ДОДИК: Проблем су они који мисле да су изнад споразума

Фото: Дона Катушић/ предсједникрс.рс

Додик је у ауторском тексту за „Политику“ навео да се мир у БиХ не чува резолуцијама и притисцима, него поштовањем слова Устава БиХ, који је успоставио уставни поредак да би се рат зауставио.

Према његовим ријечима, свако инсистирање на унитарним моделима у земљи састављеној од три народа и два ентитета осуђено је на неуспјех, јер игнорише саму суштину њеног постојања.

Ауторски текст Милорада Додика Срна преноси у цијелости:

Три деценије касније, јасно је да БиХ функционише само када се поштује изворни Дејтон. Када се институције граде на споразуму, а не на наметнутим рјешењима. Када се уважавају ентитети, а не покушавају заобићи. Када се одлуке доносе консензусом, а не прегласавањем. БиХ није земља која пада зато што је сложена, него зато што неки упорно покушавају да је направе немогућом.

Трајну стабилност може донијети само повратак начелима и одредбама изворног Дејтонског споразума: равноправности, сагласности и јасног поштовања уставних надлежности. То подразумијева реалност да су ентитети, а посебно Република Српска, кључни стубови поретка, а не препрека напретку.

У политичком смислу то подразумијева и дијалог, али дијалог у којем се одлуке не доносе зато што то очекују амбасаде, него зато што су наша потреба. Јер држава која чека инструкције са стране није држава – то је административна зона.

Република Српска је у минулих 30 година показала да је политички зрела заједница која зна да чува мир и развија институције. Она није реметилачки фактор, већ гарант стабилности – управо зато што инсистира на ономе што је потписано, а не на ономе што је касније покушано да се наметне.

Република Српска није проблем у БиХ – она је разлог што Босна и Херцеговина три деценије није имала нови рат.

Србија се као земља потписница и гарант Дејтонског мировног споразума свих ових 30 година залагала за његово досљедно спровођење. Сваки потез Србије био је усмјерен ка стабилизацији односа, изградњи пољуљаног повјерења међу државама и сарадњи у оквиру региона западног Балкана.

Европа је и према Србији показала лицемерје искључујући је из Савјета за имплементацију мира – мада никоме није јасно због чега ово неформално тело уопште постоји.

Истина је једноставна: када год је БиХ поштовала Дејтон, имала је мир. Када га је рушила – имала је кризу.

Тридесет година након потписивања Дејтонског мировног споразума вријеме је да се на овај документ поново погледа без страсти, без идеолошких магли и без политичких експеримената који су га годинама разграђивали.

Дејтон није само споразум који је донио мир, он је донио и уставни правни поредак, сложену, унутрашњу организацију која је омогућила БиХ да три деценије остане мирна, упркос свим изазовима које није створила Република Српска, већ углавном међународни фактори са промјенљивим политичким агендама.

За Републику Српску, Дејтонски споразум је међународни споразум који је потврдио темељ њеног политичког постојања и гаранција њених надлежности.

То није једноставна интерпретација, него јасно исписана уставна архитектура: Република Српска има све надлежности осим оних које су уређене Уставом БиХ за попуну на заједничком нивоу.

Током протеклих 30 година та уставна норма је систематски поткопавана, отимањем надлежности. Високи представници страна потписница Анекса 10, који се извитоперио у лажног страног гаулајтера као антидејтонска хибридна појава, мимо међународног права и без сагласности домаћих институција, спроводили су политичке захвате који нису били у складу са словом Дејтона.

Умјесто чувања споразума, стваран је паралелни систем власти који је крхку равнотежу нарушио, а не ојачао. Зато данас треба јасно рећи: највећи проблем БиХ нису ентитети, већ они који мисле да могу бити изнад Устава и међународног права, а поготово они који на то пристају.

Упркос свему томе, Република Српска је остала досљедна стварном Дејтону – оном какав је потписан 1995. године, а не накнадно преправљеним верзијама. Од те досљедности, ма колико је поједини кругови оспоравали, зависи и стабилност БиХ и њен опстанак.

Не зато што тако жели један политички актер, него зато што је то једини оквир који уважава политичку реалност и једнакост народа. А политичка реалност је неумољива: без сагласности Срба – нема одлуке у БиХ. То није претња, то је дејтонска чињеница.

Данас, три деценије касније, јасно је да БиХ функционише само када се поштује изворни Дејтон. Када се институције граде на споразуму, а не на наметнутим рјешењима. Када се уважавају ентитети, а не покушавају заобићи. Када се одлуке доносе консензусом, а не прегласавањем.

БиХ није земља која пада зато што је сложена, него зато што неки упорно покушавају да је направе немогућом.

Стабилност БиХ никада није била производ централизације, како се често погрешно тврди, него равнотеже. Неједнакост у одлучивању није донијела ефикаснију државу, већ продубила неповјерење.

Свако инсистирање на унитарним моделима у земљи састављеној од три народа и два ентитета осуђено је на неуспјех, јер игнорише саму суштину њеног постојања. Дејтон је успјешан кад га поштују сви, а проблематичан само кад га неко покушава „поправити“.

Умјесто тога, трајну стабилност може донијети само повратак начелима и одредбама изворног Дејтонског споразума: равноправности, сагласности и јасног поштовања уставних надлежности.

То подразумијева реалност да су ентитети, а посебно Република Српска, кључни стубови поретка, а не препрека напретку. У политичком смислу то подразумијева и дијалог, али дијалог у којем се одлуке не доносе зато што то очекују амбасаде, него зато што су наша потреба. Јер држава која чека инструкције са стране није држава – то је административна зона.

Република Српска је у минулих 30 година показала да је политички зрела заједница која зна да чува мир и развија институције. Она није реметилачки фактор, већ гарант стабилности – управо зато што инсистира на ономе што је потписано, а не на ономе што је касније покушано да се наметне.

Данас, када се поново отварају расправе о будућности БиХ, крајње је вријеме да се та чињеница уважава и у Сарајеву и у међународним круговима.

Република Српска није проблем у БиХ – Република Српска је разлог што БиХ три деценије није имала нови рат.

Дејтонски споразум је омогућио престанак рата и успоставио оквир за политички мир. Његова снага је у равнотежи, а не у сили. У договору, не у притиску. У уважавању реалности, не у покушајима да се она замени бирократским жељама опадајућих центара моћи.

Мир се у БиХ не чува резолуцијама и притисцима, него поштовањем слова Устава БиХ, који је успоставио уставни поредак да би се рат зауставио.

Зато обиљежавање 30 година Дејтона није само сјећање на дан када је рат престао него и подсјећање да мир траје само онолико колико се поштује споразум који га је успоставио.

Република Српска остаје посвећена том споразуму – јер од тога не зависи само њен положај него и будућност БиХ као система који може да опстане једино ако се темељи поштују, а не потиру.

Дејтон је једини разлог што БиХ још постоји, а за Републику Српску он је много више од правног оквира – он је потврдио нашу Републику као место мира и стабилности за српски народ, у коју смо у Одбрамбено-отаџбинском рату уградили највредније што имамо.

За неке у БиХ, међутим, исти тај споразум представља „лудачку кошуљу“, што само показује да их не води брига за БиХ, него мржња према Републици Српској и српском народу.

Управо због таквих порива, Република Српска увек мора бити будна, постојана и спремна да одбрани себе и своје мјесто у поретку који је Дејтон створио.

Подметнути наративи да је европски пут БиХ уједно и пут централизације БиХ је лажан и антидејтонски, он је уједно и антиевропски.

То је најбоље видљиво сада када је ЕУ у озбиљној системској кризи, крхка као заједница, без лидерства, идеологије, угрожене будућности и перспективе, друштвено и социјално разорена због миграција, окренута милитаризацији и новим ратовима, чије су вриједности пропале, а економија се сурвала.

ЕУ не нуди више ништа, осим нестабилности, несигурности и потпуне неизвјесности.

Дозволити да нама узима суверенитет због неких њихових далеких циљева може да буде само уточиште за наивне.

Србија се као земља потписница и гарант Дејтонског мировног споразума свих ових 30 година залагала за његово досљедно спровођење. Сваки потез Србије био је усмјерен ка стабилизацији односа, изградњи пољуљаног повјерења међу државама и сарадњи у оквиру региона западног Балкана.

Европа је и према Србији показала лицемјерје искључујући је из Савјета за имплементацију мира (мада никоме није јасно због чега ово неформално тело уопште постоји).

Руска Федерација истрајава на Дејтонском споразуму, због чега је и сама имала проблема са оним што се до сада звало колективни Запад. У ставовима Руске Федерације се најбоље може спознати шта је изворно слово Дејтонског споразума. Руска Федерација никада није радила за рачун једне стране науштрб других у БиХ.

Трампова Америка је Америка мира и сарадње, уважавања интереса других. Ставови предсједника Трампа да Америка неће градити туђе државе (ми читамо БиХ), да неће градити туђе нације (ми читамо да неће градити Босанце као нацију), да Америка неће интервенисати у унутрашње ствари других земаља (ми читамо БиХ), представљају афирмацију истинских одредби Дејтонског споразума.

Најновије одредбе предсједничке стратегије САД за националну безбједност све то потврђују, афирмишу права народа (ми читамо и српског) да одлучује о својим интересима равноправно са другима – ми то видимо као свјетло на крају мрачног Клинтоновог, Обаминог, а поготово Бајденовог тунела.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ПЕЛЕТ ТРАЖЕНА РОБА: Крећу припреме за зиму, ево како се крећу цијене енергената

ЈЕСЕН полако стиже, а с њом и све озбиљније припреме за предстојећу зиму, међу којима и набавка дрва и пелета.

„ВЕОМА ЛОША, ЗЛОСУТНА И ХУШАЧКА ИЗЈАВА“ Вучић о провокацијама из Сарајева

ПРЕДСЈЕДНИК Србије, Александар Вучић, учествовао је на панелу у оквиру Форума GLOBSEC BELTALKS.

СУТРА ТЕСТНИ ИЗБОРИ У СВИМ ГРАДОВИМА И ОПШТИНАМА У БиХ: Провјерите гдје је ваше бирачко мјесто

ЦЕНТРАЛНА изборна комисија Босне и Херцеговине (ЦИК БиХ) објавила је локације бирачких мјеста на којима ће сутра, 11. септембра, грађани моћи да учествују на тестним изборима.

ПОКУШАЈ ХАРАНГЕ ПРЕД ИЗБОРЕ: Минић коментарисао сулуди захтјев паралментараца из ФБиХ који би да суспендују односе Српске Србије

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Саво Минић оцијенио је данас да је писмо појединих парламентараца из Федерације БиХ са захтјевом да се суспендују паралелни односи Републике Српске и Србије харанга која тим људима служи у дневнополитичке и предизборне сврхе.

„ЧУЈ, МОЛИМ ТЕ…“ Додик одбрусио федералним посланицима који би да раскину везе Српске и Србије

МИЛОРАД Додик поручио је данас да Република Српска има најспецијалније везе са Србијом и да никаквим актом, камоли иницијативом из Сарајева, не могу бити срушене.

ЦИЈЕНЕ РАСТУ ИЗ СЕДМИЦЕ У СЕДМИЦУ: Ево колико сада коштају дизел и бензин у БиХ

У протеклих 15 дана забиљежен је постепен раст просјечних малопродајних цијена нафтних деривата у ФБиХ.

ЦИК: Кажњен Станивуковић, обустављен поступак против Додика

ЦЕНТРАЛНА изборна комисија БиХ казнила је данас Покрет "Сигурна Српска" са 11.000 КМ због преурањене кампање.

СПРЕМИТЕ КИШОБРАНЕ: Сутра нестабилно вријеме, очекујте и пљускове и грмљавину

У Републици Српској и Федерацији БиХ сутра ће бити умјерено до претежно облачно и нестабилно вријеме са кишом, пљусковима и грмљавином.

УЧЕСНИЦИ МАРША „СТАЗАМА ЕГЗОДУСА“ ПРЕШЛИ 22 КИЛОМЕТРА: Служен парастос на мјесту гдје је пронађено 21 обезглављено тијело Срба

МИНИСТАР рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, који је данас учествовао у маршу "Стазама егзодуса" у оквиру обиљежавања 31 године од страдања и прогона Срба из долине Криваје, поручио је да је српски народ вијековима живио на Озрену и да ће наставити да живи на том подручју.

ВЕЛИКИ ИСКОРАК ЗА ОБОЉЕЛЕ: У УКЦ-у Српске отворен Центар за цистичну фиброзу

ЦЕНТАР за цистичну фиброзу, који је данас отворен при Универзитетском клиничком центру РС, представља мјесто које ће обољелима пружити још квалитетнију, савременију и свеобухватнију здравствену заштиту, поручила је дјечији пулмолог-бронхолог Оливера Љубоја.