МАНИЈАК ЈЕ СЈЕКАО НОЖЕМ ГДЈЕ ЈЕ СТИГАО: Жена једва преживјела пакао

Ноћ која се претворила у кланицу

Све је, каже, било у реду док се није зачуо звук који је покренуо лавину бијеса.

– Била сам са њим, са О. Х., човјеком са којим сам, уз прекиде, провела посљедње три године. Вјеровала сам да га познајем. Али, у четири ујутру, зазвонио ми је телефон. Звао ме је друг. Тај обичан, људски позив, у њему је пробудио нешто нељудско. Почео је да вришти, да ме назива најпогрднијим именима која дјевојка може да чује. Одједном, у руци му је бљеснуо нож скакавац – дрхтавим гласом се присјећа Р. С.

„Сјекао ме је гдје је стигао“

Оно што је услиједило, подсећа на сцене из филмова страве. Без трунке оклијевања, младић, иначе држављанин Авганистана, кренуо је оштрицом директно на њено лице.

„Осјетила сам оштар рез на образу. Крв је шикнула истог тренутка. У том мраку, док сам покушавала да схватим шта се дешава, он није стајао. Успјела сам некако да га одгурнем, да му се супротставим, али он је наставио да ме сијече по бутинама. Сваки замах ножем био је праћен увредом. Борила сам се за голи живот, буквално рукама и ногама, док ме је адреналин држао да не паднем у несвијест од бола и страха.“

Бијег у слободу и потрага за насилником

Инат и жеља за животом били су јачи од страха. У општој борби и хаосу, Р. С. је искористила тренутак његове непажње. Полунага и обливена крвљу, истрчала је на улицу.

– Нисам знала гдје трчим, само сам жељела да будем што даље од тог стана. Срећом, наишао је такси. Улетјела сам у возило као без душе, остављајући трагове крви на сједишту. Таксиста ме је одмах одвезао у Ургентни центар. Тамо су ме крпили, тамо ме је затекла и полиција. Испричала сам им све, јер тај монструм не смије више никоме ово да уради – каже она.

Полиција је одмах након њене пријаве расписала потрагу за О. Х., али он је и даље у бјекству.

На крају своје болне исповијести, Р. С. је жељела да упути јавни апел свим женама које се налазе у сличним ситуацијама или трпе било који вид тортуре:

„Молим вас, не плашите се! Немојте мислити да ће се он промијенити или да ће бити боље. Ја сам ћутала и мислила да га познајем, а замало сам завршила у ковчегу. Не дозволите да вас страх паралише. Насилници су кукавице који су јаки само док мисле да ћете ћутати. Пријавите га одмах, пријавите први шамар, прву увреду, прву пријетњу. Не чекајте сутра, јер за неке дјевојке то сутра никада не дође. Будите храбре, спасите себи живот на вријеме – ја сам своју слободу платила ожиљцима које ћу носити цијелог живота, али сам бар жива!“.