ДОМАЋЕ ЈЕ НАЈБОЉЕ: Календеровачки сир на листи нематеријалног културног насљеђа Српске

Фото: Принтскрин/ Јутјуб ТВК3

Сагласност Музеју Републике Српске да на листу уврсти ово гастрономско добро Дервенте дало је у априлу ове године Министарство просвјете и културе уз образложење да овај сир спада у аутохтоне прехрамбене производе  у Републици Српској и БиХ, те да његова вишедеценијска производња у континуитету траје до данашњих дана.

Приједлог да календеровачки сир буде уврштен на листу поднијели су у октобру прошле године Истраживачки центар “Искон”, Туристичка организација града Дервента и Музеј града Добоја. Сви подаци о настанку, саставу, поступку израде и историјату производње овог сира налазе се у књизи “Календеровачки масни сир”, која је као главни документ приложена уз приједлог.

Књига је настала као резултат истраживања календеровачког сира које је обавио магистар географије Дамир Кљајић, те кроз пројекат “Штампање публикација ‘Календеровачки масни сир’“ који је спровео “Искон” уз подршку Европске уније.

Кљајић наглашава да је овом одлуком додатно истакнута важност календеровачког масног сира као културног добра, што ће допринијети очувању и промоцији локалне гастрономске традиције.

– Овај сир није само обичан производ већ носилац идентитета и приче о локалном начину живота, о традиционалним методама производње. Уврштавање овог сира на листу нематеријалног културног насљеђа значи признање вриједности и аутентичности производа који је од суштинског значаја за локалну заједницу. На овај начин биће подстакнуто одржавање традиционалних метода производње, чиме се штити културна баштина  – нагласио је Кљајић.

Одлука да календеровачки масни сир буде уврштен на листу нематеријалног културног насљеђа Републике Српске, каже директорица Туристичке организације града Дервента Биљана Теофиловић, представља значајан корак у унапређењу и очувању богате гастрономске традиције дервентског краја.

– Календеровачки сир један је од најбитнијих детаља у нашој гастро понуди и већ смо препознатљиви по њему, а овим ће, надамо се, бити подстакнуто повећање производње – истакла је она за “Глас Српске”.

Наглашава да је у наредном периоду у плану и брендирање овог сира, као кључни поступак у валоризацији и заштити овог аутентичног гастрономског производа.

– То би, прије свега, отворило нова тржишта за локалне произвођаче и повећало продају сира. Уз то, препознатљивост бренда може привући туристе и љубитеље гастрономије који желе испробати аутентичне локалне специјалитете – истакла је Теофиловићева.

Овај масни, крављи сир носи назив по дервентском селу Српски (Горњи) Календеровци, гдје је 1952. године у Земљорадничкој задрузи почела његова производња. Касније се производња проширила у домаћинства у Календеровцима, али и околним селима, а одржана је до данас. Нажалост, док их је прије само десетак година било на десетине, данас се готово на прсте могу пребројати домаћинства која се баве овим послом иако је потражња  и даље велика.

Сир је специфичног, коцкастог облика јер се на сушење ставља у калуп од липових дашчица, најчешће величине 13X13X7 центиметара. За један сир тежине од једног до 1,3 килограма потребно је од осам до десет литара млијека.

ЛИСТА

Листу нематеријалног културног насљеђа Српске формирали су  стручњаци Музеја Републике Српске, представници невладиних организација, локалних заједница, те појединци, подсјетио је недавно музејски савјетник – етнолог Владимир Ђукановић.

Формирање листе почело је 2011. године, када је имала седам елемената, док их данас има 35. Посљедњи пут је, нагласио је Ђукановић, проширена у априлу ове године са још седам елемената, међу којима је и календеровачки масни сир.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ОСКРНАВЉЕН ЂУРЂЕВ ГРАД: На Зворничкој тврђави осванули графит ратне заставе тзв. Армије БиХ и увредљиви натписи (ФОТО)

НА једној од највећих тврђава средњовјековне Босне - Зворничкој тврђави, познатој као Ђурђев град, освануо је графит ратне заставе тзв. Армије РБиХ.

ШИПТАРСКИ СНАЈПЕРИСТИ ИЗНАД СРПСКОГ МАНАСТИРА НА КиМ: Наоружани претресали вјернике на молитви (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНЕ фотографије до којих су дошле "Новости" приказују наоружане шиптарске снајперисте на позицијама изнад манастира Светих архангела код Призрена, у тренутку кад су се вјерници окупљали у овој светињи поводом обиљежавања славе.

ИЗБАЦУЈУ ИХ ЗБОГ НАСИЛНОГ ПОНАШАЊА ПРЕМА ПРОФЕСОРИМА: Ово су најчешћи разлози због којих су искључени ученици из школа у Српској

ИСКЉУЧЕЊЕ из школе најстрожа је казна пред којом се у протеклих пет година нашло 114 средњошколаца у Српској, а највише због бјежања са наставе. Надлежни поручују да се закон мора поштовати, истичући да суштина није у кажњавању дјеце, него у васпитању и правовременој подршци.

ПРЕД НАМА ВРЕО ДАН: Температуре преко 35 степени

У Републици Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ данас ће бити претежно сунчано и врло топло вријеме, уз температуру ваздуха до 38 Целзијусових степени.

ТРУДНА ВИКТОРИЈА (27) И ЊЕН СИН (3) ТРАГИЧНО ПОГИНУЛИ: Несрећа у бачком мјесту леди крв у жилама

ВИЈЕСТ о страховитој несрећи на прузи код Оџака, и трагичној погибији младе мајке Викторије С. (27) из Куле и њеног трогодишњег сина, завила је ово бачко мјесто у црно.

ЕЛБРУС ЈЕ ТОГ ДАНА ПОКАЗАО СВОЈЕ НАЈОПАСНИЈЕ ЛИЦЕ: Планинар из Билеће се вратио након кобне експедиције

НАКОН петнаестодневне експедиције "Казбек–Елбрус", члан Планинарског друштва "Коритник" из Билеће Владета Драгојевић вратио се кући са незаборавним искуством, али и сјећањем на трагедију која је потресла планинарски регион.

СВИРЕПО УБИЛА ДЈЕЧАКА САМО ЗАТО ШТО ЈЕ СРБИН: Жена монструм Елфета Весели наводно ужива све погодности у затвору, дозвољавају јој да изађе на слободу и на више дана

ПРЕДСЈЕДНИКА ДНС-а Ненада Нешић јуче је контактирало више узнемирених грађана, који су затражили да се нешто учини јер жена монструм Елфета Весели, која је свирепо убила једанаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића из Доње Каменице, ужива све ванзатворске погодности.

ЗАКАЗАНИ РАДОВИ: Ове улице у Бањалуци сутра без струје

ЗБОГ најављених радова сутра ће доћи до редукције у испоруци електричне енергије, саопштено је из Електрокрајине.

СТАЊЕ НА ГРАНИЦАМА: Дуге колоне на овим прелазима

ДУГЕ колоне путничких возила чекају на улазу у БиХ на граничном прелазу Велика Кладуша, а на излазу на прелазима Изачић према Хрватској и Делеуша према Црној Гори, саопштено је из Ауто-мото савеза Републике Српске.

МЛАЂЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ СВЕ ТЕЖЕ РАЗУМИЈУ ЊЕГОШЕВ ЈЕЗИК: Интервју Др. Љубомир И. Милутиновић, професор Универзитета у Бањалуци

ИПАК остаје у колективном памћењу, његови се стихови користе као оријентир у разумевању историје.