НОВА ПРАВИЛА УЛАСКА У ЕУ: Ево шта морате урадити прије пута

Ријеч је о новом моделу контроле у којем путници из земаља ван Европске уније унапријед, преко мобилног телефона, могу послати пасошке податке, фотографију лица и основне информације о путовању, чиме би се смањило задржавање на прелазима. Умјесто дугог стајања код службеника, идеја је да се дио процедуре пребаци на телефон и да се граница пролази много брже.

Систем функционише тако што путник најраније 72 сата прије путовања отвара апликацију, бира земљу уласка и гранични прелаз, затим НФЦ функцијом телефона скенира биометријски пасош и учитава податке из чипа. Након тога прави селфи ради потврде идентитета, одговара на стандардна питања о путовању и добија потврду, односно код који се користи на граници.

Брисел овај систем представља као својеврсну револуцију, јер нови ЕЕС мијења досадашње печатирање пасоша дигиталним евиденцијама, биометријом и аутоматизованом провјером боравка. Нови режим прати колико дуго путници остају у шенгенском простору и аутоматски провјерава чувено правило 90 дана боравка у оквиру 180 дана.

Међутим, иако идеја звучи као дигитални спас за љетни хаос, у пракси се појављују озбиљне препреке. Први корисници пријављују техничке проблеме, рушење апликације, потешкоће са очитавањем пасоша, али и чињеницу да апликација не значи аутоматски пролазак без чекања.

Велика дилема настала је и око такозваних „брзих трака“, јер оне за сада не постоје на свим прелазима, а негдје нису ни планиране у пуном обиму. Највеће погодности засад имају већи аеродроми са аутоматизованим терминалима, док копнени гранични прелази, који су кључни за путнике са Балкана, тек чекају ширу имплементацију.

Апликација не замјењује класичну контролу

Посебно интересовање изазива питање да ли ће прелази попут Батроваца, Хоргоша, Градишке или Брода заиста добити „брзу траку“ о којој се говори. Званичне потврде за многе прелазе још нема, што значи да путници који очекују пролазак без задржавања могу остати разочарани када стигну на границу.

Додатну забуну ствара чињеница да апликација не замјењује класичну контролу, већ је само допуњује. Чак и када унапријед пошаљете податке, и даље пролазите провјеру код граничних органа, а на појединим мјестима и додатно биометријско очитавање на терминалима.

Поједине земље су због гужви већ морале прилагођавати примјену ЕЕС система, а било је и случајева привременог ублажавања процедура како би се спријечиле вишесатне колоне. Уз то, многи не знају да апликација тренутно није једнако доступна свуда и да функционалности варирају од земље до земље.

Крај хаотичних ручних процедура?

Стручњаци кажу да би, ако систем проради како је замишљен, ово могла бити највећа промјена на европским границама у посљедњим деценијама. Идеја је да се дугорочно укину хаотичне ручне процедуре, убрза проток путника и истовремено појача безбједносна контрола.

Паралелно с тим, све више се говори да је ово само увод у још већу дигитализацију путовања, јер се крајем године очекује и шири долазак ЕТИАС система. Ипак, остаје велико питање да ли ће технологија заиста растеретити границе или ће донијети нове компликације током љетне сезоне.

За путнике са Балкана порука је засад јасна – апликација може помоћи, али не гарантује пролазак без чекања, посебно на друмским прелазима гдје се највеће гужве тек очекују, преноси Курир.