СТРУЧЊАЦИ ОБЈАСНИЛИ: Да ли је у Српској могуће увести краће радно вријеме

Фото: РТРС

Наиме, од 1. јануара 2026. године у Словенији ће дјелимично ступити на снагу нови закон који омогућава запосленима који се приближавају пензији да смање своје радно вријеме, уз низ других промјена на тржишту рада.

Према новим прописима, радници старији од 58 година или они са најмање 35 година радног стажа моћи ће бирати између слободног петка или скраћеног радног времена од шест сати дневно.

Овај модел, познат као 80-90-100, значи да ће запослени радити 80 одсто пуног радног времена, али примати 90 одсто плате и остваривати пуне доприносе, слично успјешним системима у Исланду, Ирској и Њемачкој.

Пилот-пројекти у словеначким технолошким компанијама показали су позитивне ефекте у виду веће продуктивности и смањеног броја боловања.

Словеначно ресорно министарство најавило је да ће, уколико се измјене покажу успјешнима, наставити либерализацију радних прописа. Тако су до краја 2028. године могућа додатна побољшања, попут радне седмице од 38 сати, обавезног божићног бонуса за све запослене и додатака за рад суботом.

Такође, незапослени ће од 2026. добити веће накнаде – максимални износ у прва три мјесеца након губитка посла биће 130 одсто просјечне бруто минималне зараде, што тренутно прелази 1.660 евра. Након тога накнаде ће постепено опадати.

Директор Уније послодаваца РС Саша Аћић за „Глас“ наводи да су Српска и њена економија поприлично далеко од оваквих модела.

– Наша економија је радно интензивна, још увијек значајно улажемо више рада, а мање знања. Ако желимо да стигнемо такве моделе, морамо доћи у позицију да учимо што више, да технолошки зановимо машине и оспособимо људе да раде на њима и са тим подигнемо ниво продуктивности. У том случају можемо рачунати на веће зараде – појаснио је Аћић.

Додао је да Српска већ има проблем старења радне снаге који ће у наредном периоду бити још израженији, што ће повећати број боловања, те наглашава да се суштински мора размишљати о неким стимулативним мјерама које ће омогућити људима да се што боље осјећају на радним мјестима.

– Сваком послодавцу је у интересу да има здравог и задовољног радника, а оно што је код нас проблем је што са порастом најниже плате расте и број злоупотреба боловања. Наше законодавство треба да буде много ригорозније за оне који злоупотребљавају боловање и када ријешимо то питање, као и питање неформалне економије, односно исплате дијела плата у ковертама, онда се можемо усмјеравати ка правцима којим иду економски развијене земље – рекао је Аћић.

Бањалучки економиста Зоран Павловић сматра да је добра искуства других потребно ископирати и искористити.

– Највећи проблем код нас је незаинтересованост надлежних за промјене, да нађу модалитете или преузму рјешења других земаља која дају добре резултате. Ми смо већ неко вријеме у позицији да немамо радне снаге на тржишту, увозимо раднике, а не користимо и не ангажујемо људе које имамо на бироима. Земља није у стању да их ангажује, да нађу сврху и приход на тржишту рада – рекао је Павловић и додао да се модел Данске, која је увела четвородневну радну седмицу, такође показао као изврстан јер су радници продуктивнији и задовољнији.

ФИНАНСИЈЕ
Словенци су израчунали да ће нове мјере донијети и озбиљне финансијске изазове. Процјењује се да ће укупни трошкови за државни буџет премашити 40 милиона евра, због чега ће се доношење подзаконских аката одвијати постепено, до краја 2028. године.

(ГласСрпске)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ЗАПЛИЈЕЊЕН КОКАИН ВРИЈЕДАН МИЛИОН ЕВРА: Велика акција полиције у Бачкој Паланци

ПРИПАДНИЦИ УКП Службе за борбу против дрога заплијенили су око 20 килограма кокаина у Бачкој Паланци у близини граничног прелаза.

ФЕДЕРАЦИЈА БиХ СЕ ЗАДУЖИЛА ЗА 800 МИЛИОНА ЕВРА: Ево колика је каматна стопа

ФЕДЕРАЦИЈА Босне и Херцеговине данас, 28 маја, реализовала друго издање еурообвезница на међународном тржишту капитала у износу од 800 милиона, уз фиксну каматну стопу од пет посто.

ЈАСНО СЕ ВИДИ ДА ИМА ОШТЕЋЕЊА ОД МОЖДАНОГ УДАРА: Српски љекари прегледали медицинску документацију која је достављена из Хага

СРПСКИ љекари су прегледали медицинску документацију генерала Ратка Младића, која је породици и одбрани достављена из Хага и из које се недвосмислено види да су велика оштећења које је претрпио усљед можданих удара, рекао је Срни генералов син Дарко Младић.

БАЊАЛУКА ДОБИЈА НОВИ ПЈЕШАЧКИ МОСТ: Повезиваће Обилићево и Кочићев вијенац

БАЊАЛУКА би у наредним годинама могла добити нови пјешачко-бициклистички мост преко Врбаса, који би повезивао Обилићево и Кочићев вијенац, а заједно с њим планирано је и велико преуређење простора између Градског и Зеленог моста, укључујући Абацију, шеталишта, спортске садржаје, паркинге и зону око националног споменика куће Зехре Бахтијаревић.

НАЈАВЉЕНИ РАДОВИ: Ови дијелови Бањалуке сутра без струје

ЗБОГ најављених радова сутра ће доћи до редукције у испоруци електричне енергије, саопштено је из Електрокрајине.

НЕВРИЈЕМЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ: Грмљавина и град над Широким Бријегом (ВИДЕО)

ИАКО је већи дио Херцеговине током дана био под утицајем топлог времена, локални развој облака донио је пљускове, грмљавину и лед на појединим подручјима

ВОЗАЧИ БУДИТЕ ОПРЕЗНИ: Не ради семафор у овом дијелу Бањалуке

У Бањалуци су тренутно ван функције семафори на раскрсници улица Мајке Југовића и Булевара Степе Степановића, код кафића "Шкорпион", наведно је из Градске управе Бањалука.

БОРС: Запошљавање дјеце погинулих бораца иде спорно, процес се мора убрзати

ПРЕДСЈЕДНИШТВО Борачке организације Републике Српске разматрало је актуелна питања из области борачко-инвалидске заштите с циљем унапређења материјалног положаја борачких категорија.

ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА ЗА ПЕТАК: Након свјежег јутра засијаће сунце

У Републици Српској и ФБиХ сутра се, након свјежег јутра, очекује сунчано и топло вријеме, уз пролазну облачност и појачан вјетар увече.

НОВО ЗАДУЖЕЊЕ СРПСКЕ: Влада прихватила одлуку о зајму од 35,2 милиона евра

ВЛАДА Републике Српске донијела је одлуку о прихватању задужења Републике Српске код Међународне банке за обнову и развој за додатно финансирање пројекта унапређења геопросторне инфраструктуре и процјене вриједности непокретности у износу до 35.200.000 евра.