ЦРНЕ СТАТИСТИКЕ У СРПСКОЈ: Повећан број суицида

 – Најчешћи разлози због којих нам се млади обраћају су теме из области менталног здравља јављају јер осјећају страх и анксиозност јер им се јављају суицидалне мисли или се самоповређују – каже Ковачевићева за АТВ.

Лоше статистике, покренуле су питање важности бриге и превенције менталног здравља. У претходних неколико мјесеци ове године број суицида је у порасту.

– Особа не жели умријети увијек код суицида морамо то знати него жели да функционалније живи то значи да боље живи свака та реакција је знак да особа жели да да апел средини помозите ми – истиче психолог Александар Милић.

Грађани су сагласни да је ментално здравље јако важно. Али већина их готово никако није потражило помоћ стручњака.

„Па тако што разговарам са ближњима са мајком“ Као амбасадор против вршњачког насиља мислим да је је то присутно у средњим школама да би се школске службе требале томе посветити“,

„Борим се за то да се осјећам нормално али то други више виде како ја изгледам како дјелујем на околину“,

„Можда су то ипак друштвене мреже криве које показују само неку позитивну страну у животу не показују да је живот битка и да је сваки дан увијек нови изазов“, говоре нам грађани.

Социолози указују да је његовање доброг менталног здравља приоритет те да рано препознавање знакова патње и ризика од стране околине може спасити живот особи у проблему. Све бржи начин живота превелика очекивања фактори су ризика те представљају окидач који води у поремећаје менталног здравља и суицид.

– Важно је да носимо терет једни других важно је да саслушамо другу особу, и чини ми се да она реченица ниси сам у много може да помогне другој особи да буде прекретница у тој несрећној одлуци – рекао је Владимир Васић, социолог.

Стручњаци остају сагласни да слика менталног здравља становништва није добра и да људи треба чешће да се јављају стручним лицима и савјетовалиштима да накупљени стрес или нарушено ментално здравље не би са собом у будућности доносили кобне статистике и посљедице.