ЕГЗОТИКА ИЗ СРПЦА: Пензионерка прави најпопуларније „дубаи“ чоколаде

Фото: Глас Српске

Још од младости обожавала је припрему разних колача и слаткиша, а дугогодишње искуство у кулинарству помогло јој је да крене са израдом разноврсних чоколадних делиција чији несвакидашњи укус привлачи све генерације.

– Већ годину дана правим ручно рађене бијеле, црне и млијечне чоколаде разних укуса и облика. Кренула сам прво убацивати пржени љешник, мљевени или са додатком језгре, а затим сам додавала суво воће, кафу и разне креме. Морам признати да то није нимало лако и још се усавршавам у овом послу – каже Брана.

Своје производе излаже у салону Удружења жена Србац чији је дугогодишњи члан, а за њене чоколаде влада интересовање и у другим локалним заједницама па се могу купити и у „Крајишкој кући“ у Бањалуци и „Кући Лијевча и Поткозарја“ у Градишци.

– Вриједне домаћице из Српца, са којима се редовно дружим, подстакле су ме да покушам направити чоколаду са љешником и тако је све почело. Сваку чоколаду израђујем ручно, а за припрему и паковање ми обично треба око пола сата. Немам никакве машине, већ користим само посуде у којима топим састојке на пари, уз калупе за обликовање, а обично правим мање количине. Моје чоколаде су не само ручно рађене већ и здраве, јер не садрже конзервансе, па им је рок трајања од четири до шест мјесеци – истакла је Брана.

Врло често за рођендане, крсне славе и разне друге прославе поручују њене слаткише, на којима исписује пригодне честитке, а имала је и већу наруџбу ситних чоколада за један шаховски турнир. Како каже, дјеца највише воле десерте у облику зеке, маце или меде, а међу младима и одраслима је тренутно најпопуларнија „дубаи“ чоколада за коју је такође пронашла рецепт.

– Нашла сам га на интернету и није ми био проблем да је направим. Чак сам добила оригиналну чоколаду из Дубаија од једне суграђанке која је тамо боравила и увјерила се да се не разликује пуно од моје, осим што је мало кремастија. Не правим класичну таблу јер крем од пистација није баш јефтин, па је израђујем у мањим облицима. Најмања кошта 3,5 КМ, а мало веће паковање од 95 грама се може купити за пет КМ. Цијене свих чоколада зависе од грамаже, а врло често и од амбалаже која је прилично скупа – рекла је Брана.

Посебно интересовање влада и за њене чоколаде са додатком чили папричице, што не чуди, јер је то била чувена посластица још у вријеме Астека и Маја који су њоме зачињавали какао за прављење напитака називајући га „храном богова“. Као што су и у том периоду постепено освајале Европу и свијет, тако су и чоколаде из Бранине кухиње све траженије у нашој дијаспори.

– Долазе купци из Швајцарске, Аустрије, Њемачке и других земаља и редовно узимају веће количине. Редовно наш изложбени салон у Српцу посјећује и једна породица из Данске заједно са рођацима из Нове Тополе и купују све, од слаткиша до сувенира – истиче Брана.

Потврда квалитета стигла је на петом по реду сајму „Плодови села малих произвођача“ који је у новембру прошле године одржан у „Делта планету“ у Бањалуци, гдје је златном медаљом награђена њена млијечна чоколада са грожђицама и прженим љешником.

– Наше удружење је тада освојило чак пет златних медаља, поред чоколаде још и за љуте џемове, мед и медењаке. Све што раде вриједне жене из Српца има изузетну вриједност и без њихове подршке не бих успјела у овом послу. Из бројних радионица, семинара и дружења које организујемо рађају се квалитетне идеје, а основа свега је да се од заборава сачувају стари занати, традиција и обичаји – нагласила је Брана.

Љешник

Узгојем љешника Брана Сувајац се бави већ десетак година, а у понуди има свјежи и пржени љешник који углавном продаје, а дио користи за властите потребе. Пржени љешник користи и за производњу домаћег ликера.

– Љешник узгајам на парцели од 1,5 хектара и у томе ми помаже породица. Од тога не може баш да се живи па ми више дође као додатни приход уз пензију. Али свакоме бих препоручила да редовно конзумира љешник јер је богат хранљивим материјама и има висок садржај здравих масти, витамина и минерала – рекла је Брана.

(Глас Српске)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ДОДИК: Српски народ се борио за свој род, крсну славу, цркву, своје писмо и за слободу и да се никоме не покори

СРБИ идентитет не граде из мржње према другима, већ из љубави према свом народу, рекао је предсједник Милорад Додик у Бањалуци на свечаној академији поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

КОНАКОВИЋЕВЕ МУЉАЖЕ РАЗОТКРИВЕНЕ: Влада Србије демантовала наводе да је захтјев за прелет авиона Мацута послат прекасно

ВЛАДА Републике Србије одбацила је вечерас тврдње министра иностраних послова Босне и Херцеговине Елмедина Конаковића да је захтјев за прелет авиона Владе Србије, којим је премијер у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, заједно са министрима, требало да отпутује у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе, послат неколико минута прије планираног полетања и нагласила да је захтјев упућен још 11. септембра.

КАМПАЊА „УПОЗНАЈТЕ СРПСКО СТРАДАЊЕ“ И У ЕВРОПИ: Бошњачки активисти бијесни због откривања истине о рату у БиХ

КАМПАЊА "Упознајте српско страдање" организована у Риму од стране Меморијалног центра Републике Српске засметала је бошњачким активистима који су писали властима у италијанској престоници са захтјевом да се ограде од кампање.

ЈЕДАН НАРОД ЖИВИ С ОБЈЕ СТРАНЕ ДРИНЕ: У Бањалуци свечана академија поводом Дана српског јединства и националне заставе (ФОТО/ВИДЕО)

У Бањалуци је одржана свечана академија поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

НАСТАЉАМО ОНО ШТО СУ ДОДИК И ВУЧИЋ УТЕМЕЉИЛИ: Минић и Мацут послали важне поруке након састанка у Бањалуци (ВИДЕО)

ДАН српског јединства није само један дан у календару, него нешто што ми све вријеме баштинимо, рекао је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

ЧЕЛНИК УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊАЛУЦИ ДОБИО НАГРАДУ У САД: Међународно научно достигнуће Шкрбића у области кардиоваскуларне медицине

ВРШИЛАЦ дужности ректора Универзитета у Бањалуци проф. др Ранко Шкрбић добитник је годишње награде Америчке секције Међународне академије за кардиоваскуларне науке (IACS) за запажене резултате у научноистраживачком раду у 2026. години.

ЗАХВАЛНОСТ ЗА ДЈЕЛА У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА ЗА НАШ НАРОД: Откривена биста академика Војислава Максимовића у згради Универзитета у Источном Сарајеву

БИСТА првог ректора Универзитета у Источном Сарајеву академика Војислава Максимовића откривена је данас у згради Ректората у знак вјечне захвалности за његову несебичну бригу и његовање српске духовности и културе у тешким временима за српски народ и Републику Српску.

МАЦУТ СТИГАО У БАЊАЛУКУ: У току састанак са Минићем

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Србије у техничком мандату Ђуро Мацут стигао је у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

ПОВЕЗУЈУ СЕ БАЊАЛУКА И БЕОГРАД: Напредују радови на изградњи аутопута, ускоро се поставља први слој асфалта

РАДОВИ на изградњи аутопута од Раче до Бијељине убрзани су, а на првом дијелу трасе у току су посљедње припреме пред полагање првих слојева асфалта. Ријеч је о 20 километара дугој дионици која представља наставак аутопута из Србије и будућу везу Београда с Бијељином и даље Бањој Луком.

РЕКОРДАН БРОЈ ПРВАЧИЋА У БАЊАЛУЧКОЈ ШКОЛИ: Нема довољно простора за наставу и продужени боравак

ОСНОВНУ школу "Алекса Шантић" у бањалучком насељу Росуље похађа све већи број ученика, а овогодишњи упис 120 првачића додатно је продубио проблем недостатка мјеста за наставу, боравак и ваннаставне активности.