ЂАЦИ НЕ УЧЕ: Наставници затрпани папирологијом, имају додатне проблеме

Предсједник Актива основних школа добојске регије Љубиша Благојевић каже за „Глас” да су радне навике ученика све лошије и да је то главни разлог повећаног броја ђака који су упућени на поправни испит.

– Ђак који у данашње вријеме иде на поправни, вјерујте да не зна ништа, да долази у школу само јер мора. Наставни план и програм је исти као и до сада, то није спорно. Истина је да су учитељи нешто блажи приликом оцјењивања и онда кад дјеца дођу у предметну наставу почињу проблеми – рекао је Благојевић који је и директор ОШ „Вук Стефановић Караџић” у Добоју.

Навео је да у школи, на чијем је челу, од 1.150 ученика нико није упућен на поправни с тим да ће четири ђака због негативних оцјена понављати разред, а двоје, који из оправданих разлога нису редовно похађали наставу, полагаће разредни испит.

– Ђаци који су изгубили годину имали су закључену јединицу из пет-шест предмета. Предузели смо све мјере из наше надлежности да то превазиђемо, али није било могуће. То су дјеца која претежно долазе из дисфункционалних породица, чији су родитељи незаинтересовани за успјех своје дјеце, не желе да сарађују са школом. У наредној школској години планирамо формирати тим просвјетних стручњака у којем ће бити и родитељи и имаће задатак да разговарају са дјецом која имају лоше оцјене и да им помогну да нађу начин и превазиђу проблеме – појаснио је Благојевић.

Предсједник Актива директора основних школа у Семберији Предраг Рачановић за „Глас” каже да је извођење наставе на даљину током пандемија вируса корона утицало на отежано образовање дјеце и стицање знања те да су лоша постигнућа ученика дјелимично посљедица тога.

– Један од разлога је свакако и нерад ученика. Дјеца мање уче, то је дефинитивно. Дијелом је и до родитеља који у овом времену пребрзог живота и тежњом за стицање профита не посвећују довољно пажње дјеци. Да би ученик постигао одређени успјех потребна му је родитељска пажња, мотивација да ради и учи. Неопходна је и сарадња са наставницима, а у пракси имамо ситуацију да дјеца имају слабе оцјене до краја школске године, а да се родитељи никако не појаве у школи – казао је Рачановић.

Додао је да су просвјетни радници преоптерећени административним пословима који им узимају огромно вријеме због чега настава понекад трпи.

– Данас је најбитније да је све папиролошки сређено, иако сматрам да је важније да наставник има вријеме да се квалитетно припреми за час како би успио пренијети знање на ученика – рекао је Рачановић.

Ђаци на поправном        година

728                                  2023/2024.
534                                  2022/2023.
655                                  2021/2022.

ПРИПРЕМНА НАСТАВА

У Педагошком заводу кажу да се припремна настава за ученике упућене на поправни испит организује прије поновне провјере знања и у трајању од најмање пет радних дана, по два часа дневно за сваки предмет.

– Организација испита је у надлежности основних школа – додали су у Заводу.

(Глас Српске)