DUŠKO BABIĆ: U pismu i jeziku jeste duša naroda

Rekao je to u razgovoru za “Glas Srpske” književnik i direktor SKZ Duško Babić, govoreći o Protokolu o saradnji potpisanom krajem prošle godine, te o značaju povjereništva SKZ u Banjaluci.

– Povereništvo SKZ u Banjaluci inicirano od strane prof. Duška Pevulje jeste pokret u tom smeru: jedna od vodećih kulturnih institucija srpskog naroda, koja ove godine obeležava 130 godina od osnivanja, ozvaničuje prisustvo u najvažnijem kulturnom središtu našeg naroda zapadno od Drine – “međe plemenite”. Za SKZ to je važno da bi ostala verna izvornim principima, u čijem središtu jeste čuvanje nacionalne svesti i tradicionalnih vrednosti srpske kulture, a za Banjaluku i Srpsku da se duhovno i identitetski vežu za svoju maticu – naveo je on i dodao da će širenjem članstva na prostoru Srpske biti dostupnije više knjiga SKZ, te da će to povezivanje biti jedan od načina jačanja svijesti o čuvanju temeljnih vrijednosti – jezika, pisma i tradicije.

GLAS: Da li će izdanja SKZ biti dostupnija čitaocima u Srpskoj?

BABIĆ: Ako stvari budu išle tokom koji sam opisao u prethodnom odgovoru, sigurno će doći do nekog napretka. No, da bi naše (i ne samo naše) knjige u znatnom broju ušle u knjižare u gradovima Srpske, potrebne su sistemske odluke i propisi na državnom nivou. Za sada, protok publikacija preko granice na Drini ide teško, pa u Beogradu nema novina, knjiga i časopisa iz Srpske i obrnuto. Dok se nešto ne promeni dovijaćemo se kako znamo i umemo.

GLAS: Kako u današnjem vremenu opstaje izdavaštvo?

BABIĆ: Opstaje nekako, mada ambijent u kojem živimo nije naklonjen knjizi i čitanju. Ugroženi su izdavači koji ne objavljuju hitove i visokotiražne knjige koje donose brz i znatan profit. Među takve izdavače spada i Srpska književna zadruga. Visoki izdavački, estetski i naučni standardi na koje se ona obavezala mnogo koštaju i sporo se otplaćuju. Zadruga je u obavezi da objavljuje knjige koje su dugoročno potrebne našoj kulturi, po cenu da ne ostvari nikakav dobitak. “Obične” izdavače obavezuje samo ekonomska logika i profit. U takvoj neravnopravnoj utakmici država mora da pomogne Zadrugu, da bi je sačuvala kao nacionalno kulturno dobro. Bilo bi nepošteno reći da te pomoći nema, ali to ni izbliza nije dovoljno. Nadamo se da će u budućnosti ta pomoć biti i veća i sigurnija.

GLAS: Koliko je važno danas njegovati srpski jezik i ćirilicu?

BABIĆ: Briga za nacionalni jezik i pismo nije samo lingvističko i filološko pitanje. Ovde se susreću mnogi aspekti – psihološki, sociološki, kulturološki i identitetski. Pismo nije samo grafija, sistem znakova za beleženje ljudskog govora i mišljenja, ono je trezor za čuvanje lepote, znanja, nauke, mišljenja, morala, kulture – svega što je jedan narod osvojio u vertikali svog postojanja. U pismu i u jeziku jeste duša naroda, oni su ugaoni kamen identiteta. Zato je čuvanje jezika i pisma važan zadatak svake kulture i danas. Danas, možda više nego ikad, jer smo svedoci opšte tendencije “poravnavanja” i obezličavanja naroda i kultura u agresivnom naletu globalizacije. O tome treba najviše da misle brojčano mali narodi, kakav je i srpski. Jezik i pismo – velika srpska književnost –  jesu poslednja linija odbrane našeg bića i imena.

GLAS: U Republici Srpskoj posljednjih godina zainteresovanost za studij Srpskog jezika i književnosti jeste sve manja, kako to komentarišete i kakva je situacija u Srbiji po tom pitanju?

BABIĆ: Situacija nije ništa bolja ni u Srbiji. Već godinama unazad Filološki fakultet u Beogradu ne može da upiše predviđeni broj studenata na srbistici i pored srozavanja kriterijuma za upis, uvođenja dodatnih rokova i slično. Tako je, nažalost, i u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu. Za ovakvu pojavu postoji više uzroka. Prvi je globalnog karaktera i prisutan je, negde manje negde više, u celom svetu: filološke i humanističke kompetencije i znanja gube bitku sa informatičkim, matematičkim i svim drugim lukrativnim sposobnostima, koje mogu proizvesti profit. Na filološke discipline sve više se gleda kao na hobi, nešto bez čega se može. To je pogubno i degradirajuće za ideju čoveka i čoveštva. Kod nas, kao i kod drugih naroda slične veličine i nivoa razvijenosti (čitaj: siromaštva), ova negativna pojava ispoljava se dramatičnije. Borba za egzistenciju i tzv. pristojan život gura mlade ljude ka zanimanjima koja se više traže i bolje plaćaju. Bolji učenici i studenti odlaze na tu stranu. Za filologiju i humanistiku ostaju oni drugi. Ova pojava mora biti predmet ozbiljnih analiza – na fakultetima, kulturnim institucijama, ministarstvima prosvete, u Srbiji i Srpskoj. Nije dobro da našoj deci srpski jezik i književnost – najvažniji školski predmet – predaju najgori đaci, kojima su na popravnim ispitima poklanjane dvojke.

Planovi

GLAS: Kakvi su dalji planovi Srpske književne zadruge, šta čitaoci mogu očekivati?

BABIĆ: Ima nešto što se ne menja u planovima Zadruge – da sačuvamo njene izvorne principe, utvrđene u Pravilima iz 1892. godine. To će biti naš osnovni zadatak i u godini koja je pred nama, kad obeležavamo značajan jubilej. Kao i svake jubilarne godine pripremamo Kolo u proširenom formatu, nadamo se sa deset novih naslova. Čitaoce očekuju prijatna iznenađenja, kao što je knjiga Emira Kusturice o Handkeu, recimo. Planirano je održavanje naučnih skupova i okruglih stolova na važne teme srpske književnosti i kulture, koje imaju veze sa istorijom i kulturnom misijom SKZ. U planu je svečana akademija, snimanje filma i niz gostovanja u raznim gradovima, gde god postoji interesovanje za knjige kakve pravi Zadruga i vrednosti koje ona oličava.

NAJNOVIJE IZ RUBRIKE

DUGE KOLONE NA GRANICAMA: Na ovim prelazima vozači najduže čekaju

DUGE su kolone putničkih vozila na izlazu iz BiH na graničnim prelazima Velika Kladuša i Izačić, te na ulazu na graničnom prelazu Zupci, saopšteno je iz Auto-moto saveza /AMS/ Republike Srpske.

STIŽE KIŠA, ALI VRUĆINE NE POPUŠTAJU: Evo kakve nas temperature danas očekuju

U Republici Srpskoj i Federaciji BiH /FBiH/ danas će biti promenljivo oblačno vrijeme uz sunčane periode i povremenu kišu, ali i dalje toplo uz temperaturu vazduha do 37 stepeni Celzijusovih.

DJEVOJČICE U PREDNOSTI: Evo za koliko je beba Srpska bogatija i u kojim gradovima je bilo najviše poroda

U Republici Srpskoj u protekla 24 časa rođeno je 26 beba, 15 djevojčica i 11 dječaka, rečeno je Srni u porodilištima.

ĐACI U SRPSKOJ SVE SLABIJI: Više od 1.900 učenika završilo na popravnom iz matematike

DA đaci sve manje uče i da u višim razredima ne znaju neke osnovne stvari, te se oslanjaju na vještačku inteligenciju, potvrđuje i podatak Republičkog pedagoškog zavoda da su u školskoj 2025/26. godini čak 1.903 osnovca i srednjoškolca u Srpskoj upućena na popravni ispit gdje su najveći kamen spoticanja i dalje matematika, fizika i srpski jezik.

ZVORNIK SE OPROSTIO OD GENERALA: Više od 2.000 ljudi odalo počast Ratku Mladiću (FOTO)

Više od 2.000 Zvorničana okupilo se večeras kod spomenika za 1.080 poginulih boraca, odajući počast generalu Ratku Mladiću.

ŽENA SE PORODILA U AUTU NA PUTU DO BOLNICE: Beba iz Bijeljine dobila nadimak „Srećko“

BOG prati hrabre, a roditeljska ljubav nema cijenu, kaže Danijela Nikolić, koja se prije dva dana porodila u autu na putu do bijeljinske bolnice.

„GENERALE, NEKA JE TVOJOJ MAJCI HVALA“: „Vojvode“ odale počast Ratku Mladiću u Doboju (FOTO)

DOBOJSKA navijačka grupa "Vojvode 1990" večeras je u Parku narodnih heroja u Doboju odala počast generalu Ratku Mladiću.

JOŠ SE ČEKA ODLUKA HAGA: Poznato šta koči prenos tijela generala Mladića u Srbiju

TERMIN prenosa tijela generala Ratka Mladića u Srbiju zavisi od birokratskih procedura Mehanizma u Hagu i za sada nije poznat. Zvaničnici Srbije navode da će general biti sahranjen uz državne i vojne počasti, a o mjestu sahrane odlučiće porodica Mladić.

NIS DOBIO NOVU LICENCU: Evo do kada će važiti

OFAK je produžio operativnu licencu za NIS do 30. septembra.

DIZEL U SRPSKOJ POJEFTINJUJE: Evo koliko će od srijede koštati na pumpama

DIZEL na benzinskim pumpama u prosjeku košta od 3,41 do 3,49 KM.