ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ФОЧАНСКИХ БРИГАДА: Нису устукнули под НАТО бомбама

Фото: Принтскрин/РТРС

Племић каже да је фочанске борце са правом пратио глас да су најхрабрији и најспремнији борци Војске Републике Српске.

Уочи обиљежавања 30 година од формирања фочанских бригада, Племић указује да су фочански борци покривали велику територију општине Фоча, једну од највећих у бившој Југославији, да су стизали и на бројна друга ратишта, да нису устукнули ни под НАТО бомбама 1995. године и да су успјели до краја рата сачувати све линије одбране.

Пламен грађанског рата у БиХ Фочу је захватио 8. априла 1992. године, када је дошло до првих оружаних сукоба између муслиманских и српских стража на брду Ћеловина, а тај датум се обиљежава и као Дан фочанских бригада.

Када се каже 8. април, Племић наводи да му је прва асоцијација рат, када су морали да узму пушке да бране свој народ, остану своји на своме, у своме граду и своме селу.

– Осмог априла почео је мањи окршај на Ћеловини гдје су муслиманске страже или извиднице напале нашу стражу, која је била постављена у непосредној близини кућа, неких 50 до 100 метара испред својих кућа. Да нису изашли да их чувају, ко зна како би се све одиграло и како би се све окренуло наопачке – присјећа се Племић.

Са брда Ћеловина, борбе су се пренијеле у градско подручје, највише у Доње Поље, око данашњег Храма Светог Саве, гдје су, прича Племић, изгорјеле четири српске куће, а било је борби и по околним селима.

– Прве жртве пале су у данашњем Душанову, код џамије, гдје су погинули Драган Николић и Родољуб Трифковић, и у селу Брдима Душан Давидовић и Васо Драгичевић. Борбе у граду су трајале седам, осам дана, а 17. априла добили смо помоћ у виду гарде добровољаца из Србије, у којој је било највише наших људи из Фоче, а нешто мало и Србијанаца. Они су продрли у Доње Поље од Душанова, а наше јединице из Превраћа су такође сишле и спојили смо се код КП дома и то сматрамо почетним ослобођењем града – прича Племић Срна.

Цијелог љета те 1992. године водиле су се борбе по околним брдима, док није утврђена лиинија одбране према општини Горажде, а једна од важнијих борби одиграла се 4. јуна на Боровцу, тромеђи општина Фоча, Горажде и Пале. Управо је Племић био командир чете, када су погинула два српска борца и двојица рањена.

– Послије тога, утврдили смо се на линији Кацељ-Трудањ-Столац, то је лијево крило. Друге јединице заузеле су репетирор код Локвица према Дрини до Осанице, а на десној обали Дрине наши су заузели Прељућу, коју су, уз неколико упада, сачували до краја рата – наводи Племић.

Српска војска није увијек успијевала да заштити српски народ и непријатељске снаге из Горажда су у неколико наврата упадале у залеђе српских јединица, при чему би страдало цивилно становништво. Најмасовнији злочини били су у Јабуци и Јошаници, а Племић каже да се то дешавало јер је територија општине Фоча огромна и није било довољно војске да затвори све линије.

– На Прељући је био један батаљон наше војске, а територија се пружа 15 до 20 километара, од Дрине до чајничке територије, до коте Царево гувно, немогуће је квалитетно затворити. Ми смо то затворили на неким котама, брежуљцима, а између су биле празнине куда се могло пролазити – објашњава Племић.

Према његовим ријечима, ван територије своје општине фочанске јединице су стигле најприје у Чајниче, затим у данашње Ново Горажде.

– Највише смо дали доприноса на Трескавици, 1993. године, када смо ослободили Трново, Трескавицу скроз до Игмана, чак и Игман – Мало поље, гдје су нас међународна заједница и НАТО пакт зауставили пријетњама авионима и артиљеријом, када смо морали стати. Мимо ових праваца, наши су још ишли на Олово, затим у Босанску Крајину – у Грахово и Гламоч, и добар дио су допринијели у правцу Невесиња, према Борачком језеру – набраја Племић неуморне походе Фочака у испомоћ својим саборцима.

Трескавица је свима у Фочи остала посебно у сјећању као поприште најтежих и најкрвавијих борби, а Племић прича да је то врло стјеновито подручје, гдје је немогуће упоставити класичне линије фронта.

– Одољели смо њиховим нападима, они су тада преузели иницијативу и до самог рата наше јединице су издржале на многим котама, као што су Крагујевац, Лупоч, Велики и Мали Љељен, Николине стијене, Ђокин торањ, који је неколико пута прелазио из руку у руке. То су неке стијене гдје се, иначе, пењу само планинари, али некако смо издржали, мада је пријетила опасност пред сам крај рата, општина Фоча је остала недирнута – истиче некадашњи борац, а и тада и данас професор математике у Средњошколском центру Фоча.

Српски борци нису ратовали само против муслиманске војске, већ и против НАТО-а, који је у више наврата изводио ваздушне нападе – 1994. код Горажда, а затим и 1995. на више градова, када је Фоча посебно страдала.

– Није било лако, сналазили смо се, склањали на одређена мјеста гдје нећемо бити добар мамац. Имали смо жртава на репетитору, а што се тиче самих линија, они нису директно гађали линије по брдима, већ су ишли на објекте, да нас омету у подршци – описује Племић тешке дане из 1995. године.

Он констатује да нису имали резервни положај.

– Да смо тада попустили, немамо куд, једино пред своју кућу, а ту нема одбране – каже Племић.

На питање да ли се након рата сретао са неким од предратних пријатеља, са којима се можда током рата гледао преко нишана и да ли има разумијевања са једне и друге стране, Племић одговара да међу њима нема ближих пријатеља, али да поштује њихове борце.

– Ко је био прави борац он ипак поштује противника. Поготово сад, када је одмакло, видимо шта је било, било је, готово је, ко је остао жив, остао је. Не бих могао нешто пуно ружно рећи ни на кога лично појединачно. Поштујем ратнике, а чини ми се да и они поштују наше. Ко је прави ратник, ко је само пушку носио, а није пуно испрљао руке, то се ипак поштује, што се каже, свако је на својој страни, па шта му Бог да“, искрен је прекаљени ратник и бивши командант једног од фочанских батаљона.

Он додаје да је у рату размишљао да би, ако некога живог зароби, покушао да му спасе живот.

– То ми се чак и десило, с тим што је тај заробљени био Србин. Десило се то у Јошаници, он је пуцао на мене, ја на њега, срећа да га нисам убио. На крају када сам га надмудрио и заробио, испало је да је Србин – описује један од необичних доживљаја из рата.

Присјећајући се тешких тренутака са ратишта, Племић истиче да им је много значила подршка од суграђана и пакети хране које су повремено добијали, а посебно од народа из Црне Горе, односно из сусједних Пљеваља.

Ово сјећање на братску љубав Црногораца покренуло је у прекаљеном ратнику праву буру емоција, па је наставио говорити са „кнедлом“ у грлу и сузама у очима, једва их спријечивши да не крену низ образе.

– Из пљеваљске Слатине слали су нам хране – сира, меса, скорупа, ракије, али ја сам упамтио вунене чарапе и у њима цедуљицу. На њој је писало отприлике овако: Војниче, уздравље их подерао и дочекао слободу – прича Племић.

Он је поручио да су српски борци поносни на чињеницу да су сачували Републику Српску, а да појединачно вјероватно нису задовољни својим положајем у друштву.

– У цјелини морамо поштовати да смо сачували територију, како ми рече један колега професор; постављене су неке границе, па ко зна до ког вакта, увијек ће се писати и неће се лако побрисати. Што се тиче положаја бораца, највећи дио бораца је социјално угрожен, а добар дио нас је и завршио животни вијек – констатовао је Племић.

Додао је да су млађи борци можда и горе прошли од његове генерације, јер нису имали посла прије рата, а тешко су га нашли и послије рата.

– А ми опет та средња генерација, ко је имао радно мјесто, па је на неки начин имао среће да га сачува, ми смо релативно задовољни. Што се тиче улоге наше у друштву, нисмо довољно поштовани нити задовољни, таква нам је судбина – рекао је Племић.

Српском и свим осталим народима у БиХ пожелио је да никада више не буду приморани да узму пушку у руке.

(Срна)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ПАЛЕ ДОЧЕКУЈУ ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА: Данас се освјештава храм Светог архангела Гаврила

ЊЕГОВА светост патријарх српски Порфирије освештаће данас на Палама Храм Сабора Светог архангела Гаврила.

МАГЛА И РАДОВИ УСПОРАВАЈУ САОБРАЋАЈ: Ово су критичне дионице у Српској

САОБРАЋАЈ се у Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ одвија по сувим и мјестимично влажним коловозима, уз смањену видљивост због магле у котлианама, уз ријечне токове и у вишим предјелима, саопштио је Ауто-мото савез /АМС/ Републике Српске.

ВЕЛИКА ПОМОЋ ЗА МЛАДЕ: Минић најавио ваучере

КАНДИДАТ СНСД-а за предсједника Републике Српске Саво Минић вечерас је на трибини "Млади питају" у Бањалуци рекао да су до сада спроведене бројне мјере које треба да опредијеле младе да се школују и остану да живе и раде у Српској.

УЖАСАВАЈУЋИ ГРАФИТИ У ДВОРИШТУ ШКОЛЕ У БРЧКОМ: „Србе на врбе“ и „Нож, колац, Јасеновац“

ГРАФИТИ "Србе на врбе" и "Нож колац Јасеновац" исписани су црном бојом данас послије подне у дворишту подручног одјељења Друге основне школе у насељу Грчица и на још неким мјестима у Брчко дистрикту.

РЕКОНСТРУИСАН СТАРИ ПРИЈЕДОРСКИ ПУТ: Минић у Драгочају поручио да се настоје ријешити многи проблеми грађана

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Саво Минић рекао је након обиласка реконструисаног Старог приједорског пута у бањалучком насељу Драгочај да се реализацијом инфраструктурних радова настоје ријешити многи проблеми грађана.

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ НА ПАЛАМА: Храм је срце града, а вјера темељ сваког сабрања

ЊЕГОВА светост патријарх српски Порфирије поручио вјерницима на Палама да су сви дио заједнице коју повезују Христова љубав, православна вјера и припадност српском народу.

СНИЈЕГ СТИГАО У ХЕРЦЕГОВИНУ: У календару јесен, напољу понегдје чак и снијег ФОТО

Јако захлађење захватило је и наш регион. Вријеме је право јесење - кишовито у неким дијеловима. На највишим планинама као и прије три дана вејао је снијег.

СТАНОВИ И ДО 50 ОДСТО ЈЕФТИНИЈИ ОД ТРЖИШНЕ ЦИЈЕНЕ: Требиње добија ново насеље од чак 25.000 становника

У НАСЕЉУ Волујац званично су почели први радови на приступној инфраструктури за "Ново Требиње", један од највећих урбанистичких пројеката у Републици Српској.

ПАЦИЈЕНТИ ЧЕКАЈУ ЛИЈЕК ЗА РАК ПЛУЋА: Терапије плаћају и по 7.000 КМ

Поводом Свјетског дана здравих плућа, Удружење „Диши за живот“ организовало је на Тргу Крајине у Бањалуци скуп посвећен превенцији и проблемима са којима се суочавају обољели од рака плућа.

НИШТА ОД СЛОБОДЕ: Хаг одбио захтјев Јовице Станишића за превремено пуштање

ПРЕДСЈЕДНИЦА Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу Грасијела Гати Сантана одбила је данас захтјев некадашњег шефа Службе државне безбједности Србије Јовице Станишића о превременом пуштању на слободу, наводећи да, иако Станишић испуњава услове да се размотри његово превремено пуштање на слободу, постоје фактори који говоре против тога, као и да нема убједљивих хуманитарних разлога који би утицали на ову процјену.