Братунац. Јелена сада живи и ради у Бијељини, а њени родитељи више нису међу живима. Мајка јој је преминула убрзо послије рата, а отац прошле године. У Братунцу сада живи само њен брат.

– Док смо били заробљени у школи дешавала су се најгора мучења, злостављања и тортуре. Иако сам тада била дијете, памтим сво то зло. Рано сам те старохе доживјела. Мучење, злостављање, пребијање, извођење масовно старијих и младђих лица. Брат и отац су одведени у логоре Челебићи и Мусала, мој брат је тада имао 17 година и спроведен је са мушкарцима. Врисци, крици, све је то нешто што памтим. Крила сам се испод клупе у једном ћошку, памтим једног деду колико је испребијан и био модар да му се очи нису видјеле. Све то време нисмо имали ни храну ни воду, били смо гладни, а по наредби војске су се дјеца и тукла, говорили су им којим интензитетом и јачином се туку. Туче су се дешавале и на клупи изнад моје главе – испричала је Јелена која је тада имала свега седам година.

Она каже да је и пут према Хаџићима био испуњен страхотама и да јој те слике још увијек живе у глави.

– Пресретала нас је војска и изводила, остали смо у једној шуми сакривени четири сата, сакривени лишћем, заустављали су се поред пута, страховит и тежак пут је то био. Тешко ми је о томе говорити. Моја мајка је преминула 1998. године преминула од посљедица логора и свега тога што јој се дешавало – испричала је Јелена.

Обиљежавање страдања у Брадини сваког 25. маја

Млади Брадињани су о прератном животу у Брадини много слушали и њиховог од чика Ранка Жуже – Шике који је живи свједок страдања и неко ко је у Брадини провео цијели свој живот и познавао њихове очеве и дједове.

– Током напада на Брадину су мушкарце изводили и стрељали на мање од 10 метара од куће. Трудим се да се Брадињани редовно окупљају и да сваке године тог 25. маја одамо почаст страдалима, да се ова страдања српског народа никад не забораве – поручио је Жужа.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ВРИЈЕМЕ ДАНАС: Чека нас сунчано и топло вријеме уз промјењиву облачност

 У РЕПУБЛИЦИ Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ данас ће бити претежно сунчано и топло уз промјенљиву облачност, а на истоку облачно и свежије.

НА ВРИЈЕМЕ И БЕЗ ПРОБЛЕМА: Почело поновно гласање у Буковику

У БРЧКОМ је поновљање гласање на једном бирачком мјесту у Буквику почело на вријеме и без проблема.

ДОДИК: СНСД и ХДЗ БиХ желе да институције функционишу у складу са Уставом

ПРЕДСЈЕДНИК СНСД-а Милорад Додик истакао је да се приликом формирања власти на нивоу БиХ мора поштовати изборна воља конститутивних народа и њихових легитимних представника.

КОАЛИЦИЈА ЗА ДРЖАВУ УЗИМА МАНДАТ УЈЕДИЊЕНОЈ СРПСКОЈ: Најновији резултати гласања у Изборној јединици 7

КОАЛИЦИЈА за државу, према најновијим прелиминарним резултатима Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, осваја директни мандат у Народној скупштини Републике Српске у Изборној јединици 7.

ПОЗИВАО НА УВОЂЕЊЕ САНКЦИЈА СРПСКОЈ, А САДА ЈЕ ПОД ИСТРАГОМ: Адису Ахметовићу укинут имунитет у њемачко Бундестагу

НАКОН званичне потврде из њемачког Бундестага да је посланику СПД-а Адису Ахметовићу укинут имунитет, претресени су његова канцеларија и станови.

НОВИ ПРАВИЛНИК О ПАРКИРАЊУ У БАЊАЛУЦИ: Подручје наплате проширено за 30 одсто

БАЊАЛУЧКА градска управа припремила је, чини се, нови удар на џепове грађана.

СУНЧАНО И ТОПЛИЈЕ ОД ПРОСЈЕКА: Детаљна временска прогноза за недјељу

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра ће бити претежно сунчано и топло уз промјенљиву облачност, на истоку већи дио дана облачно и свјежије.

СВЕ НАС ЈЕ МАЊЕ: Демографски дефицит у скоро свим градовима и општинама у Српској

ДА је демографски слом захватио и економски стабилне средине у Републици Српској најбоље показује примјер општине Котор Варош, која је, након година успјешног одолијевања негативним трендовима први пут прешла у зону природног минуса.

ДРИНА ЈЕ КИЧМА, А НЕ ГРАНИЦА: Јасна порука студената из Српске колегама из Србије

УНИЈА студената Републике Српске и Студентски парламент Универзитета у Источном Сарајеву саопштили су да очекују јасно изјашњавање студентских представника и организатора окупљања у Србији о спорним порукама на њиховим скуповима у Новом Пазару, како би се отклониле сумње и сачувало међусобно повјерење.

УПИСАНО 406 БИРАЧА: Понављају се избори у мјесту код Брчког

У Брчком је све спремно за поновљено гласање на једном бирачком мјесту у Буквику са 406 уписаних бирача, рекла је за Срну члан Изборне комисије Брчког Љиљана Оренди.