ДОДИК: Проблем су они који мисле да су изнад споразума

Фото: Дона Катушић/ предсједникрс.рс

Додик је у ауторском тексту за „Политику“ навео да се мир у БиХ не чува резолуцијама и притисцима, него поштовањем слова Устава БиХ, који је успоставио уставни поредак да би се рат зауставио.

Према његовим ријечима, свако инсистирање на унитарним моделима у земљи састављеној од три народа и два ентитета осуђено је на неуспјех, јер игнорише саму суштину њеног постојања.

Ауторски текст Милорада Додика Срна преноси у цијелости:

Три деценије касније, јасно је да БиХ функционише само када се поштује изворни Дејтон. Када се институције граде на споразуму, а не на наметнутим рјешењима. Када се уважавају ентитети, а не покушавају заобићи. Када се одлуке доносе консензусом, а не прегласавањем. БиХ није земља која пада зато што је сложена, него зато што неки упорно покушавају да је направе немогућом.

Трајну стабилност може донијети само повратак начелима и одредбама изворног Дејтонског споразума: равноправности, сагласности и јасног поштовања уставних надлежности. То подразумијева реалност да су ентитети, а посебно Република Српска, кључни стубови поретка, а не препрека напретку.

У политичком смислу то подразумијева и дијалог, али дијалог у којем се одлуке не доносе зато што то очекују амбасаде, него зато што су наша потреба. Јер држава која чека инструкције са стране није држава – то је административна зона.

Република Српска је у минулих 30 година показала да је политички зрела заједница која зна да чува мир и развија институције. Она није реметилачки фактор, већ гарант стабилности – управо зато што инсистира на ономе што је потписано, а не на ономе што је касније покушано да се наметне.

Република Српска није проблем у БиХ – она је разлог што Босна и Херцеговина три деценије није имала нови рат.

Србија се као земља потписница и гарант Дејтонског мировног споразума свих ових 30 година залагала за његово досљедно спровођење. Сваки потез Србије био је усмјерен ка стабилизацији односа, изградњи пољуљаног повјерења међу државама и сарадњи у оквиру региона западног Балкана.

Европа је и према Србији показала лицемерје искључујући је из Савјета за имплементацију мира – мада никоме није јасно због чега ово неформално тело уопште постоји.

Истина је једноставна: када год је БиХ поштовала Дејтон, имала је мир. Када га је рушила – имала је кризу.

Тридесет година након потписивања Дејтонског мировног споразума вријеме је да се на овај документ поново погледа без страсти, без идеолошких магли и без политичких експеримената који су га годинама разграђивали.

Дејтон није само споразум који је донио мир, он је донио и уставни правни поредак, сложену, унутрашњу организацију која је омогућила БиХ да три деценије остане мирна, упркос свим изазовима које није створила Република Српска, већ углавном међународни фактори са промјенљивим политичким агендама.

За Републику Српску, Дејтонски споразум је међународни споразум који је потврдио темељ њеног политичког постојања и гаранција њених надлежности.

То није једноставна интерпретација, него јасно исписана уставна архитектура: Република Српска има све надлежности осим оних које су уређене Уставом БиХ за попуну на заједничком нивоу.

Током протеклих 30 година та уставна норма је систематски поткопавана, отимањем надлежности. Високи представници страна потписница Анекса 10, који се извитоперио у лажног страног гаулајтера као антидејтонска хибридна појава, мимо међународног права и без сагласности домаћих институција, спроводили су политичке захвате који нису били у складу са словом Дејтона.

Умјесто чувања споразума, стваран је паралелни систем власти који је крхку равнотежу нарушио, а не ојачао. Зато данас треба јасно рећи: највећи проблем БиХ нису ентитети, већ они који мисле да могу бити изнад Устава и међународног права, а поготово они који на то пристају.

Упркос свему томе, Република Српска је остала досљедна стварном Дејтону – оном какав је потписан 1995. године, а не накнадно преправљеним верзијама. Од те досљедности, ма колико је поједини кругови оспоравали, зависи и стабилност БиХ и њен опстанак.

Не зато што тако жели један политички актер, него зато што је то једини оквир који уважава политичку реалност и једнакост народа. А политичка реалност је неумољива: без сагласности Срба – нема одлуке у БиХ. То није претња, то је дејтонска чињеница.

Данас, три деценије касније, јасно је да БиХ функционише само када се поштује изворни Дејтон. Када се институције граде на споразуму, а не на наметнутим рјешењима. Када се уважавају ентитети, а не покушавају заобићи. Када се одлуке доносе консензусом, а не прегласавањем.

БиХ није земља која пада зато што је сложена, него зато што неки упорно покушавају да је направе немогућом.

Стабилност БиХ никада није била производ централизације, како се често погрешно тврди, него равнотеже. Неједнакост у одлучивању није донијела ефикаснију државу, већ продубила неповјерење.

Свако инсистирање на унитарним моделима у земљи састављеној од три народа и два ентитета осуђено је на неуспјех, јер игнорише саму суштину њеног постојања. Дејтон је успјешан кад га поштују сви, а проблематичан само кад га неко покушава „поправити“.

Умјесто тога, трајну стабилност може донијети само повратак начелима и одредбама изворног Дејтонског споразума: равноправности, сагласности и јасног поштовања уставних надлежности.

То подразумијева реалност да су ентитети, а посебно Република Српска, кључни стубови поретка, а не препрека напретку. У политичком смислу то подразумијева и дијалог, али дијалог у којем се одлуке не доносе зато што то очекују амбасаде, него зато што су наша потреба. Јер држава која чека инструкције са стране није држава – то је административна зона.

Република Српска је у минулих 30 година показала да је политички зрела заједница која зна да чува мир и развија институције. Она није реметилачки фактор, већ гарант стабилности – управо зато што инсистира на ономе што је потписано, а не на ономе што је касније покушано да се наметне.

Данас, када се поново отварају расправе о будућности БиХ, крајње је вријеме да се та чињеница уважава и у Сарајеву и у међународним круговима.

Република Српска није проблем у БиХ – Република Српска је разлог што БиХ три деценије није имала нови рат.

Дејтонски споразум је омогућио престанак рата и успоставио оквир за политички мир. Његова снага је у равнотежи, а не у сили. У договору, не у притиску. У уважавању реалности, не у покушајима да се она замени бирократским жељама опадајућих центара моћи.

Мир се у БиХ не чува резолуцијама и притисцима, него поштовањем слова Устава БиХ, који је успоставио уставни поредак да би се рат зауставио.

Зато обиљежавање 30 година Дејтона није само сјећање на дан када је рат престао него и подсјећање да мир траје само онолико колико се поштује споразум који га је успоставио.

Република Српска остаје посвећена том споразуму – јер од тога не зависи само њен положај него и будућност БиХ као система који може да опстане једино ако се темељи поштују, а не потиру.

Дејтон је једини разлог што БиХ још постоји, а за Републику Српску он је много више од правног оквира – он је потврдио нашу Републику као место мира и стабилности за српски народ, у коју смо у Одбрамбено-отаџбинском рату уградили највредније што имамо.

За неке у БиХ, међутим, исти тај споразум представља „лудачку кошуљу“, што само показује да их не води брига за БиХ, него мржња према Републици Српској и српском народу.

Управо због таквих порива, Република Српска увек мора бити будна, постојана и спремна да одбрани себе и своје мјесто у поретку који је Дејтон створио.

Подметнути наративи да је европски пут БиХ уједно и пут централизације БиХ је лажан и антидејтонски, он је уједно и антиевропски.

То је најбоље видљиво сада када је ЕУ у озбиљној системској кризи, крхка као заједница, без лидерства, идеологије, угрожене будућности и перспективе, друштвено и социјално разорена због миграција, окренута милитаризацији и новим ратовима, чије су вриједности пропале, а економија се сурвала.

ЕУ не нуди више ништа, осим нестабилности, несигурности и потпуне неизвјесности.

Дозволити да нама узима суверенитет због неких њихових далеких циљева може да буде само уточиште за наивне.

Србија се као земља потписница и гарант Дејтонског мировног споразума свих ових 30 година залагала за његово досљедно спровођење. Сваки потез Србије био је усмјерен ка стабилизацији односа, изградњи пољуљаног повјерења међу државама и сарадњи у оквиру региона западног Балкана.

Европа је и према Србији показала лицемјерје искључујући је из Савјета за имплементацију мира (мада никоме није јасно због чега ово неформално тело уопште постоји).

Руска Федерација истрајава на Дејтонском споразуму, због чега је и сама имала проблема са оним што се до сада звало колективни Запад. У ставовима Руске Федерације се најбоље може спознати шта је изворно слово Дејтонског споразума. Руска Федерација никада није радила за рачун једне стране науштрб других у БиХ.

Трампова Америка је Америка мира и сарадње, уважавања интереса других. Ставови предсједника Трампа да Америка неће градити туђе државе (ми читамо БиХ), да неће градити туђе нације (ми читамо да неће градити Босанце као нацију), да Америка неће интервенисати у унутрашње ствари других земаља (ми читамо БиХ), представљају афирмацију истинских одредби Дејтонског споразума.

Најновије одредбе предсједничке стратегије САД за националну безбједност све то потврђују, афирмишу права народа (ми читамо и српског) да одлучује о својим интересима равноправно са другима – ми то видимо као свјетло на крају мрачног Клинтоновог, Обаминог, а поготово Бајденовог тунела.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

КРАЈЕМ ДАНА СТИЖЕ НАОБЛАЧЕЊЕ: Прогноза за недјељу доности нестабилно вријеме

У Републици Српској и Федерацији БиХ сутра ће бити сунчано и топло, а крајем дана очекује се наоблачење које може донијети кишу у појединим крајевима.

КАКВО НАС ВРИЈЕМЕ ОЧЕКУЈЕ У ЈУЛУ? Ево када стиже ново освјежење

У НАШЕМ региону наредних дана умјерено топло без врућине, уз повремену појаву пљускова, у најави освјежење.

НИ МРТВА СРПСКА ДЈЕЦА НЕМАЈУ МИРА: На споменик Споменку Гостићу ставили ратну заставу тзв. Армије БиХ

"СУЖИВОТ" у БиХ у који се бошњачки политичари и националисти куну све више добија замаха и свакодневно свједочимо све већим и све срамнијим провокацијама Срба.

ВУЧИЋ СЕ ОГЛАСИО ВИДЕО-ПОРУКОМ: Ово је страшно важно за сјевер Србије

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Србије Александар Вучић управо се огласио видео поруком путем званичног инстаграм налога

ОД СУТРА НОВА ПРАВИЛА У СРПСКОЈ: Ко ће добијати до 800 КМ мјесечно?

ДOПУНЕ Закона о социјалној заштити, које је недавно усвојила Народна скупштина Републике Српске, званично ступају на снагу.

КРАВАВИ ЗЛОЧИН У БЕОГРАДУ: Син убио мајку кухињским ножем

ТРИДЕСЕТДЕВЕТОГОДИШЊИ мушкарац убио је рано јутрос (4. јула) мајку (70) кухињским ножем у селу Нова Божурна код Прокупља, саопштено је из прокупачког Вишег јавног тужилаштва.

„ОН ЈЕ БИО ЧЕСТИТ ЧОВЈЕК, АЛИ ГА НИКАД НИСАМ УПОЗНАЛА“: Исповјест ћерке чији је отац убијен 1992. године

МОЈ отац је био честит човјек, али га никада нисам упознала, осим у причама, истакла је на комемеморацији у Братунцу, Ана Млађеновић Ђукановић, кћерка убијеног Анђелка 1992. године.

ИЗА 3.267 УБИЈЕНИХ СРБА СТОЈИ НЕЧИЈЕ ДИЈЕТЕ, МАЈКА, ОТАЦ, БРАТ ИЛИ СЕСТРА: На комеморацији у Братунцу више хиљада грађана (ФОТО)

СЛУЖЕЊЕМ парастоса и полагањем вијенаца код Спомен-крста обиљежено је више од три деценије од страдања 3.267 српских цивила и војника из средњег Подриња и регије Бирча.

БЛОКАДЕРИ ДЕМОЛИРАЛИ ПРОСТОРИЈЕ СНС-а: Насиље је њихова једина сврха (ВИДЕО)

ОПШТИНСКИ одбор Српске напредне странке Сурчин најоштрије је осудио поновљени вандалски напад на страначке просторије у Добановцима и позвао надлежне органе да у најкраћем року открију и процесуирају одговорне.

ЈУКИЋ У ТРЦИ ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА СРПСКЕ: Подржало га 7 политичких странака

ФРАЊО Јукић, кандидат Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ) за предсједника Републике Српске из реда хрватског народа, имаће подршку и других хрватских политичких странака.