БРАДИНА КРОЗ ОЧИ ДЈЕЦЕ РАТА: Потресна свједочанства преживјелих Срба који памте кобни 25. мај 1992. године (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Уступљена фотографија
„Дјеца Брадине“ сада је прича о страдању једног села, виђеног и запамћеног очима најмлађих. Аутор овог документарног филма Стеван Салатић дијелио је сличну судбину, протјеран је Србин из Мостара, и зато је одлучио да о сними филм у коме ће се проговорити о ономе о чему се годинама ћутало.
– Страдања Срба у Мостару, Коњицу и Брадини су теме којима се бавим и истражујем их. Прошло је 34 године након страдања Брадине и хтио сам да у форми филма прикажем шта се све дешавало у Брадини тог 25. маја 1992. године, након тога и 12. јула, на начин како су то дјеца, а данас одрасли људи, запамтили – рекао је Салатић.
Брадина је највеће српско село на потезу од Сарајева према Мостару, гдје је 1992. године живјело око 700 становника, а сада када се туда прође изгледа као да нико није ни живио. Једини доказ јесу споменик и црква Вазнесењу Христовом који још увијек као биљези свједоче да су Срби некад ту живјели. Десило се потпуно уништење не само људи који су тамо живјели и њихових живота, него и уништењу комплетне имовине која је постојала у том селу. Преживјели Брадињани су се раселили од Требиња, Гацка, Источног Сарајева, Братунца, Зворника, Бијељине, Новог Сада, а велика већина њих је послије је рата, живот наставила преко океана, у Чикагу, у Перту, Сиднеју и Мелбурну.
Један сегмент филма говори о дешавању о логору Челебићи и фокусиран је на на ратне исповијести двојице логорских љекара, Петка Грубача и Реље Мркајића, који данас живи у Приједору, а Грубач у Бијељини.
– Међународна заједница плански исељавала челебићке логораше, људи који су изгубили више чланова породица из ове земље, дајући им посао, избегличке дозволе у иностранству, вођени једном идејом да ова земља у миру може опстати једино на начин да расели оне људе који су најгоре прошли, оне људе који су дехуманизовани у рату, оне људе који су изгубили све у рату – рекао је Салатић.
У тренутку напада на Брадину имала двије године
Вања Ђурић, дјевојачко Куљанин, је у тренутку напада на Брадину имала свега двије године. Каже да је цијелог живота покушавала да склопи мозаик приче и на основу прича своје мајке, бака, дједова, кумова и комшија схвати шта се заправо десило тог кобног 25. маја 1992. године. Дан послије, 26. маја, Вањин отац је погинуо.
– Очев отац, Боривоје М. Куљанин (1928.) био је заточен мјесец дана и пуштен је, а мајчин отац Петко Б. Мркајић (1943.) био је заточен од пада Брадине и почетка јуна до октобра 1992. када је размијењен из Челебића и он је био заточеник у Челебићима у тунелу гдје су се дешавале неке од најтежих тортура. Један стриц је рањаван и он се крио у шумама док није неким чудом пребегао на српску страну.
Послије првог напада на Брадину, 25. маја 1992. преживјели жене и дјеца су остављени на милост и немилост до следећег напада на Брадину на Петровдан.
– У вријеме тог другог напада на Брадину провели смо вријеме у школи као заточеници. Ја сам била превише мала, али моји старији пријатељи су ми причали шта се сећају и то је траума с којом они тешко живе и дан данас. Парадоксално је помало да ми који смо били бебе завидимо овим старијим зато што се бар сјећају и села и очева из тога доба, а они нама завиде зато што немамо те слике мучења и злостављања које они памте. Свако је обиљежен на неки начин. Ипак, памтим период када смо тако измучени и истраумирани након Брадине живјели у Хаџићима и под снајперима и сиренама ишли у школу. Спавали смо у купатилу јер је то била једина просторија у стану која је имала све унутрашње зидове. Сваки пут сам се захваљивала Богу када бисмо преживели и када бих видјела моју маму живу – каже Вања.
Њено дјетињство је, како каже, обиљежено сузама и страховима. Колико год данас да нормално живи, каже да ће заувијек памтити те сузе, неизвјесност и страхове јер је већ са 4-5 година свог живота знала шта значи звук сирене и борба за живот.
Са седам година била заточеник у властитој школи
Друга свједокиња, која се такође појављује и у филму „Дјеца Брадине“ и коју су немилосрдно проганали је Јелена Гачанин, рођено Глигоревић. Тек у новембру 1992. године је њена породица успјела да пређе на територију општине Хаџићи, одакле су се након Дејтона одселили породично за Братунац. Јелена сада живи и ради у Бијељини, а њени родитељи више нису међу живима. Мајка јој је преминула убрзо послије рата, а отац прошле године. У Братунцу сада живи само њен брат.
– Док смо били заробљени у школи дешавала су се најгора мучења, злостављања и тортуре. Иако сам тада била дијете, памтим сво то зло. Рано сам те старохе доживјела. Мучење, злостављање, пребијање, извођење масовно старијих и младђих лица. Брат и отац су одведени у логоре Челебићи и Мусала, мој брат је тада имао 17 година и спроведен је са мушкарцима. Врисци, крици, све је то нешто што памтим. Крила сам се испод клупе у једном ћошку, памтим једног деду колико је испребијан и био модар да му се очи нису видјеле. Све то време нисмо имали ни храну ни воду, били смо гладни, а по наредби војске су се дјеца и тукла, говорили су им којим интензитетом и јачином се туку. Туче су се дешавале и на клупи изнад моје главе – испричала је Јелена која је тада имала свега седам година.
Она каже да је и пут према Хаџићима био испуњен страхотама и да јој те слике још увијек живе у глави.
– Пресретала нас је војска и изводила, остали смо у једној шуми сакривени четири сата, сакривени лишћем, заустављали су се поред пута, страховит и тежак пут је то био. Тешко ми је о томе говорити. Моја мајка је преминула 1998. године преминула од посљедица логора и свега тога што јој се дешавало – испричала је Јелена.
Обиљежавање страдања у Брадини сваког 25. маја
Млади Брадињани су о прератном животу у Брадини много слушали и њиховог од чика Ранка Жуже – Шике који је живи свједок страдања и неко ко је у Брадини провео цијели свој живот и познавао њихове очеве и дједове.
– Током напада на Брадину су мушкарце изводили и стрељали на мање од 10 метара од куће. Трудим се да се Брадињани редовно окупљају и да сваке године тог 25. маја одамо почаст страдалима, да се ова страдања српског народа никад не забораве – поручио је Жужа.
НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
НАЈАВЉЕНИ РАДОВИ: Ови дијелови Бањалуке сутра без струје
ЗБОГ најављених радова сутра ће доћи до редукције у испоруци електричне енергије, саопштено је из Електрокрајине.
ТОПЛОТНИ ТАЛАС, ПА ДРАСТИЧНА ПРОМЈЕНА: Објављена временска прогноза до краја августа
ПРЕД нама су дани бурних временских прилика, од олујних непогода и тропских врућина, па све до новог захлађења које нас очекује већ за викенд.
КАПИТАЛНИ ПРИМЈЕРАК: Рибари из Неретве извукли сома дугог 196 центиметара и тешког 50 килограма (ФОТО)
НЕСВАКИДАШЊИ улов остварили су рибари на подручју Салаковца код Мостара, гдје су из Неретве извукли сома дугог чак 196 центиметара и тешког приближно 50 килограма.
„СРПСКИ НАРОД ВЕОМА ДОБРО ЗНА О ЧЕМУ ЈЕ РИЈЕЧ“ Додик најоштије осудио монструозне пријетње Ирана упућене Трампу
НАЈОШТРИЈЕ осуђујем монструозне пријетње Ирана упућене амеирком предсједнику Доналду Трампу и његовој породици, написао је предсједник Милорад Додик.
ВРИЈЕМЕ СУТРА: Врућине се поново враћају, температура до 35 степени
У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра ће бити претежно сунчано и топло вријеме, уз температуру ваздуха до 35 степени Целзијусових.
ТУЖНА ВИЈЕСТ ИЗ БАЊАЛУКЕ: Преминула позната новинарка и директорка портала Ивана Шавија
ДУГОГОДИШЊИ новинар и директор портала “Мондо” из Бањалуке Ивана Шавија преминула је у 44. години, након краће и тешке болести.
НЕЋЕ БИТИ ГУЖВИ: У ЦИК-у израчунали колико ће трајати гласање са новим технологијама
НА 143 бирачка мјеста на којима су скенери кориштени, просјечно вријеме гласања било је између 40 и 44,9 секунди, укључујући и највећи гласачки листић кориштен на локалним изборима 2024. године.
ТАКАВ КАКАВ ЈЕ, НИКОМЕ НЕ ТРЕБА: Додик поручио да Сорека вријеђа здрав разум лажима о правној држави
ФЛОСКУЛЕ се мијењају, а протагонисти остају исти. Некада се говорило о људским правима, данас о владавини права. Луиђи Сорека остаје досљедан у својој недосљедности, рекао је предсједник Милорад Додик.
ПРЕВОЗНИЦИ ПОНОВО ИЗЛАЗЕ НА ПРОТЕСТ: Овога пута доводе и породице и власнике фирми
ПРЕВОЗНИЦИ окупиће се у понедјељак, 31. августа, испред Парламентарне скупштине БиХ, одакле ће се заједно са породицама упутити у протестну шетњу до зграде Делегације Европске уније у Сарајеву, како би скренули пажњу на горуће проблеме са којима се суочавају.
РОДИТЕЉИ ПРВАЧИЋА ДОБИЈАЈУ ПО 300 КМ: Сјајан потез општинске власти у Српској
НАЧЕЛНИК општине Костајница Никола Јањетовић уручио је рјешења о додјели једнократне помоћи од по 300 КМ родитељима 28 будућих првачића.
Коментари (0)
21:11 ВАТРОГАСЦИ И МЈЕШТАНИ УЛАЖУ НАДЉУДСКЕ НАПОРЕ У ГАШЕЊУ: Требиње обавијено димом, пожари се не смирују (ВИДЕО)
ВАТРА која гори данима на зубачком платоу прешла је данас брдо Петрињу које је изнад Требиња, тачније насеља Полице и Гучина.
12:48 ПОВРИЈЕЂЕНА ЈЕДНА ОСОБА: Тешка саобраћајка на путу Билећа – Гацко
ЈЕДНА особа повријеђена је у саобраћајној незгоди која се догодила на магистралном путу Билећа - Гацко, у мјесту Бијела Рудина, потврђено је за АТВ из Полицијске управе Требиње.
0 ВАТРОГАСЦИ И МЈЕШТАНИ УЛАЖУ НАДЉУДСКЕ НАПОРЕ У ГАШЕЊУ: Требиње обавијено димом, пожари се не смирују (ВИДЕО)
ВАТРА која гори данима на зубачком платоу прешла је данас брдо Петрињу које је изнад Требиња, тачније насеља Полице и Гучина.
0 ВЕЛИКА АКЦИЈА УРЕЂЕЊА ПАРКИНГА: У Борику обиљежено 1.500 мјеста, радови се настављају широм града
У ОКВИРУ активности усмјерених на уређење и унапређење паркинг простора на подручју града, ових дана приводе се крају радови на обиљежавању око 1.500 паркинг мјеста у насељу Борик.