ЦВЈЕТА ШВЕРЦ ЦИГАРЕТА ПРЕКО ИНТЕРНЕТА: Расте илегална продаја у виртуелном свијету

Фото: Анспалш

Купци, тако, ове производе наручују путем затворених Фацебоок група, личних профила или портала за онлине трговину, те их добијају у малим пакетима, који лакше пролазе испод радара контролних органа.

Иако су контроле илегалне продаје на улицама, током прошле године, донијеле знатно боље резултате у односу на ранији период, борба са шверцерима очигледно мора обухватити и онлине сферу.

Продаја илегалних цигарета на интернету, тзв. црни е-цоммерце, у БиХ се показала као уносан бизнис у вријеме пандемије, када су постојала већа ограничења кретања и задржавања на пијацама, а сада је процвјетао.

Онлине платформе су привлачне за шверцере јер омогућавају анонимност, а према ријечима стручњака, нису ни законски третиране на прави начин.

Економиста Фарук Хаџић подсјећа да се продаја илегалних дуванских производа досад углавном обављала и наставиће се обављати на физичким локацијама, али ризик од инспекцијских органа постаје све значајнији.

– Као и у другим ђелатностима, како би се опстало на тржишту, траже се алтернативни начини за пласман и продају производа, за шта онлине начин продаје пружа огромне могућности, рекао је Хаџић за „Независне новине“.

Према његовим ријечима, могућност откривања таквих активности је доста тежа путем интернета, поготово ако постоји систем увезане дистрибуције, гђе се некада крију подаци о особи која шаље одређене производе, што представља велики проблем и за инспекцијске органе да спроводе активности из своје надлежности.

– Област онлине трговине поприлично је неуређена у БиХ, не само с аспекта продаје илегалних духанских производа, већ и других ђелатности, гђе се пружају велике могућности кориштења друштвених мрежа и онлине шопова, навео је Хаџић.

Он сматра да рјешења треба тражити у мјерама које ће довести до смањења пореског оптерећења на легалну продају дувана, како би се разлика између цијене легалног и илегалног дувана смањила, што ће, како каже, природно смањити потражњу за илегалним дуваном, али и довести до боље наплате прихода државе.

– Потребно је и веће ангажовање инспекцијских органа због бољег праћења илегалне продаје путем интернета, истакао је овај економиста.

И економиста Адмир Чавалић сматра да је потребно смањити степен акцизног оптерећења. У супротном, како он истиче, негативне тенденције се настављају – од развоја неформалног тржишта па све до употребе нових технологија при илегалним радњама.

• Ријеч је о сасвим очекиваној посљедици изузетног фискалног оптерећења духана и духанских производа у БиХ. Учесници неформалног тржишта користе доступну технологију како би лакше пласирали и дистрибуирали ове производе. Инспекцијски наџор није толико ефективан када је ријеч о кориштењу интернета – посљедично, једино право рјешење је другачији модел акцизне политике у вези с духаном и духанским производима, нагласио је Чавалић у изјави за „Независне новине“.

Из Асоцијације за интернет трговину „еЦомм“ у БиХ истичу да БиХ још нема закон који третира искључиво интернет трговину, али је она регулисана Законом о унутрашњој трговини, Законом о електронском правном и пословном промету и Законом о заштити потрошача у БиХ.

-Закон јасно наглашава да интернет трговину може да организује само трговац који се регистровао за ту врсту трговине и који мора да посједује одговарајући пословни простор за обављање административних послова и одговарајућа средства и опрему, зависно од облика трговине коју обавља, истичу из ове асоцијације.

Како додају, е-трговина мора имати физичко складиште, ако се ради о обављању ђелатности е-трговине на начин да се тргује робом на велико или мало. Такође, како истичу, Закон о фискалним системима прецизира да су е-трговци обвезници фискализације.

Иначе, Асоцијација за интернет трговину „еЦомм” у БиХ окупља кроз чланство и интересне групе, компаније и појединце који активно раде на томе да се постојећи законски оквири и пословне праксе унаприједе у позитивном смислу.

-Ту прије свега можемо пратити трендове западних тржишта и радити на усклађивању спрам већ доказано квалитетних рјешења с њихових развијених тржишта. Ово се питање прије свега односи на постојеће законске оквире, али и контролу и санкције за кршење закона. У том смислу државне институције треба свакако да се и даље фокусирају на улогу регулације и контроле, кроз инспекције и друге сличне механизме. Свака илегална трговина, па тако и интернет трговина, се свакако може и мора спријечити јачим инспекцијским наџором надлежних институција, истичу из Асоцијације за интернет трговину „еЦомм“ у БиХ.

Из Инспектората Српске истичу да обављање дјелатности продаје на даљину може да организује само трговац који се регистровао за ту врсту трговине и који мора да посједује одговарајући пословни простор за обављање административних послова и одговарајућа средства и опрему, зависно од облика даљинске трговине коју обавља.

-За обављање овог облика трговине трговац је дужан да осигура одговарајуће складиште робе коју продаје и робом рукује на начин којим се осигурава очување њеног квалитета“, истичу из Инспектората РС.

Међутим, како додају, мора се направити разлика између регистрованих субјеката који поред продаје у пословном простору нуде потрошачима и могућност куповине путем њихових интернет страница, и физичких лица која путем друштвених мрежа у властитим домовима нелегално нуде различите производе и услуге, чија куповина и кориштење за саме потрошаче представља велики потрошачки ризик.

– У правилу, на профилима лица која нелегално прометују производе на друштвеним мрежама не могу се пронаћи никакви подаци о њима, адреса пословнице, број ЈИБ-а, јер нису ни регистровани, име и презиме особе која стоји иза тог профила и други подаци. Идентификовање ових лица било би могуће једино уз помоћ истражних органа, истичу из Инспектората РС.

Међутим, из Федералне управе полиције тврде да нису запримали пријаве које се односе на илегалну продају цигарета путем друштвених мрежа, односно интернета.

ИЗ МУП-а Српске рекли су нам да њихово Ођељење за високотехнолошки криминалитет Управе криминалистичке полиције није досад имало случајева ове врсте, јер је, како напомињу, ово прије свега у надлежности инспекцијских органа и Управе за индиректно опорезивање.

Иначе, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у 2021. години укупно је заплијењено дувана и дуванских производа вриједности 5,3 милиона КМ, док је годину раније запљена износила 2,4 милиона КМ.

Међутим, без обзира на повећане запљене, илегалне цигарете и даље су доступне на нелегалним продајним мјестима и пијацама широм БиХ, што штети у великој мјери и грађанима и држави. Додатну штету у посљедње вријеме представља и илегална продаја у онлине сфери, те је све више виртуалних трговаца шверцованим цигаретама.

Притом, не треба занемарити чињеницу да 56 одсто лажних производа заплијењених на европским границама потиче од куповине путем интернета.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

РАДНИЦИ НОВЕ ЖЕЉЕЗАРЕ ЗЕНИЦА ПОЧЕЛИ СВАКОДНЕВНЕ ПРОТЕСТЕ: Захтјеви за исплаћивање отпремнина упућени Влади ФБиХ

ИСПРЕД управне зграде Нове жељезаре Зеница данас почињу свакодневни протести Синдиката у термину од 13 до 16 ласова, због неисплаћивања отпремнина за 80 пензионираних радника, регреса за запослене, али и чињенице да вријеме цури, а најављене сједнице Парламента ФБиХ и владиног закона о преузимању Жељезаре још нема.

НОВА ФАЗА РАДОВА НА АУТОПУТУ БАЊАЛУКА-ПРИЈЕДОР: Минић и Стевановић обишли градилиште у Ивањској (ФОТО)

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Саво Минић и министар саобраћаја и веза Зоран Стевановић састали су се данас у Бањалуци са представницима кинеског концесионара "Шандонг", који је извођач радова на ауто-путу Бањалука – Приједор, који је у изградњи.

ЕЛЕКТРОКРАЈИНА УЛОЖИЛА 70.000 КМ ЗА РЕКОНСТРУКЦИЈУ ДАЛЕКОВОДА: Стабилнија струја за домаћинства на подручју Бањалуке и Лакташа (ФОТО)

УКУПНО 1.600 становника бањалучких насеља Туњице, Рамићи, Барловци и дио Куљана, те лакташка села Буковица и Јаблан, од сада ће имати поузданије напајање електричном енергијом након завршене реконструкције дијела локалног средњенапонског далековода, у шта је уложено око 70.000 КМ, саопштено је из "Електрокрајине".

ПОРАСТАО НАТАЛИТЕТ У ЗВОРНИКУ: У мају рођене 44 бебе

У породилишту зворничке Болнице у мају су рођене 44 бебе, по 22 дјевојчице и дјечака, саопштено је данас из ове здравствене установе.

МИНИСТАРСТВО ДАЛО УЛТИМАТУМ СТАНИВУКОВИЋУ: Траже да се поништи одлука о паркинзима у року од мјесец дана

МИНИСТАРСТО управе и локалне самоуправе Републике Српске затражило је званично од градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића да поништи Одлуку о паркинзима у граду, након што је утврђено да је овај акт донесен мимо законских процедура и без неопходне сагласности Скупштине града.

ЧУДО У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ: Скоро пола милиона људи се поклонило Богородичином појасу (ВИДЕО)

ОД Спасовдана до јуче Чудесном појасу пресвете богородице у Храму Светог Саве се поклонило 478.000 вјерника, саопштила је Српска православна црква (СПЦ), додајући да Управа Храма о томе води тачну евиденцију.

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ РЕЗУЛТАТИ: Пронађена опасна бактерија у сладоледима у Сарајеву

У Сарајеву су инспектори за храну у мају контолисали 65 узорака сладоледа од којих 22 или 33,85 одсто није било било у складу са важећим прописима, јер су у њима пронађене повишене вриједности ентеробактерија.

„ЖЕЛИМ ЈОЈ СВУ СРЕЋУ ОВОГ СВИЈЕТА“: Додик честитао пунољетство унуци (ФОТО)

ПРЕДСЈЕДНИК СНСД-а Милорад Додик честитао је синоћ пунољетство унуци Исидори и подијелио фотографију на Иксу.

БАЊАЛУКА ИСПРЕД РЕГИОНА: Ево како изгледа четвородневна радна седмица у пракси

ЕВРОПА тестира модел четвородневне радне недјеље. Највећи свјетски пилот-пројекат спроведен је у Великој Британији у 61 компанији. Након шестомјесечног теста чак 92 одсто компанија одлучило је да задржи овај модел. Запослени су пријавили смањен осјећај сагоријевања, мање стреса и побољшање физичког здравља.

ВЛАДА СРПСКЕ ИЗДВАЈА ЧЕТИРИ МИЛИОНА КМ: Ријешен проблем продуженог боравка за 800 ученика у Бањалуци

БАЊАЛУЧКИ малишани, тачније, њих 800, ускоро ће добити прилику да вријеме након наставе проводи у продуженом боравку, након што је Влада Републике Српске обезбиједила 4 милиона КМ за проширење просторних капацитета.