ДЈЕЦА БРАДИНЕ: Село које данас памте само преживјели Срби (ФОТО)

Фото: Уступљена фотографија

„Деца Брадине“ сада је прича о страдању једног села, виђеног и запамћеног очима најмлађих. Аутор овог документарног филма Стеван Салатић дијелио је сличну судбину, протјеран је Србин из Мостара, и зато је одлучио да о сними филм у коме ће се проговорити о траумама које су се дуго скривале.

– Страдања Срба у Мостару, Коњицу и Брадини су теме којима се бавим и истражујем их. Прошло је 34 године након страдања Брадине и хтио сам да прикажем шта се све дешавало у Брадини тог 25. маја 1992. године, након тога и 12. јула, на начин како су то дјеца, а данас одрасли људи, запамтили – рекао је Салатић.

Брадина је највеће српско село на потезу од Сарајева према Мостару, гдје је 1992. године живјело око 700 становника, а сада када се туда прође изгледа као да нико није ни живио. Једини доказ јесу споменик и црква Вазнесењу Христовом који још увијек као биљези свједоче да су Срби некад ту живјели. Десило се потпуно уништење не само људи који су тамо живјели и њихових живота, него и уништењу комплетне имовине која је постојала у том селу. Преживјели Брадињани су се раселили од Требиња, Гацка, Источног Сарајева, Братунца, Зворника, Бијељине, Новог Сада, а велика већина њих је послије је рата, живот наставила преко океана, у Чикагу, у Перту, Сиднеју и Мелбурну.

Један сегмент филма говори о дешавању о логору Челебићи и фокусиран је на на ратне исповијести двојице логорских љекара, Петка Грубача и Реље Мркајића, који данас живи у Приједору, а Грубач у Бијељини.

–  Међународна заједница плански исељавала челебићке логораше, људи који су изгубили више чланова породица из ове земље, дајући им посао, избегличке дозволе у иностранству, вођени једном идејом да ова земља у миру може опстати једино на начин да расели оне људе који су најгоре прошли, оне људе који су дехуманизовани у рату, оне људе који су изгубили све у рату – рекао је Салатић.

У тренутку напада на Брадину имала двије године

Вања Ђурић, дјевојачко Куљанин, је у тренутку напада на Брадину имала свега двије године. Каже да је цијелог живота покушавала да склопи мозаик приче и на основу прича своје мајке, бака, дједова, кумова и комшија схвати шта се заправо десило тог кобног 25. маја 1992. године. Дан послије, 26. маја, Вањин отац је погинуо.

– Очев отац, Боривоје М. Куљанин (1928.) био је заточен мјесец дана и пуштен је, а мајчин отац Петко Б. Мркајић (1943.) био је заточен од пада Брадине и почетка јуна до октобра 1992. када је размијењен из Челебића и он је био заточеник у Челебићима у тунелу гдје су се дешавале неке од најтежих тортура. Један стриц је рањаван и он се крио у шумама док није неким чудом пребегао на српску страну.

Послије првог напада на Брадину, 25. маја 1992. преживјели жене и дјеца су остављени на милост и немилост до следећег напада на Брадину на Петровдан.

– У вријеме тог другог напада на Брадину провели смо вријеме у школи као заточеници. Ја сам била превише мала, али моји старији пријатељи су ми причали шта се сећају и то је траума с којом они тешко живе и дан данас. Парадоксално је помало да ми који смо били бебе завидимо овим старијим зато што се бар сјећају и села и очева из тога доба, а они нама завиде зато што немамо те слике мучења и злостављања које они памте. Свако је обиљежен на неки начин. Ипак, памтим период када смо тако измучени и истраумирани након Брадине живјели у Хаџићима и под снајперима и сиренама ишли у школу. Спавали смо у купатилу јер је то била једина просторија у стану која је имала све унутрашње зидове. Сваки пут сам се захваљивала Богу када бисмо преживели и када бих видјела моју маму живу – каже Вања.

Њено дјетињство је, како каже, обиљежено сузама и страховима. Колико год данас да нормално живи, каже да ће заувијек памтити те сузе, неизвјесност и страхове јер је већ са 4-5 година свог живота знала шта значи звук сирене и борба за живот.

Са седам година била затвореник

Друга свједокиња, која се такође појављује и у филму „Дјеца Брадине“ и коју су немилосрдно проганали је Јелена Гачанин, рођено Глигоревић. Тек у новембру 1992. године је њена породица успјела да пређе на територију општине Хаџићи, одакле су се након Дејтона одселили породично за Братунац. Јелена сада живи и ради у Бијељини, а њени родитељи више нису међу живима. Мајка јој је преминула убрзо послије рата, а отац прошле године. У Братунцу сада живи само њен брат.

– Док смо били заробљени у школи дешавала су се најгора мучења, злостављања и тортуре. Иако сам тада била дијете, памтим сво то зло. Рано сам те старохе доживјела. Мучење, злостављање, пребијање, извођење масовно старијих и младђих лица. Брат и отац су одведени у логоре Челебићи и Мусала, мој брат је тада имао 17 година и спроведен је са мушкарцима. Врисци, крици, све је то нешто што памтим. Крила сам се испод клупе у једном ћошку, памтим једног деду колико је испребијан и био модар да му се очи нису видјеле. Све то време нисмо имали ни храну ни воду, били смо гладни, а по наредби војске су се дјеца и тукла, говорили су им којим интензитетом и јачином се туку. Туче су се дешавале и на клупи изнад моје главе – испричала је Јелена која је тада имала свега седам година.

Она каже да је и пут према Хаџићима био испуњен страхотама и да јој те слике још увијек живе у глави.

– Пресретала нас је војска и изводила, остали смо у једној шуми сакривени четири сата, сакривени лишћем, заустављали су се поред пута, страховит и тежак пут је то био. Тешко ми је о томе говорити. Моја мајка је преминула 1998. године преминула од посљедица логора и свега тога што јој се дешавало – испричала је Јелена.

Обиљежавање страдања у Брадини сваког 25. маја

Млади Брадињани су о прератном животу у Брадини много слушали и њиховог од чика Ранка Жуже – Шике који је живи свједок страдања и неко ко је у Брадини провео цијели свој живот и познавао њихове очеве и дједове.

– Током напада на Брадину су мушкарце изводили и стрељали на мање од 10 метара од куће. Трудим се да се Брадињани редовно окупљају и да сваке године тог 25. маја одамо почаст страдалима, да се ова страдања српског народа никад не забораве – поручио је Жужа.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ВРИЈЕМЕ СУТРА: Темпераутуре ниже него данас, очекујте пљускове и грмљавину

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра се очекује промјенљиво вријеме уз сунчане периоде, али и повремену кишу, пљускове и грмљавину, а температура ваздуха биће нешто нижа у односу на претходне дане.

ДОДИК: Инсистираћемо на ограниченом мандату високог представника

ЛИДЕР СНСД-а Милорад Додик рекао је да Република Српска инсистира да се високом представнику ограничи мандат до двије године и да је о томе данас упознао и замјеника министра спољних послова Руске Федерације Александра Грушка.

ОТКРИВЕНЕ НЕИСПРАВНЕ КОЧНИЦЕ И ИСТРОШЕНЕ ГУМЕ: Полиција Српске из саобраћаја искључила 22 аутобуса

ССАОБРАЋАЈНА полиција Републике Српске током прошле и прва четири мјесеца ове године из саобраћаја је због тешких техничких неисправности искључила чак 22 аутобуса, откривају подаци Министарства унутрашњих послова РС након наше анализе о стању у друмском превозу и стотинама хиљада марака казни које пише Инспекторат РС.

ЦВИЈАНОВИЋ: Вријеме за затварање ОХР-а

СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да је Канцеларија високог представника /ОХР/ непотребна, сувишна, дотрајала и штетна институција, те је зато логично усвајање у Народној скупштини Републике Српске Декларације о затварању ОХР-а.

МАТЕРИНСКИ ДОДАТАК У СРПСКОЈ ПОВЕЋАН СА 406 НА 746 КМ: Ко има право на исплату?

МАТЕРИНСКИ додатак у Републици Српској повећан је са 406 на 746 марака, објављено је на званичним друштвеним мрежама Владе Републике Српске.

ВАНСЕРИЈСКИ ТАЛЕНАТ: Додик у Москви у друштву младог пијанисте из Бањалуке (ФОТО)

КОНСТАНТИН Косановић, млади Бањалучанин, вансеријски је таленат, пред којим је велика каријера пијанисте - навео је лидер СНСД Милорад Додик.

ДОДИК НА САСТАНКУ СА РУСКИМ МИНИСТРОМ: Срби имају право да се боре за интересе властитог народа, то Русија као велесила разумије

ПРЕДСЈЕДНИК СНСД-а Милорад Додик састао се данас у Москви са замјеником руског министра спољних послова Александар Грушком.

ВАЖАН ДАН ЗА СРБИЈУ Вучић доводи кинеске инвестиције у Србију: Због овога се живи

ТРЕЋИ дан историјске посјете предсједника Србије Александра Вучића Кини.

„ЗАМИШЉЕН ЈЕ КАО ПРИВРЕМЕНА ИНСТИТУЦИЈА“ Бивши високи представници у БиХ сматрају да је дошло вријеме за укидање ОХР-а

БИВШИ високи представници у БиХ Карл Билт и Волфганг Петрич су у ауторском тексту за њемачки лист Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) коментарисали стање у БиХ, али и послали поруку Европи да Канцеларију високог представника (ОХР) треба укинути.

ЗАСИЈЕДАО ШТАБ ЗА ВАНРЕДЕНЕ СИТУАЦИЈЕ: Могућа несташица воде у Бањалуци

ГРАДСКИ штаб за ванредне ситуације усвојио је сет превентивних мјера с циљем очувања уредног водоснабдијевања на подручју Бањалуке током предстојећег сушног периода.