Одлука је тешка и неминовна.
Сматрам да је послије доласка нових људи на чело нашег Савеза време и за нове људе поред базена, у стручном вођењу најбољег тима Србије. Виђења будућности нам се добрано разилазе и ја не желим да таква ситуација доведе до били каквих проблема унутар тима и Савеза.
Посљедњих дана сви смо заједно свједоци јавних наступа новог предсједника ВСС-а који су, потпуно у супротности са мојим гледиштима, као и осјећајем цјелокупне нације ка олимпијским и европским шампионима.
Управо из жеље да заштитим играче који су заслужили златне медаље и донијели их у Србију, на радост народа, подносим оставку.
Не желим да дозволим било каква јавна препуцавања и “стручне анализе” а видим да идемо ка томе, жељом других.
Момци у базену су за мене истински шампиони и моја оставка ће, вјерујем, довести до мало реалнијег погледа и можда и понеке похвале, умјесто изненадних критичких осврта.
Уједно је то и прилика да неки нови људи добију шансу , као што сам некада и ја заслужио највећу част.
Иза нас у протекле три године остају олимпијско и европско злато, као и четврто мјесто на Свјетском првенству.
Поносан сам на сваки минут свог селекторског мандата, а посебну захвалност дугујем свим сарадницима и играчима, без којих успјеси не би постојали.
Напомињем да се послије овога више нећу обраћати на ову тему у изјавама за медије и интервјуима, нити ћу улазити у било какве полемике.
Срдачан и спортски поздрав,
Урош Стевановић
