РАДОСТ МОЛИТВЕ МИЈЕЊАЛА ЈЕ ТУГА: Бошњаци српске светиње рушили у рату, а скрнаве у миру

Фото: Милена Грубор

Горјеле су потпуно недужне почетком тих деведесетих година прошлог вијека, а радост молитве мијењала је туга која се преламала као крик из душа вјерника.

Отежавајуће околности јесте да оно што је рушено у рату, обновљено након тога, у миру поново на мети вандала, који у већини случајева не буду пронађени и кажњени. Свим тим проблемима данашњице политичка елита из Сарајева не придаје никакву пажњу. Нијеми су и глуви, како на све нападе на светиње, гробља тако и на Србе који су одлучили да се врате на своје огњиште.

Минирано и паљено

Православне светиње у протеклом рату на сваком педљу ФБиХ биле су миниране или паљене, тако да су након 1995. године на појединим мјестима у том ентитету од цркава у највећем броју случајева остале само рушевине, односно обриси да су некада постојале.

– Само на подручју Епархије бихаћко-петровачко порушено је 130 цркава и манастира те других богослужећих мјеста. Светиње су паљене и рушене од Ливна до српских села око Кладуше и до Купреса. Гробља у ФБиХ имала су своје капеле и све је порушено. Грубом рачуницом у протеклом рату срушено је око 800 капела – казао је “Гласу Српске” предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.

Подсјећа да је једна од највећих православних светиња – Саборни храм у Мостару у протеклом рату миниран и запаљен од стране муслиманске и хрватске руке заједно.

– Исто се дешавало и са црквама и капелама у Чапљини, Стоцу, Какњу, на Озрену. У Бугојну је црква минирана, потпуно срушена. Ништа другачије није било ни на потезу од Сарајева према Зеници, око Тузле. Хрвати су на Купресу како су заузимали српска села, тако минирали и рушили цркве. У Доњем Вакуфу муслимани су запали цркве 1995. године – наводи Радановић и додаје да је у Бугојну порушена црквена кућа, парохијски дом и црква, односно три православна објекта у једном дворишту.

Наглашава и да је тешко сабрати колико је порушено православних цркава, манастира и капела, али додаје да се ради о више од 1.000 објеката.

– Имамо и списак свих православних гробаља у ФБиХ. Тешко се може наћи иједно да није срушено – казао је Радановић.

Са друге стране наглашава и да је много новца уложено у обнову манастира, цркава и капела од стране власти у Републици Српској и Србији те са локалног нивоа.

– Много је уложено новца. Власти дају максимално цркви и свакоме ко је покренуо активности и залаже се за обнову светиња – поручио је Радановић.

Обнављамо и обнављаћемо

Све цркве, манастири и капеле били су порушени или значајније оштећени на подручју Херцеговачко-неретванског кантона за вријеме рата, а међу њима и једна од највећих светиња на овдашњим подручјима Саборни храм у Мостару, који се налази и под заштитом УНЕСКО-а.

Један од највећих храмова у СПЦ, мостарски Саборни храм Свете тројице, саграђен још 1873. године, у љето 1992. године претворен је у гомилу камења. Храм је гранатиран 8. јуна 1992. године, а седмицу касније, на други дан празника Свете тројице срушени су торњеви и црква је запаљена. До темеља 1993. године срушена је и црква Рођења пресвете Богородице, која је у Мостару грађена у 16. вијеку.

– По завршетку рата упоредо са повратком избјеглих и расељених вратило се и свештенство Српске православне цркве. Тако да је заједно са обновом породичних домова почела и обнова цркава у Мостару. Један од најзахтјевнијих и свакако најскупљих пројеката је и обнова Саборне цркве у граду на Неретви – казао је “Гласу Српске” замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић.

Колико је то битан, важан и скуп пројекат, наглашава он, показује и чињеница да је то национални споменик културе који се налази заштићен у зони УНЕСКО-а.

– Дакле, Саборна црква као таква мора да буде обновљена онако како је била и грађена, што свакако поскупљује њену изградњу. О којем виду и величини грађевине је ријеч показује податак да је до изградње цркве Светог Марка у Београду то била највећа православна црква на овим просторима. То је свакако један захтјеван и велики пројекат – појашњава Миливојевић.

Поручује и да је до сада уз разумијевање Владе Српске и Србије одвојен знатан дио новца за обнову Саборног храма у Мостару, а резултат тога је и скоро завршен грађевински дио на том објекту.

– Треба урадити још доста тога. Потребно је још много новца да би ова православна светиња и тај наш православни храм засијао пуном свјетлошћу и био стварно онај драгуљ који је био и раније, а то је један од препознатљивих знакова, не само Мостара него читаве регије – закључио је Миливојевић.

Крађе и напади и у миру

Оно што посебно буди страх, али и увелико пали аларм за узбуну је и што су цркве у ФБиХ и данас на мети напада. Тако је из Саборне цркве у Мостару прије само двије године украдено 90 метара кабла, а приликом крађе уништена је и кутија за осигураче испод звоника. Исте те године, само који мјесец раније, извршен је вандалски напад на Стару цркву у Мостару и тада су провалили врата цркве Рођења пресвете Богородице, оскрнавили олтар, разбацали предмете у цркви те однијели новац из кутије за добровољне прилоге, као и новац из кутије хуманитарног друштва “Добротвор”.

Напади су се дешавали и у осталим мјестима у ФБиХ па је тако послије рата, према евиденцији Одбора за заштиту права Срба, црква у Блажују до сада била мета напада минимално 20 пута, а исту судбину је у неколико десетина наврата доживјела и православна црква Преображења Господњег у Сарајеву. Нападане су и православне светиње у другим дијеловима ФБиХ.

– Једноставно дешава се класично рушење уставног права на вјероисповијест. Јер када неко једну цркву у данашње вријеме покрада, пљачка и скрнави како Срби поново да дођу у ту светињу. Једноставно тиме ризикују живот и доласком у цркве страхују да ће им неко каменом разбити главу – наводи Радовановић.

Окидач за све, наводи он, је што мржња према Србима и православљу од стране Хрвата и Бошњака траје од деведесетих година прошлог вијека.

– Та мржња и даље се гаји, углавном путем медија. Сваки дан обиљежавају неку битку гдје су, како наводе, тај простор ослободили од Срба, а у ствари побили су их и протјерали. У говорима политичара у ФБиХ нема мјеста за страшна историјска страдања Срба која су се десила на том подручју – закључио је Радановић.

Житомислић

У Другом свјетском рату манастир Житомислић је био запаљен и опљачкан, али највише је страдао 1992. године, када су црква и стари конак минирани и до темеља срушени, а остали објекти, као и школа, запаљени. Обнова манастира Житомислић, српског духовног језгра у долини Неретве, почела је 2002, а завршена 2005. године. У обнову манастира и храма Благовијести пресвете Богородице у склопу манастирског здања уложено је 250.000 марака. Влада Републике Српске у његову је обнову уложила 50.000, а Влада ФБиХ донирала је 35.000 КМ. Остатак су финансирале четири српске породице из Херцеговине.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ОБЈАВЉЕНЕ КОМПЕЗАЦИОНЕ ЛИСТЕ ЗА ПРЕДСТОЈЕЋЕ ИЗБОРЕ: Међу кандидатима и позната имена политишке сцене Српске

ОБЈАВЉЕНЕ су компензационе листе за предстојеће изборе. Међу кандидатима за сигурне мандате су позната имена политичке сцене Републике Српске, али и лидери странака. Позната су и имена свих кандидата који ће се борити за предсједника и потпредсједнике Републике Српске.

ПОСЛИЈЕПОДНЕ ДОЛАЗЕ ОБЛАЦИ: Детаљна временска прогноза за сриједу

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра ће бити претежно сунчано и врло топло, а по подне се очекује пролазно наоблачење.

„БИРАЈ ОРГАНСКИ“: Да ли заиста знамо шта једемо?

Да ли данас храну бирамо по укусу, квалитету и поријеклу или све чешће по амбалажи, навици и ономе што видимо на први поглед? Управо то питање покреће нова кампања „Бирај органско“, коју реализује Национална асоцијација органских произвођача „Органско из Српске“, са циљем да потрошаче подсјети на важност свјесног избора хране и разумијевања онога што свакодневно уносимо у свој организам.

РАТКО МЛАДИЋ ИМАО НОВИ МОЖДАНИ УДАР? Син Дарко: Прегледаће га кардиолог из Србије, холандски љекари му мијењају терапију

У ХАГУ су дозволили да од сутра било који дан лекар из Београда може да дође и у затворској болници у Схевенингену прегледа тешко болесног генерала Ратка Младића.

КО ЈЕ НАЦИЉАО ПРЕДСЈЕДНИШТВО БиХ? Десет кандидата, а три фотеље

 Бирачи у БиХ ће на предстојећим општим изборима, заказаним за 4. октобар, бирати и нови сазив трочлановог Предсједништва БиХ, а у трку ће чак десет кандидата.

ПОЗНАТА ИМЕНА: И садашњи и бивши посланици у трци за нови мандат у НСРС

ПОСЛАНИЦИ у Народној скупштини Републике Српске (НСРС) се бирају из девет изборних јединица, њих 83, од чега 63 директно на изборима, а из листи је видљиво је да су странке махом прве позиције повјериле кадровима са парламентарним искуством.

СТАЊЕ НА ГРАНИЦАМА: Гужве на излазу према Хрватској и Црној Гори

ФРЕКВЕНЦИЈА возила појачана је на излазу према Хрватској на прелазу Доња Градина, те на улазу и излазу из Црне Горе на прелазима Зупци и Делешуа, саопштено је из Ауто-мото савеза Републике Српске.

ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА СРПСКЕ БОРИЋЕ СЕ ТРИ КАНДИДАТА: Ко све креће у битку за Палату Републике?

ГРАЂАНИ Републике Српске на предстојећим општим изборима, који су заказани за 4. октобар, бираће између три кандидата за предсједника Републике, односно девет кандидата за потпредсједнике Српске из реда хрватског и бошњачког народа.

МУКАМА СА ВОДОМ НЕМА КРАЈА: Осим сувих чесми, мјештане Пискавице сада дочекала и празна цистерна

MJEШТАНИ бројних бањалучких насеља од почетка љета муку муче са недостатком воде, а данас је становнике Пискавице сачекао нови шок.

ШТА ПОСЛИЈЕ 19. АВГУСТА? Сутра истиче одлука о кориштењу новог Граничног прелаза у Градишци

ИАКО рјешење Министарства безбједности БиХ, о преусмјеравању саобраћаја преко новог моста у Градишци, истиче сутра, у сриједу, 19. августа у 19 часова, возила ће преко њега наставити да прелазе и даље.