НЕРЕДОВАН ГРАДСКИ ПРЕВОЗ, ПРЉАВЕ УЛИЦЕ… Погледајте на шта се највише жале грађани Бањалуке

Градски превоз скуп и неадекватан

Скуп, “тром” и у сваком погледу неадекватан градски превоз, један је од проблема на који су указали мјештани скоро свих насеља, од Паприковца до Куљана.

– Живим у Дервишима, дакле на свега 6 километара од Трга Крајине, на траси најстарије линије градског превоза, а дешава се да аутобуса нема по сат времена. И како онда ићи аутобусом на посао, доктору, на пијацу – пита се једна читатељка Српскаинфо, која тврди да је градски превоз у овом дијелу града био солиднији прије 50 година него данас.

Испитаници тврде да је и превоз скуп и да је често не само комотније, него и јефтиније у центар града отићи аутомобилом, него платити аутобуску карту.

– Слабо се користи градски превоз. Не знам шта је узрок томе, али знам да је посљедица саобраћајна гужва и загађење – каже један еколошки освјештени Бањалучанин, који живи у Борику.

Паркинг као немогућа мисија

И тако од градског превоза, долазимо до још једног проблема на који се Бањалучани учестало жале, а то је саобраћајна гужва и мањак паркинг мјеста.

Да ли је у питању неадекватан и нередован градски превоз, неадекватна инфраструктура, или нешто треће, тек, гужве на градским улицама су неподношљиве, поготово у “шпицевима”: када људи долазе на посао и враћају се с посла.

– Кад прођеш ту голготу, чека те нова главобоља: тражење паркинг мјеста. А то зна потрајати и више од пола сата. Нема ту велике филозофије: број аутомобила расте, а паркинг мјеста је све мање – каже једна Бањалучанка, која свако јутро на посао долази колима.

Критичари градске власти често истичу да је у посљедњих неколико година у Бањалуци укинуто више од 700 паркинг мјеста, а да истовремено расте број аутомобила, док нове зграде “ничу као печурке”.

Загађен ваздух, прљаве улице

У Бањалуци је регистровано, како се процјењује, 93.000 аутомобила, а већина њих су старији од 10 година, што ће рећи да су аутомобили, који даноноћно крстаре градом, озбиљни загађивачи ваздуха.

Али, нису једини. Иако Бањалука већ одавно нема ни тешку ни лаку индустрију, зими је у граду на Врбасу ваздух међу најзагађенијима у БиХ. Звучи невјероватно, али “зелена крајишка љепотица” се неријетко нађе чак и на листи најзагађенијих градова свијета, у друштву са индустријским центрима у Индији и Пакистану.

Ложење угља, дрва и пелета у кућним ложионицама, јер је само мали број домаћинстава прикључен на градску топлану, као и издувни гасови из аутомобила, кључни су разлози због којих је ваздух у Бањалуци зими често нездрав.

Али, није “запрљан” само ваздух, Бањалучани се све чешће жале и на прљаве улице, нередован одвоз смећа и уопште на лошу комуналну хигијену.

– Нарочито је гротескно било током новогодишњих празника, кад су неочишћен град окитили украсима и лампионима. Бањалука је била прљава и накитњурена, као да смо усред Бангладеша – каже један старији Бањалучанин.

Папрене цијене квадрата

Прије 50-ак година, када се овај наш саговорник кућио, није било лако, али он, признаје, није имао проблеме са каквима се данас боре вршњаци његове дјеце и унука.

Бањалука је из године у годину све скупља за живот, а посебно су папрене цијене квадрата, било да се ради о куповини или изнајмљивању станова. Просјечна цијена квадрата стана у Бањалуци крајем прошле године достигла је 4.000 КМ, док подстанари морају платити, у просјеку, од 600 до 1.500 КМ мјесечне кирије, зависно од квадратуре и локације стана.

– Чуј, 700 евра мјесечно, па за те паре можеш изнајмити стан у Грчкој, или чак на периферији Беча. Беч је већ деценијама један од најбољих градова за живот на планети, а шта Бањалука нуди – пита се Бањалучанка, која је пропутовала скоро све континенте.

Дивља градња, неред и несигурност

Заиста, шта то Бањалука нуди својим грађанима? А шта им ускраћује?

– Рођен сам у Бањалуци, овдје сам провео већи дио живота, али сада, кад неко спомене име мог града, прва асоцијација ми је: неред, несигурност, неизвјесност. Због блокаде власти, не зна се чак ни кад ће неговатељи, који брину о старим и немоћним Бањалучанима, добити своје биједне плате и кад ће бити исплаћена социјална помоћ најугроженијима – каже један од саговорника Српскаинфо.

Осјећају несигурности, додаје, доприноси и урбанистички неред и градња без икаквог смисла и плана.

– Никад не знате да ли ће вам под прозором ничи небодер или нечија китњаста вила. Или можда сметлиште. Дивља градња и дивља депонија су ријечи које су у Бањалуци постале дио свакодневног говора – закључује наш саговорник.