ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ФОЧАНСКИХ БРИГАДА: Нису устукнули под НАТО бомбама

Фото: Принтскрин/РТРС

Племић каже да је фочанске борце са правом пратио глас да су најхрабрији и најспремнији борци Војске Републике Српске.

Уочи обиљежавања 30 година од формирања фочанских бригада, Племић указује да су фочански борци покривали велику територију општине Фоча, једну од највећих у бившој Југославији, да су стизали и на бројна друга ратишта, да нису устукнули ни под НАТО бомбама 1995. године и да су успјели до краја рата сачувати све линије одбране.

Пламен грађанског рата у БиХ Фочу је захватио 8. априла 1992. године, када је дошло до првих оружаних сукоба између муслиманских и српских стража на брду Ћеловина, а тај датум се обиљежава и као Дан фочанских бригада.

Када се каже 8. април, Племић наводи да му је прва асоцијација рат, када су морали да узму пушке да бране свој народ, остану своји на своме, у своме граду и своме селу.

– Осмог априла почео је мањи окршај на Ћеловини гдје су муслиманске страже или извиднице напале нашу стражу, која је била постављена у непосредној близини кућа, неких 50 до 100 метара испред својих кућа. Да нису изашли да их чувају, ко зна како би се све одиграло и како би се све окренуло наопачке – присјећа се Племић.

Са брда Ћеловина, борбе су се пренијеле у градско подручје, највише у Доње Поље, око данашњег Храма Светог Саве, гдје су, прича Племић, изгорјеле четири српске куће, а било је борби и по околним селима.

– Прве жртве пале су у данашњем Душанову, код џамије, гдје су погинули Драган Николић и Родољуб Трифковић, и у селу Брдима Душан Давидовић и Васо Драгичевић. Борбе у граду су трајале седам, осам дана, а 17. априла добили смо помоћ у виду гарде добровољаца из Србије, у којој је било највише наших људи из Фоче, а нешто мало и Србијанаца. Они су продрли у Доње Поље од Душанова, а наше јединице из Превраћа су такође сишле и спојили смо се код КП дома и то сматрамо почетним ослобођењем града – прича Племић Срна.

Цијелог љета те 1992. године водиле су се борбе по околним брдима, док није утврђена лиинија одбране према општини Горажде, а једна од важнијих борби одиграла се 4. јуна на Боровцу, тромеђи општина Фоча, Горажде и Пале. Управо је Племић био командир чете, када су погинула два српска борца и двојица рањена.

– Послије тога, утврдили смо се на линији Кацељ-Трудањ-Столац, то је лијево крило. Друге јединице заузеле су репетирор код Локвица према Дрини до Осанице, а на десној обали Дрине наши су заузели Прељућу, коју су, уз неколико упада, сачували до краја рата – наводи Племић.

Српска војска није увијек успијевала да заштити српски народ и непријатељске снаге из Горажда су у неколико наврата упадале у залеђе српских јединица, при чему би страдало цивилно становништво. Најмасовнији злочини били су у Јабуци и Јошаници, а Племић каже да се то дешавало јер је територија општине Фоча огромна и није било довољно војске да затвори све линије.

– На Прељући је био један батаљон наше војске, а територија се пружа 15 до 20 километара, од Дрине до чајничке територије, до коте Царево гувно, немогуће је квалитетно затворити. Ми смо то затворили на неким котама, брежуљцима, а између су биле празнине куда се могло пролазити – објашњава Племић.

Према његовим ријечима, ван територије своје општине фочанске јединице су стигле најприје у Чајниче, затим у данашње Ново Горажде.

– Највише смо дали доприноса на Трескавици, 1993. године, када смо ослободили Трново, Трескавицу скроз до Игмана, чак и Игман – Мало поље, гдје су нас међународна заједница и НАТО пакт зауставили пријетњама авионима и артиљеријом, када смо морали стати. Мимо ових праваца, наши су још ишли на Олово, затим у Босанску Крајину – у Грахово и Гламоч, и добар дио су допринијели у правцу Невесиња, према Борачком језеру – набраја Племић неуморне походе Фочака у испомоћ својим саборцима.

Трескавица је свима у Фочи остала посебно у сјећању као поприште најтежих и најкрвавијих борби, а Племић прича да је то врло стјеновито подручје, гдје је немогуће упоставити класичне линије фронта.

– Одољели смо њиховим нападима, они су тада преузели иницијативу и до самог рата наше јединице су издржале на многим котама, као што су Крагујевац, Лупоч, Велики и Мали Љељен, Николине стијене, Ђокин торањ, који је неколико пута прелазио из руку у руке. То су неке стијене гдје се, иначе, пењу само планинари, али некако смо издржали, мада је пријетила опасност пред сам крај рата, општина Фоча је остала недирнута – истиче некадашњи борац, а и тада и данас професор математике у Средњошколском центру Фоча.

Српски борци нису ратовали само против муслиманске војске, већ и против НАТО-а, који је у више наврата изводио ваздушне нападе – 1994. код Горажда, а затим и 1995. на више градова, када је Фоча посебно страдала.

– Није било лако, сналазили смо се, склањали на одређена мјеста гдје нећемо бити добар мамац. Имали смо жртава на репетитору, а што се тиче самих линија, они нису директно гађали линије по брдима, већ су ишли на објекте, да нас омету у подршци – описује Племић тешке дане из 1995. године.

Он констатује да нису имали резервни положај.

– Да смо тада попустили, немамо куд, једино пред своју кућу, а ту нема одбране – каже Племић.

На питање да ли се након рата сретао са неким од предратних пријатеља, са којима се можда током рата гледао преко нишана и да ли има разумијевања са једне и друге стране, Племић одговара да међу њима нема ближих пријатеља, али да поштује њихове борце.

– Ко је био прави борац он ипак поштује противника. Поготово сад, када је одмакло, видимо шта је било, било је, готово је, ко је остао жив, остао је. Не бих могао нешто пуно ружно рећи ни на кога лично појединачно. Поштујем ратнике, а чини ми се да и они поштују наше. Ко је прави ратник, ко је само пушку носио, а није пуно испрљао руке, то се ипак поштује, што се каже, свако је на својој страни, па шта му Бог да“, искрен је прекаљени ратник и бивши командант једног од фочанских батаљона.

Он додаје да је у рату размишљао да би, ако некога живог зароби, покушао да му спасе живот.

– То ми се чак и десило, с тим што је тај заробљени био Србин. Десило се то у Јошаници, он је пуцао на мене, ја на њега, срећа да га нисам убио. На крају када сам га надмудрио и заробио, испало је да је Србин – описује један од необичних доживљаја из рата.

Присјећајући се тешких тренутака са ратишта, Племић истиче да им је много значила подршка од суграђана и пакети хране које су повремено добијали, а посебно од народа из Црне Горе, односно из сусједних Пљеваља.

Ово сјећање на братску љубав Црногораца покренуло је у прекаљеном ратнику праву буру емоција, па је наставио говорити са „кнедлом“ у грлу и сузама у очима, једва их спријечивши да не крену низ образе.

– Из пљеваљске Слатине слали су нам хране – сира, меса, скорупа, ракије, али ја сам упамтио вунене чарапе и у њима цедуљицу. На њој је писало отприлике овако: Војниче, уздравље их подерао и дочекао слободу – прича Племић.

Он је поручио да су српски борци поносни на чињеницу да су сачували Републику Српску, а да појединачно вјероватно нису задовољни својим положајем у друштву.

– У цјелини морамо поштовати да смо сачували територију, како ми рече један колега професор; постављене су неке границе, па ко зна до ког вакта, увијек ће се писати и неће се лако побрисати. Што се тиче положаја бораца, највећи дио бораца је социјално угрожен, а добар дио нас је и завршио животни вијек – констатовао је Племић.

Додао је да су млађи борци можда и горе прошли од његове генерације, јер нису имали посла прије рата, а тешко су га нашли и послије рата.

– А ми опет та средња генерација, ко је имао радно мјесто, па је на неки начин имао среће да га сачува, ми смо релативно задовољни. Што се тиче улоге наше у друштву, нисмо довољно поштовани нити задовољни, таква нам је судбина – рекао је Племић.

Српском и свим осталим народима у БиХ пожелио је да никада више не буду приморани да узму пушку у руке.

(Срна)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ВРИЈЕМЕ СУТРА: Још топлије него данас, љето нам долази прије времена

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/сутра ће преовладавати претежно сунчано вријеме уз промјенљиву облачност и још вишу температуру ваздуха.

„СУТРА ЈЕ ВЕЛИКИ ДАН ЗА СРБИЈУ“ Вучић се обратио из Кине (ВИДЕО)

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић огласио се из Кине.

ДОБРЕ ВИЈЕСТИ ЗА НАЈСТАРИЈЕ: Пензионере чека повећање примања, а добиће и једнократну помоћ

У августу у Српској слиједи ванредно повећање пензија, могућа и једнократна помоћ у овој години.

ПРИВЕДЕНИ ЈЕР СУ РАЗВИЛИ СРПСКУ ЗАСТАВУ: Куртијева полиција спроводи терор и на дјечијој смотри фолклора (ВИДЕО)

ШЕСТ младића, који су дошли из Црне Горе у манастир Светих архангела код Призрена на Косову и Метохији поводом традиционалне Дјечије смотре фолклора, приведени су јер су развили заставу Србије.

ТЕМПЕРАТУРЕ И ПРЕКО 30 СТЕПЕНИ: Временска прогноза за наредну седмицу

РЕПУБЛИКУ Српске очекује претежно сунчано и топло вријеме до четвртка, 28. маја, а понегдје су могући и пљускови.

„ТО ЈЕ ЗАИСТА НЕШТО НОВО И ОХРАБРУЈУЋЕ“ Додик о извјештају Стејт департмента о Балкану

МИЛОРАД Додик изјавио је да послије 30 година треба да буде укинута формална функција високог представника, те да подржава политику нове америчке администрација да одлуке морају бити у рукама народа, односно представника које је бирао.

КОНАЧНО: Уклоњен споменик са усташким симболом на Модрану у Дервенти

СПОМЕНИК са усташким симболима на Модрану код Дервенте је уклоњен.

ИСТОРИЈСКА ПОСЈЕТА ВУЧИЋА КИНИ: Српско коло се игра на Кинеском зиду у част предсједника Србије (ВИДЕО)

НЕВЈЕРОВАТНИ снимци долазе из Кине! Српско коло се игра, ни мање, ни више на Кинеском зиду и то у част предсједника Србије Александра Вучића и српске делегације.

МАРАТОНСКА СЈЕДНИЦА ПРЕДСЈЕДНИШТВА СДС: Ево шта је одлучено о кандидатима на предстојећим изборима

ПРЕДСЈЕДНИШТВО СДС-а усвојило је на маратонској сједници у Бањалуци три закључка која дефинишу припреме странке за опште изборе у октобру, са посебним фокусом на договор опозиције о заједничким кандидатима за предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ.

ВАЖНЕ ПОРУКЕ ЗАЈЕДНИШТВА: У Бањалуци Скупштина Уједињене Српске

У БAЊАЛУЦИ је завршена Скупштина Уједињене Српске под називом "Паметна Српска" у присуству лидера ове странке Ненада Стевандића и предсједника СНСД-а Милорада Додика.