ТУГА! Преминуо Душко Вујошевић

Душко Вујошевић, један од најзначајнијих кошаркашких тренера у историји југословенске и српске кошарке, рођен је 3. марта 1959. године у Подгорици. Своју тренерску каријеру започео је необично рано, радећи са млађим категоријама, а већ са 26 година (1985. године) преузео је кормило првог тима Партизана. То је био почетак једне од најуспјешнијих и најемотивнијих спортских прича на овим просторима.

Његов рад обиљежила је невјероватна способност да у младим, често анонимним играчима препозна шампионски ген и радну етику. Под његовом палицом стасале су генерације асова које су касније покориле свијет, почевши од Предрага Даниловића и Александра Ђорђевића, па све до модерних звијезда као што су Богдан Богдановић, Никола Пековић, Јан Весели и Жофри Ловерњ. Вујошевић није био само тренер; био је ментор који је инсистирао на општој култури и образовању. Остала је упамћена његова пракса да играчима поклања књиге класика књижевности и води их у позориште, чврсто вјерујући да врхунски спортиста мора бити интелектуално зрела и изграђена личност.

Најуспјешнији период његове каријере везује се за повратак у Партизан 2001. године. Током наредне деценије, успоставио је апсолутну доминацију у домаћем првенству и АБА лиги, освојивши преко двадесет трофеја. Kруна тог рада био је пласман на Финал Фоур Евролиге у Паризу 2010. године. Са једним од најмлађих и буџетски најскромнијих тимова у такмичењу, Партизан је био на корак од самог врха Европе. Због ових невјероватних резултата, Евролига му је 2009. године додијелила престижну награду „Александар Гомељски“ за најбољег тренера Старог континента.

Поред рада у Партизану, Вујошевић је водио репрезентације Србије и Црне Горе, Црне Горе, као и Босне и Херцеговине. На клупском нивоу, радио је у шпанској Гвадалахари, италијанским клубовима Скаволини и Бреша, руском гиганту ЦСKА из Москве, као и француском Лиможу. Свуда је остао упамћен по бескомпромисном инсистирању на тренингу и дисциплини.

Посљедњих година, Вујошевићеву каријеру су успорили озбиљни здравствени проблеми. Дугогодишња борба са дијабетесом довела је до отказивања бубрега, због чега се повукао са клупе и посветио лијечењу. Ипак, он је и даље присутан у јавности као оштар аналитичар и критичар, човјек који без задршке говори о проблемима у спорту и друштву.

Душко Вујошевић остаје симбол једног времена у којем се кошарка играла срцем и знањем, доказујући да се фанатичним радом и спартанском дисциплином могу победити вишеструко богатији ривали. Његово насљеђе се не мјери само пехарима, већ десетинама играча којима је трасирао пут до свјетске славе.