САНКЦИЈЕ ЧЕТВРИНИ СВЈЕТСКЕ ПОПУЛАЦИЈЕ: Америке државе баца на кољена

Фото: Бретт Саулес пехелс

Идеја је да се циљана држава на овај начин финансијски угуши, баци на  кољена и потчини па чак и присили на смјену власти. Жеља и намјера је да се на овај начин одржи доминантна америчка позиција у свјетској политичкој арени. Иако од стране америчких званичника можемо чути да су њихови потези мотивисани људским правима и демократијом, санкције немају апсолутне везе са истим, штавише – њима се отворено крше нека од основних људских и универзалних права, дефинисаних повељама Уједињених нација.

Мапа санкционисаних држава

ЦРНА ЛИСТА
Оне су први пут примијењене почетком двадесетог вијека као начин искоришћавања токова глобализације и за одбрану либералног интернационализма, односно хегемонизма. Требало би да буду алтернатива рату, али показале су се као мрачни парадокс – осмишљене да спријече рат, оне су постале погубније од посљедица ратних дејстава.

Санкције су нажалост постале главно спољнополитичко оруђе Америке. Куба, Иран, Сјеверна Кореја, Русија, Сирија и Венецуела су под свеобухватним санкцијама, што значи да је већина комерцијалних и финансијских трансакција са правним лицима и појединцима у овим земљама забрањена америчким законом.

Још 17 земаља, укључујући Авганистан, Бјелорусију, ДР Конго, Етиопију, Ирак, Либан, Либију, Мали, Никарагву, Судан и Јемен, подлијежу такозваним циљаним санкцијама, односно амерички закон забрањује одржавање финансијских и комерцијалних односа са одређеним компанијама, појединцима и често владама.

Још седам земаља, укључујући Кину, Еритреју, Хаити и Шри Ланку, подвргнуто је специјалној контроли извоза. Ова већ прилично дуга листа не укључује оне циљане санкције које су уведене појединцима и компанијама у земљама као што су Салвадор, Гватемала или Парагвај, нити санкције уведене територијама као што су Хонг Конг, Балкан, Крим, Доњецк и Луганск. Када се помене Балкан санкције су уведене појединцима и компанијама из Србије, Сјеверне Македоније, Републике Српске и ФБиХ.

НАЈУГРОЖЕНИЈИ

Према посљедњим званичним подацима Министарства финансија, САД су до 2021. године увеле санкције за више од девет хиљада појединаца. Само те године, процентуално гледајући, забиљежен је раст броја санкционисаних лица и компанија за 933 одсто. Од тада па до данас администрација Џозефа Бајдена наставила је са таквом политиком, додајући још пар хиљада људи на ову америчку црну листу. Када се подвуче црта – земље које су под неком врстом санкција САД чине нешто више од једне петине глобалног БДП-а, односно више од једне трећине свјетске популације живи у земљама које су под санкцијама.

Најдрастичнији примјер – Куба. Санкције овој земљи уведене су након 1959. године, када је Фидел Кастро постао премијер Кубе, срушивши постреволуционарну кубанску владу која је била фаворизована од стране САД. Иронично, претходни Батистин режим је дјелимично поражен због ембарга на оружје које су САД наметнуле. Од тада је на снази незапамћени трговински ембарго.

Требало би навести и примјер Сјеверне Кореје, али и Венецуеле, којој је приход смањен за невјероватних 99 одсто, након што је ова земља стављена на америчку црну листу, гурајући ову земљу, односно њене грађане у сиромаштво, али и примјер Сирије, када је спријечено слање хуманитарне помоћи овој држави, након разорног земљотреса. Поједини правни експерти су тада ово назвали нечувеним нецивилизацијским чином који представља злочин против човјечности.

Поједини економисти су проучавали ефекат санкција на 98 земаља у периоду од 35 година. Њихови резултати сугеришу да оне скраћују очекивани животни вијек људи. Указали су и на пораст смртности дјеце, али и идентификовали да су жене најтеже погођене. Упозорили су да економске санкције САД повећавају сиромаштво, што онда само повећава ионако велики јаз између богатих и неразвијених земаља.

ЉУДСКА ПРАВА

Прије пар година Савјет УН за људска права именовао је специјалног извјестиоца, који је требало да утврди негативни утицај санкција на људска права. То је била Елена Довган, професорка на Катедри за међународно приватно и европско право Факултета за међународне односе Бјелоруског државног универзитета. Она је тада упозорила на изузетно негативан утицај санкција у појединим државама, али као и на права погођених појединаца. Како је истакла оне утичу на читав спектар људских права, од права на живот до економских и социјалних.

Према њеним ријечима, савремени систем међународних односа заснива се на Повељи Уједињених нација, у којој су уграђени основни принципи међународног права – принцип неупотребе силе и пријетње силом, суверене једнакости држава, неупотребе силе и пријетње силом. Ту је и немијешање у унутрашње ствари држава и принцип поштовања међународних обавеза.

Довганова је критиковала САД због коришћења екстериторијалне јурисдикције за увођење санкција страним појединцима. Ова пракса, према њеном мишљењу, представља класично кршење људских права, укључујући право на правилан процес и претпоставку невиности, као што је садржано у Међународном пакту о грађанским и политичким правима, који су ратификовале САД. Како је истакла, Америка годинама уводи санкције појединцима и ентитетима без домаће кривичне јурисдикције и у одсуству универзалне јурисдикције. Како је додала, будући да санкције обично укључују забрану путовања и замрзавање имовине, оне крше право на слободу кретања и право да се не буде арбитрарно лишен имовине.

– Страх од америчких санкција навео је многе компаније и финансијске институције да се превише труде да их испоштују како би смањили ризике за себе. Ово само погоршава утицај санкција на људска права – рекла је она, наводећи да је нуспродукт свега овог и кршење радничких права.

ЗАПАД ПРОТИВ ОСТАЛИХ

Све ово није обесхрабрило актуелну америчку администрацију да настави са економским, финансијским и трговинским санкцијама. Замрзавају се рачуни националних и приватних банака, забрањују плаћања и трансфер новца. Уводе чак и сајбер санкције које спречавају коришћење одређених апликације или платформи. Једна од мјера америчког притиска јесте и блокада захтјева за кредите Међународног монетарног фонда и Свјетске банке.

Челне људе у Вашингтону није много дотакло ни то што је о овој теми у неколико наврата разговарано на састанцима Савјета за људска права Уједињених нација (ХРЦ) па ни што су усвајане резолуције којима се осуђује увођење санкција.

Како је наведено у овим документима санкције имају далекосежне негативне импликација на људска права, али и популацију циљаних држава, несразмјерно погађајући сиромашне и особе у најугроженијим ситуацијама.

Земље које су биле против доношења ових резолуција биле су САД, њени европски савезници и Јапан. Једина нација која је била уздржана била је Аргентина, којом управља лидер крајње деснице Хавијер Милеи, који је обећао чврсту подршку САД. Многи су ово гласање назвали – Запад против остатка свијета.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ФИЗИКУ ПРИПАЛА БЕЛГИЈАНЦУ: Користио лед Антарктика да „ухвати“ честице из свемира

ДОБИТНИК Нобелове награде за физику у 2026. години је Белгијанац Франсис Халзен за одлучујући допринос опсерваторији "Ајскјуб неутрино" и откриће високоенергетских неутрина астрофизичког поријекла, саопштила је Шведска краљевска академија наука.

КОЛИКО ЈЕ ЈАК ПАСОШ БиХ? Резултат рангирања могао би вас изненадити

ПАСОШ Србије налази се на 61. мјесту по мобилности, показао је извјештај независне истраживачке платформе Пасорт Репортс.

МАНДИЋ ЧЕСТИТАО ПОБЈЕДНИЦИМА ИЗБОРА У СРПСКОЈ: Желим им успјех у раду, а Републици Српској стабилност и напредак

ПРЕДСЈЕДНИК Скупштине Црне Горе Андрија Мандић честитао је побједницима избора у Републици Српској и пожелио им успјех у раду, а Српској стабилност и напредак.

ТОТАЛНИ ХАОС У ПРИШТИНИ! Присталице тзв. ОВК блокирале владу и скупштину, бацају пиротехничка средства (ВИДЕО)

ИAKO је закон већ прошао прво читање, организатори истичу да протести неће стати док се измјене не усвоје и у другом читању.

ДРАМА У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ: Американци у паници повукли све бомбардере!

САД су повукле све своје бомбардере са РАФ Верфорда, британске војне базе у којој се догодио инцидент који истражује антитерористичка полиција.

АВИОН „ЕР СРБИЈА“ ЕВАКУИСАН У СПЛИТУ: Настала драма због пријетње бомбом, ухапшен мушкарац

АВИОН "Ер Србија" који је из Слита требало да полети за Београд евакуисан је због пријетње бомбом, а један мушкарац је ухапшен.

УХАПШЕНО 12 ОСУМЊИЧЕНИХ: Украли и препродали 2.700 мачака ради продаје меса

ПОЛИЦИЈА вијетнамског града Хо Ши Мин саопштила је да је привела 12 лица осумњичених за крађу и каснију препродају око 2.700 мачака ради продаје меса, објавио је портал “Ве-Ен експрес”.

СУМЊА СЕ ДА ЈЕ ПРЕГАЖЕН: Пронађено тијело на макадамском путу

НА пољском путу недалеко од Мале Чрешњевице, насеља на подручју Питомаче у Вировитичко-подравској жупанији у Хрватској, пронађено је у суботу поподне тијело мушкарца.

МАСКИРАНИ НАПАДАЧИ ЗАПАЛИЛИ ШКОЛУ У ФРАНЦУСКОЈ: Ученици бјежали на спрат (ВИДЕО)

НА улазним вратима у стручни лицеј "Никола Луј Воклен" у париском 13. арондисману подметнута су чак три пожара. Снимци ватре која букти су спектакуларни.

ХРВАТСКА ОБУСТАВИЛА ВАКЦИНУ ПРОТИВ ТУБЕРКУЛОЗЕ: Пријављене озбиљне нуспојаве код дјеце

У Хрватској се обуставља дистрибуција и примјена свих серија бе-се-же вакцине против тежих облика туберкулозе након што су пријављене сумње на озбиљну нуспојаву код дјеце, саопштила је данас Агенција за лијекове и медицинске производе.