ЧУВАЈТЕ СЕ СУМЊИВИХ ПОВРШИНА! Мина се нећемо ријешити до 2035. године?

Директор БХМАК-а Енис Хорозовић објаснио је због чега у БиХ још нису деминирана сва подручја, али и шта су показале најновије процјене када би сва сумњива подручја коначно могла бити безбједна за кретање.

– Све до појаве пандемије вируса корона, односно до краја 2019. и почетка 2020. године, деминирање у БиХ је ишло једним поприлично добрим темпом. Након тога активности су значајно умањене. Деминерске организације су због мањка посла биле принуђене да отпуштају људе, а радници су и сами одлазили, тако да су деминерски капацитети значајно умањени – казао је “Гласу” Хорозовић.

Појашњава да су и донатори посљедњих година ставили фокус на Украјину.

– Према најновијим информацијама, до 400 милијарди коштаће деминирање у Украјини када се заврши сукоб, тако да БиХ остаје и без донација јер главни процес деминирања обавља се захваљујући страним донаторима – казао је Хорозовић.

Због свега тога наводи да ће већ идуће године кренути да раде на новој стратегији о противминском дјеловању, те да би она требало да буде завршена до 2026. године.

– На крају ће од Женевског центра зависити на који период ће се односити та стратегија. Задати рокови према садашњој стратегији, која је на снази, биће пробијени. По Дејтонском мировном споразуму војне формације у БиХ имале су рок од шест мјесеци да уклоне сва минско-експлозивна средства која су остала у рату, а идуће године је 30 година од завршетка рата. Све је јасно. Процес деминирања је далеко комплекснији и компликованији и они који су замишљали да ће то бити завршено у тако кратком периоду очигледно су се преварили – поручио је Хорозовић.

Према најновијим анализама, наводи он, сва сумњива подручја требало би да буду очишћена од мина до 2035. године.

– Те информације нису званичне, али према процјенама, од 2027. године, када треба да престане да важи садашња стратегија, требаће нам око девет година да деминирамо сва подручја у БиХ. Може то бити и прије и касније, али то је оно што тренутне анализе показују – нагласио је Хорозовић и додао да је тренутно највећи проблем за БиХ што се донатори окрећу ка Украјини.
Највећи донатори, наводи он, раније су били Јапан, Шведска те Чешка, а сада је све остало на САД и Њемачкој.

– Те земље су главни донатори и оне нам још донирају средства, али она нису довољна за наше потребе – закључио је Хорозовић.

ПРОЦЈЕНЕ

БиХ спада у ред земаља које се суочавају са великим минским проблемом.

Према извршеним процјенама у јануару 2024. године, сумњива опасна површина на мине у БиХ износи 838 километара квадратних, што представља 1,63 одсто у односу на укупну површину БиХ. У бази података Центра за уклањање мина у БиХ у оперативној употреби су још 8.852 минска записника о минским пољима, док је од почетка деминирања уклоњена минска опасност на 10.232 минска записника.