ЖЕНЕ СУ БИЛЕ ОПЧИЊЕНЕ ЊЕГОВОМ ПОЈАВОМ: Први Србин који је постао свјетски глумац

Звезда на филму

Пред камере је први пут стао захваљујући мађарском редитељу Михајлу Кертесу у филму „Натчовек“, да би касније са њим снимио још два остварења, од којих је најпознатије „Дама са сунцокретом“ из 1920. године.

Светислав Иван говорио је пет светских језика, али се увек потписивао на ћирилици, чак је и аутограме странцима давао искључиво на матичном писму.

Био је талентован пјевач, виолиниста, а као пливач учествовао на Олимпијским играма. Послије Другог свјетског рата боравио је краће вријеме у Југославији снимајући словеначки филм „Далматинска свадба“ гдје је тумачио једну од главних улога.

Жене су умирале за њим

Медији су тада писали да су девојке толико биле опчињене његовом појавом, да су се дословно бацале пор аутомобиле када би га виделе.

У својој богатој каријери остварио је неколико рола у култним филмовима “Умјетничка душа”, „Гола жена“, „Сирена Моргана“. Тридесете и почетак четрдесетих су такође били његово вријеме, а своју славу није испуштао него је наставио рад у најбољим европским продукцијама. За то вријеме је са такође нашом иконском Итом Рином снимио и “Принцезу корала” (1937) на Јадрану, што је један од првих копродукцијских филмова тадашње Југославије, наводи се на Фејсбук страници Громаде филмске.

Био је изванредан глумац али и изузетно згодан мушкарац, који је у то вријеме играо са најљепшим глумицама свога времена попут Марлен Дитрих, Лијаном Хајд, Клер Лото, Полом Негри, мајком Магдом и ћерком Роми Шнајдер…

– У једном тренутку требало је да наслиједи Рудолфа Валентина, после његове смрти 1926. Био је виши и мужевнији од Валентина, био је словенски тип љубавника. Снимио је три филма са Рексом Инграмом, америчким редитељем који је створио Валентина, али, нажалост, Петровић је имао јак акценат енглеског језика и због тога није успио у Холивуду – објаснио је Александар Ердељановић за Блиц.

Одбачен од свог народа

У Холивуду се није истакао због акцента кога није могао да се отараси, али је Други свјетски рат ставио тачку на његову каријеру.

Комунистичка власт послератне Југославије замериле су му снимање филмова прије и за вријеме Хитлера у Немачкој (близу 40 филмова углавном љубавних), наводи Цитy Магазин.

Тада се причало да је био присиљен да 1940. године сними једини пропагандни филм у својој каријери „Непријатељи“ Виктора Туржанског којим се оправдава окупација Пољске, а већ наредне снимио је антиратно остварење Гезе Радвањија „Европа не одговара“.

Његово име нашло се и на шпици чувеног француског остварења „Лифт за губилиште“. Преминуо је 1950. године од канцера, а сахрањен је у Минхену.

(Курир)