ПРИЈЕТИ НОВО ПОСКУПЉЕЊЕ: Да ли цијена горива у БиХ достиже четири марке?

Фото: Танјуг

Математичка анализа показује да би, ако цијена нафте остане око 100 долара по барелу, просјечног возача у БиХ то би мјесечно коштала око 125 марака више него прије избијања рата на Блиском истоку, што је око осам одсто просјечне плате од 1.600 марака. Уколико цијена достигне 150 долара по барелу, трошкови би се попели на чак 240 марака мјесечно више, односно око 15 одсто плате.

Овај раст цијена нафте сигурно ће довести и до ланчаног ефекта. Хљеб, млијеко, месо, поврће и воће могли би поскупити и за 10 одсто или више. Уколико тренд раста цијена нафте и даље буде присутан, просјечан грађанин могао би изгубити између 15 и 20 одсто куповне моћи када се укључе и индиректни трошкови, што ће значајно смањити животни стандард, који је из године у годину већ проблематичнији.

Према ријечима директора Института ФЕФА из Београда, генералног секретара Националног нафтног комитета Србије и члана Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона, Горана Радосављевића, није нимало нереално да цијена барела оде и на 150 долара, те да би у том случају гориво на бензинским пумпама у БиХ могло коштати између 3,5 и четири марке.

– У случају да се овај рат на Блиском истоку продужи и дође у ситуацију да не постоји могућност да се на глобално тржиште доставе неопходне количине овог енергента, око 100 милиона барела дневно, један такав сценарио је могућ. Небо је граница. Да ли барел може доћи до 150? Врло је вероватно. У том случају биће велики притисак на државе и власти да смање акцизе и своја пореска захватања. Долазећи недавно у Републику Српску, изненадио сам се висином цена, које су у кратком року скочиле за 80 фенинга. Нажалост, раст тих цена могао би и даље да иде, јер је повезан са растом цена на Медитерану. Те промене се директно преносе. Шта се буде дешавало у овом региону утицаће и на Републику Српску. Остаје само да видимо како ће одлука САД да суспендује санкције на руску нафту утицати на тржиште. За сада није било неких већих позитивних помака – каже Радосављевић.

Тактика Техерана
Наводи и да је ово тактика Ирана да изазове енергетску кризу међу западним земљама, што би онда покренуло и велику економску кризу. На тај начин, додаје, Техеран жели натјерати САД да прекину са својим нападима.

– Западне земље за сада нису толико погођене овом енергетском кризом, али то не значи да неће бити у наредном периоду, када исцрпе своје залихе. У неким од њих цена једне литре је чак отишла на пет евра – наводи Радосављевић.

На питање да ли је укидање санкција на руску нафту спас за Европу, Радосављевић сматра да је то једно од потенцијалних рјешења, али остаје питање колико би Москва изашла у сусрет земљама Европске уније, с обзиром на њихову досадашњу спољну политику.

– Уколико би до тога дошло, а за шта на нивоу ЕУ не постоји сагласност, то би сигурно поправило ситуацију у кратком року. Али и даље један значајан дио руске нафте стиже на европско тржиште, али са другом етикетом. Нафта и деривати са Блиског истока сада не могу доћи на тржишта. Нема начина – каже Радосављевић.

Коментаришући досадашњу праксу, када трговци готово одмах реагују на раст цијена барела и дижеју своје цијене, Радосављевић сматра да би требало пооштрити контролу утврђених маржи и повећати казне за оне који се не придржавају правила.

– Сви некако заборављама на пољопривреду, те као ће се све ово на крају одразити на њу. У току је прољетна сјетва, садња и друге радње. Штамислите колико ће воће и поврће коштати када се калкулациуја направи са овако високим ценема – записато се овај стручњак.

Историја
Читав проблем око „црног злата“ производ је рата на Блиском истоку и блокаде око 20 одсто свјетске производње у Ормушком мореузу. Купци журе да осигурају физичке испоруке, рафинерије у Азији разматрају смањење производње, а неке земље увеле су ограничења на извоз горива, што заоштрава глобалну несташицу. Чак и након највећег координисаног пуштања нафте из резерви у историји – 400 милиона барела – Међународна агенција за енергију упозорава да рат на Блиском истоку ствара највећи поремећај у снабдијевању нафтом у историји тржишта.

Произвођачи из Персијског залива већ су смањили производњу за најмање 10 милиона барела дневно, а више од три милиона барела рафинеријског капацитета затворено је због напада и недостатка извозних канала. Ограничени капацитети заобиљаштва Ормушког мореуза и пуњење складишта додатно ограничавају снабдијевање.

Економски ефекти растуће цијене нафте сигурно ће поново потпалити већ тињајућу инфлацију. Економисти упозоравају да би инфлација у ЕУ могла порасти и до седам одсто, посебно у земљама које увозе већину енергената. Европска унија жури да пронађе начине за ублажавање удара раста цијена енергената, али и даље одбија да укине санкције на увоз руске нафте, иако је то тренутно једино спасоносно рјешење за Европу и њену привреду. Скок цијена природног гаса, који је порастао за више од 50 одсто по избијању рата на Блиском истоку, додатно отежава ситуацију.

Историја показује да скок цијене нафте може имати драматичан утицај на економију и свакодневни живот грађана. Један од првих великих случајева био је ембарго ОПЕК-а 1973–1974. године, када је нафта утростручена због подршке Сједињених Америчких Држава и других земаља Израелу у Јом Кипур рату. Последица је била енергетска криза, инфлација и глобална рецесија, што је показало колико је зависност од увоза нафте ризична.

Сљедећи велики шок десио се 1979. године, током исламске револуције у Ирану, када је производња нафте драматично опала. Цијене су дуплиране, дошло је до несташице у САД и Западној Европи, инфлација је скочила, а економски раст успорио. Јасно је било да геополитичка нестабилност у кључним регионима нафте може имати дугорочне последице.

У 1990. години, ирачка инвазија на Кувајт довела је до поремећаја у снабдијевању и брзог поскупљења нафте. Иако је криза била краткотрајна, показала је да чак и привремени поремећаји могу изазвати глобалну економску нестабилност.

Још један значајан примјер био је скок цијена нафте 2008. године, када је због велике потражње у Кини и Индији барел достигао рекордних 140 долара. Високи трошкови енергената подигли су инфлацију и допринијели глобалној финансијској кризи, показујући да нафта није само енергент, већ и кључни фактор економске стабилности.

Казне
Републичка тржишна инспекција извршила је протекле седмице 130 контрола формирања цијена течних нафтних горива, а у 55 случајева утврђено је да се трговци нису придржавали прописаних маржи, те су им по том основу изречене казне у износу од 825.000 КМ.

– У циљу заштите животног стандарда грађана тржишна инспекција ће наставити са радом. Апелујемо на трговце да благовремено изврше усклађивање цијена и да се придржавају прописаних маржи, те не излажу ризику од кажњавања – поручили су иоз ове службе.

(ГласСрпске)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„ПОСТАВИЋУ ПИТАЊА НА КОЈА ЈЕ НЕМОГУЋЕ ДА БИЛО КО ПРУЖИ ОДГОВОР“ Вучић се обратио народу из Њујорка

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности из Њујорка.

СТИГЛА АПЛИКАЦИЈА ЗА ЈАВНИ ПРЕВОЗ У БАЊАЛУЦИ: Све линије на једном мјесту

У БАЊАЛУЦИ је данас, 22. септембра, пуштена у рад апликација за јавни превоз СатБУС, путем које грађани на једном мјесту могу пронаћи редове вожње, трасе аутобуских линија, стајалишта, цјеновник и друге корисне информације.

ЈУТРО ХЛАДНО И ОБЛАЧНО, ПОСЛИЈЕПОДНЕ СУНЦЕ: Детаљна временска прогноза за сриједу

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра ће бити претежно сунчано вријеме уз малу до умјерену облачност, а само понегдје на истоку могућа је слаба киша.

„ПОСЕБАН ДАР И ВЕЛИКА ЧАСТ“: Минић и Додик посјетили Цркву Светог Георгија у Трнову

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Саво Минић и предсједник Милорад Додик данас су у Трнову посјетили православну Цркву Светог Георгија, гдје им је мјесни парох Његослав Јелисић говорио о страдању српског народа овог краја у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

ВУЧИЋ НА ПРИЈЕМУ КОД ГУТЕРЕША У СЈЕДИШТУ УН: За Србију је важно да на сваком мјесту јасно изнесе своје ставове

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић стигао је данас на пријем који у згради Уједињених нација у Њујорку приређује генерални секретар УН-а Антонио Гутереш у част шефова делегација, уочи почетка Генералне скупштине.

ДОДИК: Пријатељство са Русијом није ствар дневне политике, већ стратешко опредјељење

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик истакао је да пријатељство са Русијом није ствар дневне политике, већ стратешко опредјељење слободне и поносне Републике Српске.

НА ПОТЕЗУ ТУЖИЛАШТВО БиХ: Цвијановићева предала пријаву против Конаковић

СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић предала је Агенцији за истраге и заштиту (СИПА) против министра иностраних послова Елмедина Конаковића због злоупотребе положаја

ИЗ ПОЛИЦИЈЕ УПОЗОРАВАЈУ: Дјеца млађа од 14 година не смију да возе тротинет

ДЈЕЦА млађа од 14 година не смију да возе електрични тротинет у саобраћају, рекла је данас портпарол Полицијске управе Зворник Јелена Ивановић.

СЛУЧАЈ „ТРГОВСКЕ ГОРЕ“ БИ МОГАО ЗАВРШИТИ НА СУДУ: Чека се мишљење Венецијанске комисије

НАДЛЕЖНИ у БиХ су, након првог сучељавања у Женеви са хрватским представницима о проблематици Трговске горе наставили да прикупљају доказе с циљем да зауставе званични Загреб у намјери да на тој локацији одлаже опасни радиоактивни отпад, а како дани пролазе све је извјесније да ће овај случај завршити и на суду.

ПРВА ВОЖЊА СА ГРАЂАНИМА: Представљени електрични аутобуси у Бањалуци (ВИДЕО)

ГРАДОНАЧЕЛНИК Бањалуке Драшко Станивуковић представио је прве електричне аутобусе на новом аутобуском стајалишту у Бањалуци.