БРАДИНА КРОЗ ОЧИ ДЈЕЦЕ РАТА: Потресна свједочанства преживјелих Срба који памте кобни 25. мај 1992. године (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Уступљена фотографија
„Дјеца Брадине“ сада је прича о страдању једног села, виђеног и запамћеног очима најмлађих. Аутор овог документарног филма Стеван Салатић дијелио је сличну судбину, протјеран је Србин из Мостара, и зато је одлучио да о сними филм у коме ће се проговорити о ономе о чему се годинама ћутало.
– Страдања Срба у Мостару, Коњицу и Брадини су теме којима се бавим и истражујем их. Прошло је 34 године након страдања Брадине и хтио сам да у форми филма прикажем шта се све дешавало у Брадини тог 25. маја 1992. године, након тога и 12. јула, на начин како су то дјеца, а данас одрасли људи, запамтили – рекао је Салатић.

Брадина је највеће српско село на потезу од Сарајева према Мостару, гдје је 1992. године живјело око 700 становника, а сада када се туда прође изгледа као да нико није ни живио. Једини доказ јесу споменик и црква Вазнесењу Христовом који још увијек као биљези свједоче да су Срби некад ту живјели. Десило се потпуно уништење не само људи који су тамо живјели и њихових живота, него и уништењу комплетне имовине која је постојала у том селу. Преживјели Брадињани су се раселили од Требиња, Гацка, Источног Сарајева, Братунца, Зворника, Бијељине, Новог Сада, а велика већина њих је послије је рата, живот наставила преко океана, у Чикагу, у Перту, Сиднеју и Мелбурну.
Један сегмент филма говори о дешавању о логору Челебићи и фокусиран је на на ратне исповијести двојице логорских љекара, Петка Грубача и Реље Мркајића, који данас живи у Приједору, а Грубач у Бијељини.
– Међународна заједница плански исељавала челебићке логораше, људи који су изгубили више чланова породица из ове земље, дајући им посао, избегличке дозволе у иностранству, вођени једном идејом да ова земља у миру може опстати једино на начин да расели оне људе који су најгоре прошли, оне људе који су дехуманизовани у рату, оне људе који су изгубили све у рату – рекао је Салатић.

У тренутку напада на Брадину имала двије године
Вања Ђурић, дјевојачко Куљанин, је у тренутку напада на Брадину имала свега двије године. Каже да је цијелог живота покушавала да склопи мозаик приче и на основу прича своје мајке, бака, дједова, кумова и комшија схвати шта се заправо десило тог кобног 25. маја 1992. године. Дан послије, 26. маја, Вањин отац је погинуо.
– Очев отац, Боривоје М. Куљанин (1928.) био је заточен мјесец дана и пуштен је, а мајчин отац Петко Б. Мркајић (1943.) био је заточен од пада Брадине и почетка јуна до октобра 1992. када је размијењен из Челебића и он је био заточеник у Челебићима у тунелу гдје су се дешавале неке од најтежих тортура. Један стриц је рањаван и он се крио у шумама док није неким чудом пребегао на српску страну.
Послије првог напада на Брадину, 25. маја 1992. преживјели жене и дјеца су остављени на милост и немилост до следећег напада на Брадину на Петровдан.
– У вријеме тог другог напада на Брадину провели смо вријеме у школи као заточеници. Ја сам била превише мала, али моји старији пријатељи су ми причали шта се сећају и то је траума с којом они тешко живе и дан данас. Парадоксално је помало да ми који смо били бебе завидимо овим старијим зато што се бар сјећају и села и очева из тога доба, а они нама завиде зато што немамо те слике мучења и злостављања које они памте. Свако је обиљежен на неки начин. Ипак, памтим период када смо тако измучени и истраумирани након Брадине живјели у Хаџићима и под снајперима и сиренама ишли у школу. Спавали смо у купатилу јер је то била једина просторија у стану која је имала све унутрашње зидове. Сваки пут сам се захваљивала Богу када бисмо преживели и када бих видјела моју маму живу – каже Вања.
Њено дјетињство је, како каже, обиљежено сузама и страховима. Колико год данас да нормално живи, каже да ће заувијек памтити те сузе, неизвјесност и страхове јер је већ са 4-5 година свог живота знала шта значи звук сирене и борба за живот.
Са седам година била заточеник у властитој школи
Друга свједокиња, која се такође појављује и у филму „Дјеца Брадине“ и коју су немилосрдно проганали је Јелена Гачанин, рођено Глигоревић. Тек у новембру 1992. године је њена породица успјела да пређе на територију општине Хаџићи, одакле су се након Дејтона одселили породично за Братунац. Јелена сада живи и ради у Бијељини, а њени родитељи више нису међу живима. Мајка јој је преминула убрзо послије рата, а отац прошле године. У Братунцу сада живи само њен брат.
– Док смо били заробљени у школи дешавала су се најгора мучења, злостављања и тортуре. Иако сам тада била дијете, памтим сво то зло. Рано сам те старохе доживјела. Мучење, злостављање, пребијање, извођење масовно старијих и младђих лица. Брат и отац су одведени у логоре Челебићи и Мусала, мој брат је тада имао 17 година и спроведен је са мушкарцима. Врисци, крици, све је то нешто што памтим. Крила сам се испод клупе у једном ћошку, памтим једног деду колико је испребијан и био модар да му се очи нису видјеле. Све то време нисмо имали ни храну ни воду, били смо гладни, а по наредби војске су се дјеца и тукла, говорили су им којим интензитетом и јачином се туку. Туче су се дешавале и на клупи изнад моје главе – испричала је Јелена која је тада имала свега седам година.
Она каже да је и пут према Хаџићима био испуњен страхотама и да јој те слике још увијек живе у глави.
– Пресретала нас је војска и изводила, остали смо у једној шуми сакривени четири сата, сакривени лишћем, заустављали су се поред пута, страховит и тежак пут је то био. Тешко ми је о томе говорити. Моја мајка је преминула 1998. године преминула од посљедица логора и свега тога што јој се дешавало – испричала је Јелена.
Обиљежавање страдања у Брадини сваког 25. маја
Млади Брадињани су о прератном животу у Брадини много слушали и њиховог од чика Ранка Жуже – Шике који је живи свједок страдања и неко ко је у Брадини провео цијели свој живот и познавао њихове очеве и дједове.
– Током напада на Брадину су мушкарце изводили и стрељали на мање од 10 метара од куће. Трудим се да се Брадињани редовно окупљају и да сваке године тог 25. маја одамо почаст страдалима, да се ова страдања српског народа никад не забораве – поручио је Жужа.
НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ
СТЕВАНДИЋ О НОВОМ УСТАВУ СРПСКЕ: „Могу да нас успоравају, али не и да нас спријече“
РЕПУБЛИКА СРПСКА би до краја новембра требало да конституише Народну скупштину и Владу.
ДИВАН ГЕСТ МЛАДИХ ФРИЗЕРА ИЗ КОТОР ВАРОША: Суграђанима уљепшали дан бесплатним шишањем (ФОТО)
УЧЕНИЦИ фризерског смјера Средњошколског центра "Никола Тесла" у Котор Варошу данас су старијим суграђанима бесплатно пружали услуге шишања и уређивања, показујући да се знање и вјештине могу ставити и у службу хуманости.
БАЊАЛУКА СЕ ОПРАШТА ОД ДОКТОРА ТАЛИЋА: Радне колеге му одале почаст (ВИДЕО)
РАДНИЦИ и колеге су се на три локације у Трапистима, у Бањско рекреативном центру "Терме Бањалука", те у пословној јединици амбулантни "Парк" минутом ћутања, аплаузом и сиренама опростили од свог дугогодишњег директора.
„НИЈЕ СЕ СМЈЕЛО ДОЋИ У ОВАКВУ СИТУАЦИЈУ“ Влада Српске тражи одговорност због гашења производње у РиТЕ Угљевик
ВЛАДА Републике Српске утврдиће ко су кривци у ланцу одговорности који су дозволили пропусте због којих на депонији нема довољних количина угља, због чега Рудник и Термоелектрана Угљевик /РиТЕ/ тренутно не испоручује електричну енергију.
СВЕЧАНО У ФОЧИ: Обиљежен Дан Медицинског факултета, уручена признања и награде (ФОТО)
МИНИСТРУ за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драги Мастиловићу уручена је Повеља Медицинског факлтета у Фочи за изузетну подршку развоју ове високошколске установе.
КВАРОВИ ОДМАХ НА ПОЧЕТКУ СЕЗОНЕ: Ове улице и факултети у Бањалуци су без гријања
СЕЗОНА гријања у Бањалуци је почела, али је због евидентираних кварова у испорука у прекиду док не буде окончана санација, речено је Срни у бањалучком предузећу "Еко топлане".
РЕНОВИРАНА ЗГРАДА БАЊАЛУЧКОГ ТУЖИЛАШТВА: Ево колико новца је уложено (ФОТО)
ЗГРАДА Окружног јавног тужилаштва у Бањалуци је обновљена, а у нову фасаду, изолацију и кров уложено је 1,02 милиона КМ.
ДОКТОРА СУ СВИ ПРЕПОЗНАВАЛИ ПО ОМИЉЕНОЈ ЈАКНИ: Горан Талић је 25 година носио вијетнамку коју је добио од кума (ФОТО/ВИДЕО)
ЗАШТО вијетнамка? Сви ме то питају. А иза ње заправо постоји прича.
БРОЈЕ СЕ ГЛАСОВИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА: ЦИК објавио најновије резултате избора
У току је бројање гласова из одсуства, мобилних тимова и дипломатско-конзуларних представништава (ДКП), а према тренутним прелиминарним резултатима, у трци за српског члана Предсједништва БиХ води Жељка Цвијановић са 306.074 гласа, док је Саво Минић освојио 289.371 глас у трци за предсједника Републике Српске.
НИКО НЕ МАРИ ЗА ЗАКОНЕ: Дјеца у БиХ купују алкохол без проблема
ЧАК 92 одсто трговина обухваћених новим, свеобухватним истраживањем “Тајни купац”, које је спровео Центар за едукацију младих из Травника, спремно је да прода алкохолна пића малољетним лицима, упркос јасној законској забрани.
Коментари (0)
15:24 ВРЕБАЈУ КУПЦЕ ПОЛОВНИХ АУТОМОБИЛА: Ево како да избјегнете ове замке
ПОВОЉНА цијена половног аутомобила може бити примамљива, али без провјере возила, продавца и услова куповине лако се претвара у велики трошак. Америчка организација за заштиту повјерења на тржишту Беттер Бусинесс Буреау (БББ) савјетује купцима да унапријед одреде буџет, упореде понуде и прије потписивања уговора обезбиједе независан преглед аутомобила.
21:56 СЕДМИЧНИ ХОРОСКОП ОД 11. ДО 17. ОКТОБРА: Бикови упознају занимљиву особу, Рибе чека успјех на послу
САЗНАЈТЕ шта вам недјељни хороскоп предвиђа од 11. ДО 17. октобра, шта вас наредних седам дана очекује на послу, у љубави, у дому и породици, хоћете ли се слагати са укућанима и пријатељима, како ће да вас служи здравље...
0 „ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ЉУДИ КОЈЕ ЈЕ СРПСКА ИМАЛА“: Додик се опростио од доктора Горана Талића
ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик упутио је саучешће породици професора доктора Горана Талића који је преминуо јуче у 67. години.
0 НОВИ ЦЈЕНОВНИК НА ПУМПАМА У СРПСКОЈ: Колико данас кошта литар дизела?
ЦИЈЕНЕ дизела на бензинским пумпама у Републици Српској крећу се од 3,65 КМ до 3,77 КМ, рекао је Срни предсједник Групације за промет нафтом и нафтним дериватима при Привредној комори Републике Српске Ђорђе Савић.
Ован
Бик
Близанци
Рак
Лав
Дјевица
Вага
Шкорпија
Стријелац
Јарац
Водолија