БРАДИНА КРОЗ ОЧИ ДЈЕЦЕ РАТА: Потресна свједочанства преживјелих Срба који памте кобни 25. мај 1992. године (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Уступљена фотографија

„Дјеца Брадине“ сада је прича о страдању једног села, виђеног и запамћеног очима најмлађих. Аутор овог документарног филма Стеван Салатић дијелио је сличну судбину, протјеран је Србин из Мостара, и зато је одлучио да о сними филм у коме ће се проговорити о ономе о чему се годинама ћутало.

– Страдања Срба у Мостару, Коњицу и Брадини су теме којима се бавим и истражујем их. Прошло је 34 године након страдања Брадине и хтио сам да у форми филма прикажем шта се све дешавало у Брадини тог 25. маја 1992. године, након тога и 12. јула, на начин како су то дјеца, а данас одрасли људи, запамтили – рекао је Салатић.

Брадина је највеће српско село на потезу од Сарајева према Мостару, гдје је 1992. године живјело око 700 становника, а сада када се туда прође изгледа као да нико није ни живио. Једини доказ јесу споменик и црква Вазнесењу Христовом који још увијек као биљези свједоче да су Срби некад ту живјели. Десило се потпуно уништење не само људи који су тамо живјели и њихових живота, него и уништењу комплетне имовине која је постојала у том селу. Преживјели Брадињани су се раселили од Требиња, Гацка, Источног Сарајева, Братунца, Зворника, Бијељине, Новог Сада, а велика већина њих је послије је рата, живот наставила преко океана, у Чикагу, у Перту, Сиднеју и Мелбурну.

Један сегмент филма говори о дешавању о логору Челебићи и фокусиран је на на ратне исповијести двојице логорских љекара, Петка Грубача и Реље Мркајића, који данас живи у Приједору, а Грубач у Бијељини.

–  Међународна заједница плански исељавала челебићке логораше, људи који су изгубили више чланова породица из ове земље, дајући им посао, избегличке дозволе у иностранству, вођени једном идејом да ова земља у миру може опстати једино на начин да расели оне људе који су најгоре прошли, оне људе који су дехуманизовани у рату, оне људе који су изгубили све у рату – рекао је Салатић.

У тренутку напада на Брадину имала двије године

Вања Ђурић, дјевојачко Куљанин, је у тренутку напада на Брадину имала свега двије године. Каже да је цијелог живота покушавала да склопи мозаик приче и на основу прича своје мајке, бака, дједова, кумова и комшија схвати шта се заправо десило тог кобног 25. маја 1992. године. Дан послије, 26. маја, Вањин отац је погинуо.

– Очев отац, Боривоје М. Куљанин (1928.) био је заточен мјесец дана и пуштен је, а мајчин отац Петко Б. Мркајић (1943.) био је заточен од пада Брадине и почетка јуна до октобра 1992. када је размијењен из Челебића и он је био заточеник у Челебићима у тунелу гдје су се дешавале неке од најтежих тортура. Један стриц је рањаван и он се крио у шумама док није неким чудом пребегао на српску страну.

Послије првог напада на Брадину, 25. маја 1992. преживјели жене и дјеца су остављени на милост и немилост до следећег напада на Брадину на Петровдан.

– У вријеме тог другог напада на Брадину провели смо вријеме у школи као заточеници. Ја сам била превише мала, али моји старији пријатељи су ми причали шта се сећају и то је траума с којом они тешко живе и дан данас. Парадоксално је помало да ми који смо били бебе завидимо овим старијим зато што се бар сјећају и села и очева из тога доба, а они нама завиде зато што немамо те слике мучења и злостављања које они памте. Свако је обиљежен на неки начин. Ипак, памтим период када смо тако измучени и истраумирани након Брадине живјели у Хаџићима и под снајперима и сиренама ишли у школу. Спавали смо у купатилу јер је то била једина просторија у стану која је имала све унутрашње зидове. Сваки пут сам се захваљивала Богу када бисмо преживели и када бих видјела моју маму живу – каже Вања.

Њено дјетињство је, како каже, обиљежено сузама и страховима. Колико год данас да нормално живи, каже да ће заувијек памтити те сузе, неизвјесност и страхове јер је већ са 4-5 година свог живота знала шта значи звук сирене и борба за живот.

Са седам година била заточеник у властитој школи

Друга свједокиња, која се такође појављује и у филму „Дјеца Брадине“ и коју су немилосрдно проганали је Јелена Гачанин, рођено Глигоревић. Тек у новембру 1992. године је њена породица успјела да пређе на територију општине Хаџићи, одакле су се након Дејтона одселили породично за Братунац. Јелена сада живи и ради у Бијељини, а њени родитељи више нису међу живима. Мајка јој је преминула убрзо послије рата, а отац прошле године. У Братунцу сада живи само њен брат.

– Док смо били заробљени у школи дешавала су се најгора мучења, злостављања и тортуре. Иако сам тада била дијете, памтим сво то зло. Рано сам те старохе доживјела. Мучење, злостављање, пребијање, извођење масовно старијих и младђих лица. Брат и отац су одведени у логоре Челебићи и Мусала, мој брат је тада имао 17 година и спроведен је са мушкарцима. Врисци, крици, све је то нешто што памтим. Крила сам се испод клупе у једном ћошку, памтим једног деду колико је испребијан и био модар да му се очи нису видјеле. Све то време нисмо имали ни храну ни воду, били смо гладни, а по наредби војске су се дјеца и тукла, говорили су им којим интензитетом и јачином се туку. Туче су се дешавале и на клупи изнад моје главе – испричала је Јелена која је тада имала свега седам година.

Она каже да је и пут према Хаџићима био испуњен страхотама и да јој те слике још увијек живе у глави.

– Пресретала нас је војска и изводила, остали смо у једној шуми сакривени четири сата, сакривени лишћем, заустављали су се поред пута, страховит и тежак пут је то био. Тешко ми је о томе говорити. Моја мајка је преминула 1998. године преминула од посљедица логора и свега тога што јој се дешавало – испричала је Јелена.

Обиљежавање страдања у Брадини сваког 25. маја

Млади Брадињани су о прератном животу у Брадини много слушали и њиховог од чика Ранка Жуже – Шике који је живи свједок страдања и неко ко је у Брадини провео цијели свој живот и познавао њихове очеве и дједове.

– Током напада на Брадину су мушкарце изводили и стрељали на мање од 10 метара од куће. Трудим се да се Брадињани редовно окупљају и да сваке године тог 25. маја одамо почаст страдалима, да се ова страдања српског народа никад не забораве – поручио је Жужа.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ИГОР ДОДИК О КЉУЧНИМ ПОТЕЗИМА СА АМЕРИКОМ: Нема више наметања и каубојске политике Марфија и Шмита

МИЛОРАД Додик је својом бескомпромисном борбом отворио врата Републике Српске у Америци, док су Жељка Цвијановић и тим људи који је учествовао у разговорима даноноћним радом допринијели промјени односа америчке администрације према Српској, изјавио је организациони секретар СНСД-а Игор Додик.

КОНАЧНО МАЛО ОСВЈЕЖЊА: У уторак топло и спарно, повремена киша

У РЕПУБЛИЦИ Српској и ФБиХ сутра ће бити топло, спарно и промјенљиво облачно вријеме уз сунчане периоде и повремену кишу.

МИНИЋ У БОСАНСКОМ ПЕТРОВЦУ: Српска је увијек уз свој народ у ФБиХ

ПРЕМИЈЕР Владе Републике Српске Саво Минић рекао је данас у Босанском Петровцу да ће за пројекте који ће бити реализовани у ФБиХ гдје живе Срби наћи и времена и средстава у буџету како би знали да увијек могу да рачунају на Српску.

ВУЧИЋ О ПРОВОКАЦИЈИ СА КиМ: У току истрага о ватреној лопти која је стигла са Космета

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је да је у току истрага наших надлежних органа о оруђу са падобраном - ватреној лопти која је испаљена са територије КиМ и пронађена на територији централне Србије, и додао да је јасна намјера да се изазове пожар.

„СВЕ СУВО КАО БАРУТ“: Јак вјетар и неприступачан терен отежавају гашење пожара на Требевићу

ЈАК вјетар, изузетно сува вегетација и неприступачан терен отежавају гашење пожара на Требевићу, гдје се ватра поново појављује и шири на појединим мјестима, рекао је старјешина Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Источно Сарајево Његош Вукадин.

ДОДИК ПОДРЖАО ВУЧИЋА: Пред нама је још много радости и успјеха

САРАЂИВАО сам са свим предсједницима Србије, зато тврдим да је однос Србије и Републике Српске најбољи од доласка Александра Вучића на чело Србије, рекао је предсједник Милорад Додик.

ВЕЛИКА АКЦИЈА УРЕЂЕЊА ПАРКИНГА: У Борику обиљежено 1.500 мјеста, радови се настављају широм града

У ОКВИРУ активности усмјерених на уређење и унапређење паркинг простора на подручју града, ових дана приводе се крају радови на обиљежавању око 1.500 паркинг мјеста у насељу Борик.

У РУКАМА МАЧ И КОСОВСКИ ЗАВЈЕТ: Споменик кнезу Лазару за 30 дана

БАЊАЛУКА би у наредних 30 дана требало да добије споменик кнезу Лазару на кружном току код „Леснине“, вриједан око 1,7 милиона КМ са ПДВ-ом.

КРАЈ СПОРА ЗА РИТЕ УГЉЕВИК: Инвестициона арбитража против БиХ званично окончана поравнањем

ИНВЕСТИЦИОНА арбитража између “Електрогосподарства Словеније” и БиХ у вези са Рудником и термоелектраном /РиТЕ/ “Угљевик” окончана је закључењем поравнања, чиме није дошло до умањења имовине тужене стране, саопштило је Правобранилаштво БиХ.

ВРИЈЕДНОСТ 16,76 МИЛИОНА ЕВРА: Потписан споразум за пројекат „Водовод и канализација“

МИНИСТАРКА финансија Републике Српске Зора Видовић и министар финансија и трезора у Савјету министара Срђан Амиџић потписали су данас у Бањалуци супсидијарни споразум за спровођење Споразума о гранту између БиХ и Европске инвестиционе банке за пројекат "Водовод и канализација Република Српска два", а вриједност гранта је 16,75 милиона евра.