СЦЕНАРИЈО ОД КОЈЕГ СТРИЈЕПИ ЧИТАВ СВИЈЕТ: Шта ће се догодити ако Трамп нападне Иран

Фото: Гемини

Иако су потенцијалне мете углавном предвидиве, исход ипак није, стога се сви питају ће се догодити ако САД у посљедњем тренутку не постигну договор са Техераном и први човјек Бијеле куће нареди америчким снагама да крену у акцију.

Ово су могући сценарији:
Трамп наређује циљане ударе
Америчке ваздушне и поморске снаге изводе ограничене, прецизне ударе усмерене на војне базе Иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) и јединице Басиџ – паравојне формације под контролом ИРГЦ-а – као и на мјеста за лансирање и складиштење балистичких ракета, као и ирански нуклеарни програм.

Већ ослабљени режим се руши, а земља временом прелази у праву демократију у којој Иран може поново да се укључи у међународну заједницу.

Ово је изузетно оптимистичан сценарио. Западна војна интервенција у Ираку и Либији није донела глатку транзицију ка демократији. Иако је окончала диктатуре у оба случаја, отворила је године хаоса и крвопролића.

Сирија, која је спровела сопствену револуцију и збацила председника Башара ал-Асада без западне војне подршке 2024. године, за сада се показала успјешнијом.

Режим опстаје, али ублажава своју политику

Ово би се могло назвати „венецуеланским моделом“, у којем брза и снажна америчка акција оставља режим нетакнутим, али примораним да ублажи своју политику.

У иранском случају, то би значило да Исламска Република опстаје – што неће задовољити велики број Иранаца – али да је присиљена да ограничи подршку насилним милицијама широм Блиског истока, обустави или смањи домаћи нуклеарни и балистички програм, као и да ублажи репресију над протестима.

И ово је мање вјероватан сценарио. Руководство Исламске Републике већ 47 година остаје пркосно и отпорно на промјене. Дјелује неспособно да сада промјени курс.

Режим колабира, замјењује га војна власт
Многи сматрају да је ово највјероватнији могући исход, пише BBC.

Иако је режим очигледно непопуларан код великог броја грађана, а сваки нови талас протеста га додатно слаби, и даље постоји снажна и дубоко укорењена безбједносна држава са јасним интересом да задржи статус кво.

Главни разлог због којег протести до сада нису успјели да сруше режим јесте изостанак значајних прелета на њихову страну, док су они на власти спремни да користе неограничену силу и бруталност како би остали на власти.

У конфузији након евентуалних америчких удара, могуће је да Иран заврши под влашћу снажне војне хунте, састављене углавном од припадника ИРГЦ-а.

Иран узвраћа напад
Иран је запретио одмаздом у случају америчког напада, наводећи да му је „прст на обарачу“. Јасно је да се не може мјерити са снагом америчке морнарице и ваздухопловства, али би и даље могао да узврати коришћењем свог арсенала балистичких ракета и дронова, од којих су многи скривени у пећинама, под земљом или у забаченим планинским предјелима.

Америчке базе и постројења распоређени су дуж арапске обале Залива, посебно у Бахреину и Катару, али Иран би могао, уколико то одлучи, да нападне и критичну инфраструктуру било које земље коју сматра саучесником у америчком нападу, попут Јордана.

Разорни ракетни и напади дроновима на петрохемијска постројења саудијског Арамка 2019. године, који је приписан иранској милицији из Ирака, показао је Саудијцима колико су рањиви на иранске ракете.

Ирански арапски сусједи у Заливу, сви савезници САД-а, разумљиво су изузетно нервозни због могућности да се свака америчка војна акција обије управо њима о главу.

Иран узвраћа постављањем мина у Заливу
Ово већ деценијама представља потенцијалну пријетњу глобалном бродарству и снабдјевању нафтом, још од рата Ирана и Ирака од 1980. до 1988. године, када је Иран заиста минирао пловне путеве, а британски мински чистачи помагали у њиховом уклањању.

Уски Ормуски мореуз између Ирана и Омана представља кључну тачку. Око 20% светског извоза течног природног гаса (ЛНГ) и између 20 и 25% нафте и нафтних деривата пролази кроз овај мореуз сваке године.

Иран је спроводио вежбе брзог постављања морских мина. Уколико би то учинио, посљедице по свјетску трговину и цијене нафте биле би неизбјежне.

Иран узвраћа потапањем америчког ратног брода
Један капетан америчке морнарице на ратном броду у Заливу једном је рекао да је једна од иранских пријетњи која га највише брине такозвани „напад ројем“.

Реч је о сценарију у којем Иран лансира велики број дронова са снажним експлозивом и брзих торпедних чамаца ка једној или више мета, у толиком обиму да чак ни снажни системи блиске одбране америчке морнарице не могу да елиминишу све пријетње на вријеме.

Морнарица ИРГЦ-а је одавно замијенила конвенционалну иранску морнарицу у Заливу, а неки од њених команданта су се чак школовали у Дартмуту у вријеме Шаха.

Иранске поморске посаде велики део обуке посветиле су неконвенционалном или „асиметричном“ ратовању, тражећи начине да превазиђу или заобиђу технолошку надмоћ свог главног противника – Пете флоте америчке морнарице.

Потапање америчког ратног брода, уз могуће заробљавање преживелих чланова посаде, представљало би огромно понижење за САД.

Иако се овај сценарио сматра мало вероватним, милијарду долара вриједан разарач УСС Цоле је 2000. године био тешко оштећен у самоубилачком нападу Ал Каиде у луци Аден, при чему је погинуло 17 америчких морнара.

Прије тога, 1987. године, ирачки пилот је грешком испалио двије ракете „Егзосе“ на амерички ратни брод УСС Старк, усмртивши 37 морнара.

Режим колабира, замењује га хаос
Ово представља врло реалну опасност и један је од главних страхова сусједа попут Катара и Саудијске Арабије.

Поред могућности избијања грађанског рата, какав су доживјели Сирија, Јемен и Либија, постоји и ризик да у хаосу и конфузији етничке тензије прерасту у оружане сукобе, док Курди, Белуџи и друге мањине покушавају да заштите своје заједнице у условима националног вакуума власти.

Велики дио Блиског истока би свакако поздравио крај Исламске Републике, а нико више од Израела, који је већ задао тешке ударце иранским савезницима широм региона и који Иран види као егзистенцијалну пријетњу због његовог сумњивог нуклеарног програма.

Али нико не жели да види највећу блискоисточну земљу по броју становника – око 93 милиона људи – како тоне у хаос, изазивајући хуманитарну и избјегличку кризу.

Највећа опасност сада јесте да предсједник Трамп, након што је прикупио овако снажне снаге близу иранских граница, одлучи да мора да делује како не би изгубио образ, и да рат започне без јасног циља и са непредвидивим и потенцијално разорним посљедицама.

(Телеграф)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„ГЛЕДАМО ВАС“: Американци запријетили Ирану

ГЛЕДАМО вас!“, поручио је Хегсет, додајући да је америчка војска све јача и спремна да реагује по наређењу предсједника.

НАЈАВЉЕН ВЕЛИКИ СКУП У ЦРНОЈ ГОРИ: Биће затражено да се повуче одлука о признању независности тзв. Косова

ЛИДЕР И посланик црногорске Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић изјавио је данас да ће његова странка иницирати повлачење одлуке Црне Горе о признању тзв. Косова

АНАЛИТИЧАРИ ПРЕДВИЂАЈУ: Рат између Русије и НАТО-а би могао почети 2030. године?

ВЕЋ се отворено говори о години почетка великог сукоба између Русије и НАТО.

OРБАН ОБЈАВИО ВИДЕО НЕКОЛИКО ДАНА ПРИЈЕ ИЗБОРА: Грађанин се пожалио полицији (ВИДЕО)

ПРОТИВ мађарског премијера Виктора Орбана поднесена је пријава због снимка на којем се види како вози аутомобил без држања волана.

РАСТУ ТЕНЗИЈЕ НА РУБУ ПАЦИФИКА: Јапан окренуо ракете према Кини (ВИДЕО)

ЈАПАН је ових дана започео с распоређивањем надограђених противбродских пројектила Тип-12 на најјужнијем острву Кyусхуу, што за Токио представља оперативно јачање дугодометних ракета у правцу Кине.

НЕВЈЕРОВАТНО: Мрави изазвали сударе у Њемачкој

КОЛОНИЈА мрава на југозападу Њемачке изазвала је низ проблема у саобраћају, укључујући и више удеса, након што су инсекти доспјели у систем семафора.

НАКОН 34 ГОДИНЕ: Трамп најавио састанак Ирана и Израела

ПРЕДСЈЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је да ће се лидери Израела и Либана први пут састати након 34 године у четвртак.

ОСМАК УШАО У ШКОЛУ И ОТВОРИО ВАТРУ: Наставница убијена док је покушавала да заштити ученике

НАСТАВНИЦА математике Ајла Кара једна је од девет жртава напада на школу у центру Кахраманмараша на југоистоку Турске.

ИСТРАГА ПРОТИВ ГРАДОНАЧЕЛНИКА МАРИБОРА: Осумњичен за корупцију

Против градоначелника Марибора Саше Арсеновича покренута је истрага због сумње да је починио више кривичних дјела, међу којима су подстрекавање на примања поклона, мита, те користи за незаконито посредовање.

ПАНИКА У АУСТРАЛИЈИ: Избио пожар у једној од двије рафинерије нафте

У ЈЕДНОЈ од двије рафинерије нафте у Аустралији избио је пожар, а како се претпоставља узрок је "мало цурење" усљед механичког квара.