НОВА ФАЗА АМЕРИЧКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА: Шта се крије иза поруке Трампа да „преузима управљање Венецуелом“?

Фото: Профимедија

Трампова отворена објава да ће „преузети управљање Венецуелом“ не значи само још једну епизоду дугог притиска на Венецуелу, већ прелазак у нову фазу империјалне политике у којој се не само да владе свргавају, већ се физички киднапује цјелокупно политичко руководство. То је преседан (иако очекиван) који руши темеље међународног права и шаље јасну поруку свим непослушним државама Глобалног Југа, поруку да су савези, избори и устави валидни само док се поклапају са интересима Вашингтона.

Одговор Латинске Америке није био једнозначан, али је однос политичке тежине сасвим јасан. Од Мексика, преко Колумбије и Бразила, до Кубе и Чилеа, кључне земље региона осудиле су напад на Венецуелу и отмицу њеног предсједника као грубо кршење суверенитета и Повеље УН. Мексичка председница Клаудија Шејнбаум и бивши предсједник Лопез Обрадор позвали су се на дугу традицију неинтервенционизма и упозорили да ниједна земља нема право да војно нападне другу и одузме јој шефа државе као да је бјегунац, а не легитимно изабрани предсједник. Колумбијски председник Густаво Петро позвао је на хитан састанак Савета безбедности и подсетио да унутрашње сукобе једног народа може ријешити само тај народ.

Бразил је реаговао подједнако снажно. Луиз Инасио Лула да Силва, говорећи из искуства земље која је и сама претрпела споља подржан војни удар, отворено је упозорио да бомбардовање венецуеланске територије и отмица предсједника представљају опасан преседан за цио међународни поредак. Бразил је отишао корак даље и објавио да, у складу са венецуеланским уставом, признаје потпредсједницу Делси Родригез за привремену предсједницу у вријеме када изабрани шеф државе није физички могао да обавља своје дужности. На овај начин, највећа земља Јужне Америке јасно је стала у одбрану континуитета венецуеланске државности, а не у логику „празног трона“ који Трамп покушава да искористи да преузме административну контролу над цијелом земљом.

Куба, можда најдосљеднији савезник Венецуеле, назвала је ствари правим именом. Председник Мигел Дијаз-Канел отворено је говорио о државном тероризму, пиратерији на нивоу државе и бруталном нападу на мировну зону каква је Латинска Америка требало да постане након деценија пучева и војних диктатура. Испред америчке амбасаде у Хавани организован је масовни скуп, где су се окупиле хиљаде људи.

Чиле, иако је његов предсједник Габријел Борик један од гласнијих критичара венецуеланске владе, такође није подржао овај потез. Чилеанска влада је јасно ставила до знања да се криза у Венецуели, каква год да је, не може и не смије ријешити бомбардовањем и отмицом. Упозорење да је данас на реду Венецуела, а сутра би то могла бити било која друга земља, посебно снажно одјекује у региону који носи сећања на рушење влада од стране истих центара моћи. Чак и они који не симпатишу Мадура разумеју да се не ради само о једном човјеку, већ о принципу који дели свет на оне који се усуђују да било шта ураде и оне који су кажњени када покушају да буду независни.

Наравно, постоји и друга страна латиноамеричког политичког спектра. Аргентински предсједник Хавијер Милеи отворено је славио операцију, називајући је „историјским даном за слободу континента“, док је еквадорски предсједник Данијел Нобоа пружио Трампу реторичко покриће говорећи о „наркотерористичком режиму“. Панамске и салвадорске власти такође су изразиле саосећање са Мадуровом сменом, иако нису све подржале отмицу. Али ако упоредимо тежину држава и њихове међународне улоге, јасно је да језгро јужноамеричке политике, Бразил, Мексико и Колумбија, стоји на линији одбране Венецуеле, док су најгласнији присталице операције режими који граде своју популарност на блиском савезу са Вашингтоном и отвореној репресији код куће.

На улицама је слика још сложенија, али и много искренија од дипломатских фраза. У Каракасу, одмах након вијести о Мадуровој отмици, хиљаде чависта окупило се око палате Мирафлорес, са његовим портретима, венецуеланским заставама и захтјевом да се председник врати кући. Дио гомиле је спалио америчке заставе, а чули су се и повици да Венецуела неће пристати да буде колонија. Диосдадо Кабељо, једна од кључних личности владајуће странке, позвао је народ на мобилизацију, али и на останак мирним, истичући да је циљ непријатеља хаос на улицама. У Каракасу се не брани само политичар, већ и право народа да сам одлучи ко га води, без обзира на све унутрашње контрадикције и проблеме који постоје.

Истовремено, широм свијета појавили су се протести против Трампове интервенције. У Хавани је колона људи скандирала против империјализма и понављала да је напад на Венецуелу напад на све народе Латинске Америке. У Мексико Ситију, стотине демонстраната окупило се испред америчке амбасаде, захтевајући да њихова влада иде даље у осуди и прекиду војно-безбједносне сарадње са САД. У Боготи, левичарске групе и дио венецуеланске дијаспоре блокирали су улице транспарентима против присуства америчких трупа у Колумбији, док је други дио дијаспоре славио Мадурову отмицу. Буенос Ајрес је истог дана такође био свједок прослава неких Венецуеланаца који су побјегли од венецуеланске кризе и истински мрзе чавизам, као и одвојеног протеста аргентинске левице испред америчке амбасаде са поруком да отмица предсједника било које земље не треба да се нормализује.

Протести су се прелили и преко океана. У Барселони, Мадриду, Паризу и другим европским градовима видјели смо мањи, али симболички важан талас солидарности са Венецуелом. У Вашингтону су се антиратне организације и дио латиноамеричке заједнице окупили испред Беле куће, подсећајући нас да чак и унутар Сједињених Држава постоји отпор империјалним политикама које се спроводе у име грађана, а често и без њиховог пристанка.

У самом Каракасу, влада је остала неочекивано кохерентна, упркос шоку. Потпредсједница Делси Родригез обратила се нацији и јасно ставила до знања да Мадуро остаје једини легитимни предсједник Венецуеле, да је отмица била чин агресије и да земља неће признати никакву промјену владе коју је наметнуо Вашингтон. Захтјевала је доказ да је предсједник жив и да се према њему поступа хумано, и објавила да су активирани сви планови безбједности и одбране које је Мадуро потписао прије отмице. Врховни суд је потврдио одлуку о преузимању извршних овлашћења у складу са уставом, док је министар одбране Падрино Лопез прогласио стање пуне борбене готовости и нагласио да војска остаје лојална наређењима изабраног председника.

Генерални тужилац Тарек Вилијам Саб назвао је операцију отвореном отмицом и масовним кршењем људских права и позвао међународне организације да реагују. Влада у Каракасу комбинује правни, политички и војни одговор, покушавајући да покаже да земља није сломљена и да ће бранити и Мадура као особу и институције које је водио. Истовремено, тражи се подршка Русије, Кине и других земаља, које годинама упозоравају да се међународни поредак претвара у арену гдје се пресуде пишу у Пентагону и на Волстриту, а не у Уједињеним нацијама.

Трампова реторика у којој говори о „преузимању управљања Венецуелом“ разоткрива цијелу суштину ове операције. Ово више није класичан сценарио у којем се подстиче пуч, финансира опозиција и уводе санкције у нади да ће систем пући изнутра. Овдје се, по први пут, отворено говори да Вашингтон полаже право не само на ресурсе већ и на саме институције друге земље и да може физички да смијени њеног председника, а затим да инсталира сопствену административну структуру. То је зао скок у логици империјализма јер шаље поруку да ниједан лидер који се не уклапа у геополитичке интересе САД није безбедан, чак ни унутар сопствене предсједничке палате.

У том контексту обрана Мадура није само питање симпатије према одређеном политичком пројекту. Ријеч је о одбрани принципа да народ има право да бира своје лидере, да предсједник, какав год био, не може постати ратни плен и трофеј у кампањи једног америчког милијардера. Ако се овај преседан нормализује, сутра ће исти сценариј моћи бити примјењен на било коју другу државу која одбије покоравање. Латинска Америка, са свим својим контрадикцијама, у великој је мјери то схватила. Управо зато многе владе које никада нису биле одушевљене цхавизмом данас стају у обрану Венезуеле као симбола борбе против радикално нове, отворено пиратске верзије империјализма којој се мора супротставити прије него што прогута цијели глобални Југ!

(Адванце.хр)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

РАСВИЈЕТЉЕНО БРУТАЛНО УБИСТВО ТИНЕЈЏЕРКЕ: Пола вијека мистерије окончано ДНК доказима

ПОЛА вијека мистерије окончано ДНК доказима.

ТРАМП СМИЈЕНИО ПЕМ БОНДИ: „Она ће прећи на веома важан и потребан нови посао“

ПРЕДСЈЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп потврдио је данас (2. априла) да је смијенио државну тужитељку Пем Бонди, а да ће њен замјеник Тод Бланш преузети дужност вршиоца дужности те функције.

ИМА ПОГИНУЛИХ: Ово је тренутак када је ракета разорила највиши мост на Блиском истоку

ДВИЈЕ особе погинуле су данас у нападу на ауто-путни мост који повезује Техеран са западним градом Караџом.

ОРБАН: Једини пут да се избјегне енергетска криза – хитно укидање санкција Русији

ЈЕДИНИ начин да се избјегне енергетска криза у Европи и целом свету је хитно укидање санкција Русији, изјавио је премијер Мађарске Виктор Орбан.

НЕБО НАД ГРЧКОМ ПОСТАЛО КРВАВО: Штета огромна, има мртвих (ВИДЕО)

РАЗОРНА олуја погодила је Грчку, однијела један живот и изазвала хаос широм земље, док је небо изнад Крита попримило застрашујућу црвену боју која је узнемирила присутне.

ЦИЈЕНЕ ГОРИВА У ЕУ ДИВЉАЈУ: Авиокомпаније у великом проблему, летови се редом отказују

ЕУ тренутно разматра опште мере за енергетску кризу, али оне нису дизајниране посебно за авиокомпаније.

БУРА НАПРАВИЛА ХАОС НА ХРВАТСКОМ ПРИМОРЈУ:Једно острво потпуно одсјечено

Због буре на хрватском приобаљу, која код Велебита има и орканске ударе, данас су затворене неке трајектне и бродске линије, а на више путних праваца на снази је забрана саобраћаја за камионе са приколицама, саопштио је Хрватски аутоклуб.

ДИВЉА ЦИЈЕНА НАФТЕ! Трамп запријетио уништењем свих нафтних постројења

ЦИЈЕНА нафте типа "брент" наставља да достиже нове максимуме током данашње трговине.

ТРАМП: Вратићемо Иран у камено доба

АМЕРИЧКИ предсједник Доналд Трамп изјавио је да ће своју војну мисију у Ирану завршити "врло брзо", да су до сада постигнуте "убједљиве побједе", али да ће Сједињене Америчке Државе "изузетно снажно" ударити Иран у наредне двије до три недјеље.

РАЗОРАН ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО ИНДОНЕЗИЈУ: Издато упозорење за цунами, има мртвих

Земљотрес магнитуде 7,6 степени Рихтерове скале погодио је рано јутрос источну Индонезију, а у потресу је погинула једна особа, саопштиле су локалне власти.