„ПРИЈЕТИЛИ МИ ГВАТАНАМОМ“: Милован Бјелица о отмици од стране међународних трупа

Бјелица нема дилему да је иза његовог хапшења стајала британска обавјештајна служба, јер је претходно био смијењен од стране Британца Педија Ешдауна, а да су извођачи радова били амерички војници.

– У два наврата укупно су ме држали 60 дана на мени непознатој локацији. Смјештен сам у један контејнер који је зеленом селотејп траком био подијељен на пола. У ту другу половину нисам смио да пређем. Нисам знао ни када је дан ни када је ноћ. У почетку нисам имао ни кревет ни столицу. Била су само врата и еркондишн које је често пуштао хладан ваздух, а некада врео – прича Бјелица.

Наводи да је у покушају да одреди колико је дана прошло након сваког трећег оброка ноктом зарезивао цртицу у мали црквени календар који је имао сачуван код себе.

– Потурали су ми папире и говорили да напишем државу, списак породице и пријатеља, као и новчани износ у замјену да кажем гдје је Радован Караџић – каже Бјелица.

Он додаје да се није могло спавати од гласне музике коју су пуштали 24 часа дневно. Сваки дан су, како је рекао, суочавао са истрагом и био подвргнут пријетњама да ће бити одведен у амерички затвор Гвантанамо ако не каже гдје је Радован Караџић.

– Нису ме могли сломити и на крају су ме пустили 14. јуна. Након тога сам отушао у Београд на ВМА да бих урадио претраге и провјерио какво ми је здравље. Тада су ми установили камен у жучи коју сам морао оперисати – истиче Бјелица.

Али, 30. августа 2004. слиједи ново хапшење.

– Без икаквог права и закона, без доказане кривице, опет су ме држали мјесец дана. А, сада пријете и српском члану Предсједништва БиХ и и предсједници Републике Српске. Могу причати да су то појединачне мјере и санкције, да се не односе на народ и Републику Српску, али то је све удар на народ – каже Бјелица.

Он поручује да су ове санкције уведене како би се ослабила Републике Српска и како би се пренијело још надлежности на ниво БиХ.

Бјелица упозорава званичнике Српске који, како каже, досљедно бране интересе Републике Српске, да лако могу проћи кроз сличну голготу, да може доћи до њиховог киднаповања, па чак и ликвидације.

– Сада су неопходни јединство и слога да би се сачувале институције Српске у оном капацитету који сада имамо, а тежити да се врате оне надлежности које су јој додијелљене Дејтонским споразумом – закључио је Бјелица.

(РТРС)