„ЏИУ-ЏИЦУ ГРАДИ ШАМПИОНЕ“: Данијел Блажић почео касније са спортом, а данас је тренер и поносни носилац свјетских медаља (ФОТО/ВИДЕО)

Фото: Инстаграм/ju_jitsu_klub_slavija

Иако на први поглед борилачки спортови дјелују као свијет снаге и физичке доминације, иза борби, татамија и снажне мускулатуре крије се нешто много дубље, школа карактера, дисциплине и самоконтроле.

У том свијету нема лаких побједа, нити случајних успјеха. Сваки напредак тражи вријеме, одрицање и истрајност, а сваки пораз постаје дио пута који спортисту гради и јача. Управо зато, у Републици Српској и БиХ све више младих проналази себе у борилачким вјештинама попут џиу-џице, а резултати које постижу на европској и свјетској сцени потврђују да овај спорт овдје има озбиљну будућност.

Џиу-џицу је много више од борилачког спорта. То је вјештина која човјека учи како да остане миран под притиском, како да мисли неколико потеза унапријед и како да у најтежим тренуцима пронађе излаз.

Према ријечима искусних бораца, најтеже је направити први корак, донијети одлуку и ући у салу. Након тога је све лакше, јер се заразите овим спортом, постане вам начин живота. Покаже вам ко сте, од чега сте направљени и колико можете. Научи вас да за сваки проблем постоји рјешење, да размишљате неколико корака унапријед и да будете стрпљиви. Изградите тијело, изградите дух и научите вјештину која ће вам служити цијелог живота.

Један од оних који су овај спорт претворили у животни позив је Данијел Блажић, тренер, генерални секретар клуба “Славија” и Џиу-џицу савеза Републике Српске, дугогодишњи такмичар, судија са Европском “А” лиценцом и човјек који је спорту посветио готово двије деценије живота.

И док се данас име “Славије” све чешће изговара на европским и свјетским првенствима, Блажић подсјећа да успјех никада не долази случајно.

– 12 медаља са званичних европских првенстава и шест медаља са званичних Свјетских првенстава у посљедњих девет година успјех је са којим се не може похвалити пуно спортских колектива. Тајна је у огромној посвећености и љубави према овом спорту, уз системски рад – рекао је Блажић за Вајб.инфо.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by 👉DŽIU DŽICU KLUB SLAVIJA ISTOČNO SARAJEVO 👈 (@ju_jitsu_klub_slavija)

Такви резултати нису само бројке, иза њих су сати тренинга, повреде, путовања, одрицања и радост побједа које се памте цијелог живота.

Недавни успјех младог Филипа Шантића, кадетског првака Европе на првенству одржаном на грчком острву Крит, још једном је потврдио да Република Српска има спортисте који могу стајати раме уз раме са најбољима на континенту.

Блажић не скрива понос који због тога осјећа, јер када ученик оствари такав резултат, то је и највећа потврда тренеровог рада.

Медаља која је обиљежила каријеру

Међутим, Данијел Блажић није само тренер који прича о побједама, он их је и сам освајао.

Као такмичар освојио је осам балканских медаља у сениорској конкуренцији и наступао на бројним европским и свјетским такмичењима.

Посебно мјесто у његовој спортској биографији заузима бронза са Европског првенства у Бањалуци, медаља која и данас има историјску тежину и представља једину европску, сениорска медаљу за ЈЈС РС од оснивања савеза 1998. до данас.

– Увијек сам са поносом представљао Републику Српску и Босну и Херцеговину на борилиштима широм свијета, много прелијепих момената је иза мене. Управо је та европска бронза за сениоре та медаља са највећом тежином, јер је од 1998. године до овог тренутка нико није успио надмашити, иако се надам да ће успјети неко од мојих ученика – истакао је Блажић.

Касни почетак, велика прича

Занимљиво је да је Блажић у спорт ушао релативно касно, са 18 година, у тренутку када многи већ имају године искуства иза себе. Али управо та чињеница његову причу чини посебном.

Клуб “Славија” основан је 2008. године, а он је од првог дана дио те идеје.

– Почео сам да тренирам релативно касно, са навршених 18. година, оснивањем џиу џицу клуба Славија 2008. године. 18 година након, и даље сам ту, са истим жаром и ентузијазмом – додаје Блажић.

Његова прича данас је јасна порука многим младима да није касно и да се пут до циља не мјери брзином, него истрајношћу.

– Ја сам зрео ушао у спорт и доказао да уз таленат и напоран рад, никад није касно за остваривање снова – наглашава Блажић.

Тренер, педагог, психолог

Прелазак из такмичарске у тренерску улогу није био изненадни рез, борбе су, како каже, и даље дио њега. Чак и данас, када иза себе има квалитетан припремни период, наступа на великим такмичењима и показује да искуство и дисциплина могу парирати младости.

– Протекле године борио сам се на Европском првенству за сениоре у Белгији и отвореном првенству Балкана у Атини и успио се попети на побједичко постоље и показати импресивне борбе за некога ко носи 35 година на својим леђима – додаје Блажић.

Ипак, тренерство је друга димензија одговорности. То више није борба само за себе, него борба за друге, за свако дијете које дође у салу са тремом, за сваког родитеља који се нада да је направио прави избор, за сваког младог спортисту који сања медаљу.

– Тренерска улога дефинитивно је захтјевнија, ради се са различитим узрастима, карактерима, профилима. Мораш бити одличан психолог, педагог, мотиватор па тек онда тренер демонстратор – наглашава Блажић.

Клуб као мала породица

У клубу тренирају дјеца од пет година, па све до спортиста који имају тридесет. То није само спортска структура, већ и мала заједница у којој свако има своје мјесто. Пет селекција, различити нивои знања и узрасти, тренинг скоро сваки дан и викенди резервисани за такмичења.

– У овом тренутку имамо 16 термина седмично, што је на мјесечном нивоу преко 60 тренинга – додаје Блажић.

Више од половине тренинга води Блажић, а значајну улогу има и тренер Александар Ђукелић. Иза медаља стоји тимски рад, и у сали, и ван ње.

Спорт који расте, али тражи систем

Џиу-џицу у Републици Српској данас доживљава снажну експанзију. Најмасовнија је сарајевско-романијска регија, гдје “Славија” и “Јахорина” заједно окупљају више од 300 чланова. Активни су и клубови из Бањалуке “Минотаур” и “Борац”, ту су “Самурај” Градишка, “Кракен”, клубови у Брчком, Требињу, Језеру, Добоју… Спорт се шири, али и даље постоје празнине у градовима гдје нема довољно стручних људи који би покренули клубове.

А када се говори о потенцијалу, Блажић је јасан и тврди да талент постоји, али систем често не прати тај потенцијал.

– Кључни изазови су финансије клубова и савеза. На Балкану има преталентоване дјеце за борилачке спортове, ријетки успију да досегну врх и велики дио њих остаје иза маргине управо због финансија – истиче Блажић.

Борилачки спорт као школа живота

За Блажића, џиу-џицу није само спорт, већ начин одрастања. То је школа дисциплине, самопоуздања и карактера. Дјеца кроз тренинге уче како да буду боља верзија себе, како да се носе са поразом и како да остану скромни у побједи.

– Одговорно тврдим да борилачки спортови могу у огромној мјери изгради снажне и способне људе, спемне за рјешавање свих животних проблема, људе који служе на цаст својим локалним зајединацама – казао је Блажић.

Џиу-џицу је индивидуални спорт, наглашава, и то је његова посебна вриједност. Нема скривања иза тима, а сваки резултат је огледало рада.

– Индивидуални је спорт, колико радиш толико вриједиш… Џиу џица одлично развија самопоуздање и дисциплине – додаје Блажић.

Такмичења, путовања и међународни сусрети, додаје, додатно шире видике. Дјеца из Републике Српске и БиХ, носећи заставу свог клуба и земље, упознају Европу и свијет, уче друге језике, културе, менталитете и схватају да и они могу припадати великој спортској сцени.

Родитељи и дилема: Борилачки спорт или не?

Родитељи данас све више препознају вриједност борилачких спортова. Ипак, многи још увијек имају страхове, да ли је то прегрубо, опасно, превише захтјевно.

Блажић на то одговара уз дозу хумора.

– Постоје двије врсте родитеља они који своју дјецу упишу на џиу џицу и они који немају ту срећу и привилегију – нашалио се Блажић.

А онда озбиљно објашњава оно што је суштина, да џиу-џицу није спорт који учи дјецу да се туку, него да конфликте избјегавају.

– Шалу на страну, џиу џицу је скилл (вјештина) за цијели живот, која нас прије свега учи да избјегавамо конфликте и проблеме ријешавамо на миран начин – истиче Блажић.

Европска и свјетска сцена, спорт у експанзији

Број такмичара и популарност џиу-џицуа расту из године у годину. Европско првенство на Криту окупило је више од 1.700 такмичара, а Свјетско првенство на Тајланду преко 2.000. Спорт постаје глобално све снажнији, посебно у млађим узрастима.

Ипак, Блажић примјећује да сениора данас има мање него раније, јер многи прерано одустану, најчешће због финансијских и животних околности.

Судијска улога и поглед из три угла

Данијел Блажић је данас једини судија из БиХ који је у посљедњих неколико година судио велика европска такмичења, Гранд Приx у Паризу, Европска првенства, балканска првенства.

То искуство му је, како каже, донијело нову перспективу.

– Улога која ми се јако свиђа и која ми је дала једну нову перспективу и омогућила да будем још квалитетнији спортски радник, и да на исту ситуацију могу да погледам из угла такмичара, угла тренера и угла судије – нагласио је Блажић за Вајб.инфо.

Шта је потребно да спорт оде још даље?

Будућност џиу-џицуа у Републици Српској и БиХ Блажић види као свијетлу, али под условом да институције препознају потенцијал. Без системске подршке, све остаје на ентузијазму појединаца, а то има своје границе.

– Подршка би морала бити већа и системска… Закон о спорту је поприлично лош И недоречен – критиковао је Блажић.

Као примјер наводи Уједињене Арапске Емирате, гдје је џиу-џицу национални спорт и дио школског система, са стотинама професионалних тренера и јасном државном стратегијом.

Порука младима: Само уђите у салу

На крају, његова порука младима је једноставна и снажна, јер се све своди на први корак.

– Најтеже је направити први корак, донијети одлуку и ући у салу. Након тога је све лакше, заразите се овим спортом, постане вам начин живота – закључује Блажић.

И можда управо у тој реченици лежи суштина цијеле приче о џиу-џицуу у Републици Српској и БиХ. То није спорт само за медаље. То је спорт за људе који желе да изграде себе. За дјецу која уче да се не предају. За тренере који стварају шампионе, али још више, стварају добре људе.

У сали “Славије” медаље се освајају, али оно што остаје заувијек јесте карактер.

(Вајб.инфо)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„ПРЕТВОРИЛА ГА У ЧУДОВИШТЕ“ Фанови Лос Анђелес Лејкерса ово траже за бившу вјереницу Дончића (ФОТО)

ЛУКА Дончић је овог прољећа заиграо кошарку на нивоу коју је тешко зауставити. И, навијачи Лос Анђелес Лејкерса "знају" коме треба да се захвале на томе.

ДЕЛФИНИ У ТЕШКОЈ СИТУАЦИЈИ: Ватерполисте Србије спашавају двије побједе и пораз САД

ВАТЕРПОЛИСТИ Србије нашли су се у тешкој ситуацији у борби за финални турнир Свјетског купа.

МУКЕ ЈАНИКА СИНЕРА: Нико ово није очекивао у Монте Карлу

ИТАЛИЈАНСКИ тенисер Јаник Синер пласирао се у четвртфинале мастерса у Монте Карлу. Не онако како се надао.

ГРМЈЕЛО ЈЕ ДО НЕБА! Руси прекинули дерби због Косова! Цијели стадион у глас послао поруку Србији (ВИДЕО)

РУСКИ дерби између Зенита и Спартака из Москве у Купу Русије претворио се у празник за очи и уши навијача у Србији.

ТЕНИСКИ СВИЈЕТ У НЕВЈЕРИЦИ! АТП гурнуо прст у око Новаку Ђоковићу

СРБИН и Србија ово нису заслужили!

ДЕТОНАЦИЈА У ХУМСКОЈ! Партизан довео репрезентативца Шпаније

КАКВА бомба!

АМЕРИ ГЛЕДАЈУ И НЕ ВЈЕРУЈУ! Никола Јокић срушио проклетсво сопствене ере

СЕРИЈА се наставља!

ЕВРОЛИГА ИЗДАЛА САОПШТЕЊЕ! Тиче се изненадне смрти Вујошевића, донијета важна одлука!

БИВШИ стратег Партизана својевремено добио награду за тренера године најелитнијег ранга.

„СПОРТ ЈЕ МЈЕСТО ГДЈЕ ЈЕ ПРАВДА НАЈДОСТИЖНИЈА“: Незаборавни цитати Душка Вујошевића

ДУШКО Вујошевић, легендарни тренер, оставио је неизбрисив траг у кошарци. Присећамо се његових незаборавних цитата

ДУГО СЕ БОРИО С ТИМ! Ево од чега је преминуо Душко Вујошевић!

ЛЕГЕНДАРНИ тренер Партизана умро у 68. години.