Генерал Карстен Броуер рекао је за „ББЦ“ да Русија представља „веома озбиљну претњу“ западном одбрамбеном савезу, какву он није видио у својој 40-годишњој војној каријери.
Ова оштра упозорења стижу у вријеме када је Украјина извела један од најхрабријих напада до сада, користећи читав рој камиказе дронова са камиона, којима је уништена опрема вриједна 7 милијарди долара на два најважнија руска аеродрома.
Украјинска безбједносна служба СБУ тврди да је уништила 34% стратешких носача крстарећих ракета на главним руским аеродромима, а предсједник Украјине Володимир Зеленски назвао је овај напад „историјским“.
Он је додао да је употријебљено скоро 120 дронова, а да је командни центар операције био „тик поред ФСБ“, руске безбједносне службе.
Броуер је указао на велики пораст залиха оружја и муниције код Владимира Путина, укључујући и производњу 1.500 главних борбених тенкова годишње, као и четири милиона граната калибра 152 милиметра само у 2024. години.
Он је рекао да дио те војне опреме неће ићи у Украјину, што указује на могуће јачање снага за напад на НАТО. Посебно је истакао да су балтичке државе под највећим ризиком.
Погинуо радник из БиХ – троје ухапшених, за двоје се трага
„Постоји намјера и повећање залиха за могући будући напад на балтичке чланице НАТО“, рекао је, пише „Дејли Мејл“.
„Аналитичари процјењују да би се то могло десити 2029. године. Морамо бити спремни до тада… А ако ме сад питате да ли је сигурно да се то неће десити прије 2029, рекао бих да није сигурно. Морамо бити спремни да се боримо већ вечерас“, додао је.
Броуер је навео да је Суваљски пролаз, подручје на граници Литваније, Пољске, Русије и Бјелорусије, посебно рањив на руске војне акције.
„Балтичке државе су јако изложене Русији, то се јасно осјећа у разговорима које водимо тамо“, рекао је.
Естонци су, према његовим ријечима, дали поређење да је као да су близу шумског пожара – осјећају топлоту, виде пламен и миришу дим, док у Њемачкој вјероватно само виде мало дима на хоризонту.
Раније ове недјеље, бивши амерички генерал и шеф ЦИА, Дејвид Петреус, рекао је да је Литванија најугроженија од руског напада.
Русија би могла да изврши пробни упад у ту балтичку државу да тестира одлучност Запада или као припрему за шири напад.
Броуер је позвао чланице НАТО да поново јачају своје војске, након дугог периода демилитаризације.
Неколико дана након Броуерове изјаве, Украјина је извела један од најсмјелијих напада у рату, користећи рој камиказе дронова са камиона да уништи два кључна руска аеродрома.
Зеленски је на друштвеним мрежама рекао да је резултат „апсолутно брилијантан“.
Два удаљена војна аеродрома, Олења у арктичкој Мурманској области и Белаја у источној Сибиру, погођени су снажним експлозијама током ноћи, а драматични снимци показују пожаре који су трајали сатима.
Те базе, удаљене хиљадама километара од Украјине, кључне су за руске нуклеарне нападе и сматране су недодирљивим.
Ипак, Украјина их је погодила са смртоносном прецизношћу, користећи ФПВ дронове лансиране из необиљежених комбија паркираних близу аеродрома.
Оба аеродрома, иако далеко од Украјине, била су под нападом дронова, а десетинама руских ратних авиона са нуклеарним капацитетом нанијета је штета.
Аеродром Олења је дом за руску застарјелу флоту бомбардер авиона Ту-95 „Медвед“, који се користе и за обичне ракетне ударе и могу лансирати нуклеарно оружје на Запад. Неколико авиона било је изложено на отвореном, упркос претходним украјинским нападима на сличне објекте.
У пламену је била и нуклеарна база Белаја у Иркутској области, удаљена око 4.700 километара од Украјине.
Имао је свега 23 године: Познат идентитет младића из БиХ који је погинуо у Словенији
Напади су изазвали жестоке позиве у руским војним круговима за нуклеарну одмазду. Руска нуклеарна доктрина дозвољава нуклеарни одговор у случају напада на „критичну државну или војну инфраструктуру“.
Посебно, „напад непријатеља који омета рад нуклеарних снага и пријети способности Русије да одговори“ могао би да натјера Путина да нареди атомски удар, преноси „Дејли Мејл“.
(Агенција)
