АЛА ЋЕ ДА ГРМИ! Умјесто химне, Шкоти ће ово да пјевају на ЕУРО 2024 (ВИДЕО)

Фото: Танјуг/АП

Ова прича води вас у давни 14. вијек, у једну нестварну јунску битку. Не, није то прича о Косовском боју. Али… слиједи нешто што ће вас, може бити, ганути као да јесте.

Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је „поносни Едвард“ (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном засвагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Рецимо, тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ни једног јединог таквог коњаника). Било је са „поносним“ и чак 15 хиљада Енглеза-пјешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи…

А Шкоти?

Они су имали четири пута мање војника. Малтене све пешадија.

Слободу.

Овога пута нећемо о распореду замки припремљених за противничку коњицу, нећемо ни о  2.000 година старој тактици коју је вођа Шкота Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе. Прескочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих „дивизија“. Овај дио приче ћемо, просто, да закључимо ријечима да су Енглези посијле (потпуно нетипичног за средњи вијек) дводневног боја – „подвили реп“ као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна.

Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота – почео је да бива затрпаван у шкотском сјећању захваљујући оној чизми која је у потоњим вјековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје…

И, ту у причу, баш на овај дан, када Шкотска отвара Европско првенство у фудбалу 2024, улази један момак.

Шкотски навијачи на ЕУРО 2024 / FOTO: Tanjug/AP

Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују – не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској.

Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо … вјечна. А ако није вјечна – онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И ријешили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук.

Шездесетих година 20. вијека Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих – „Цвијет Шкотске“. Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по вијекова пре него што је пјесма настала.

Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни ријечи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, „независно од чизме“, преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене „у бијелим рукавицама“. Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову „сијукси“, „команчи“, „апачи“ због перфидног правила „Знате, тиме бисмо увриједили домороце“. Е, тако некако је и деценијама, ма – вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране „чизмаша“, али Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запјевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и – време је потом пролазило… Недјеље, мјесеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова пјесма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, „Цвијет Шкотске“, подсјећа. Такав је просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свијест о истинској слободи.

И, ту прича постаје прилично занимљива.

Шкотска, као што знате, нема химну. Не смије ни да је има, јер је она само дио једне веће државе.

Ал’, има ту једна занимљивост. Вјероватно сте примјетили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само дио веће, британске државе – али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као свјетска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето… нису из независних држава.

У ову причу сад улази – баш онај цвијет Шкотске.

Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку „свечану пјесму“, која, ето, није химна – јер химну, јелте, стварно не смију да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао на неке од чудесних пјесама које су прославиле гајде, нпр. нема ко не зна мелодију „Scotland the brave“, које се можете подсјетити у овом снимку:

… него је избор пао на оно што слиједи:

У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка, са српским титловима: најпре један који је Би-Би-Си недавно описао као „Shower of Scotland“ (shower – туширање, пљусак), а на коме се виде дјевојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија, решиле да пркосе забораву. Послије тих десетак секунди je снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да „прошлост треба да остане у прошлости“. И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском – цијела Шкотска пјева и себи и Енглезима нешто. Ал’ пјева а да нема ниједног професионалног пјевача који води певање са центра. Пјева цијела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама.

Да, ту можете да видите како пјева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну. A пјева просто да све нас подсјети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсјети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац). Пјева да подсјети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с кољена на кољено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети – на свевременост љубави. Јер, ако није вјечна, онда и није љубав, зар не?

А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, вијека четрнаестог…

Уживајте.

Ово ће да грми вечерас из хиљада шкотских грла:

Не плачем ја баш често, али…
Ето, десило ми се док сам ово писао.

Прича која следи је о теми за коју нисте ни знали колико вам је важна, а иако ће вас почетак помало збунити, на крају ћемо се сви осећати исто. Видећете. Просто, таква је њена конструкција (шта ћете, можда и за… pic.twitter.com/pjXX54PW4N

— Дарко Николић (@HuddleBre) April 14, 2024

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„ТО ЈЕ ЈЕДНОСТАВНО НЕВЈЕРОВАТНО…“ Један од најбољих играча у историји НБА лиге се поклонио Јокићу (ВИДЕО)

ЈЕДАН од најбољих асистената у историји НБА лиге поклонио се Николи Јокићу.

„КАКВИ МАГАРЦИ ВОДЕ НАШ ФУДБАЛ“ Аргентина се стиди због онога што су урадили Лионелу Месију

ОНО што је требало да буде највеличанственија ноћ у модерној историји аргентинског фудбала – емотивни и дефинитивни опроштај Лионела Месија од националног дреса – претворило се у незапамћени међународни скандал због којег се данас стиди цијела нација. 

ТЕРЗИЋ УРУЧИО НАГРАДЕ НАЈУСПЈЕШНИЈИМА: Ови Звездини клубови су се истакли у Европи!

ЦРВЕНО-БИЈЕЛИ наградили најуспјешније на међународној сцени.

ОВО МУ ЈЕ 102. ТРОФЕЈ У КАРИЈЕРИ: Ђоковић послије предаје Де Минора стигао до титуле у Пекингу (ВИДЕО/ФОТО)

СРПСКИ тенисер дошао до свог 102. трофеја у каријери.

КРИСТИЈАНО РОНАЛДО ПРЕЛОМИО! Ево шта је услов да се врати у репрезентацију Португала

КРИСТИЈАНО Роналдо (41) наводно не намјерава да се врати у репрезентацију Португалије све док је Жорж Жезус селектор.

ЂОКОВИЋ ИСПИСАО ИСТОРИЈУ: Постао најстарији финалиста АТП 500 турнира

НАЈБОЉИ тенисер свих времена Новак Ђоковић постао је најстарији финалиста АTП 500 турнира.

СУСПЕНДОВАН ПАУНОВИЋ: Србија без селектора против Њемачке

СЕЛЕКТОР фудбалске репрезентације Србије Вељко Пауновић пропустиће утакмицу петог кола Лиге нација против Њемачке због жутих картона против Холандије и Њемачке, саопштио је данас Фудбалски савез Србије.

„ЖАО МИ ЈЕ ДАНИЛА“ Реакција Ђоковић на дисквалификацију Медведева

НОВАК Ђоковић се пласирао у финале турнира у Пекингу, након што је Данил Медведев дисквалификован!

„УЖАСНО МИ ЈЕ ЖАО, ОСЈЕЋАМ СЕ ОЧАЈНО“: Прве ријечи Медведева након скандалозне дисквалификације против Ђоковића

РУСКИ тенисер Данил Медведев није успио да се пласира у финале АТП 500 турнира у Пекингу јер је у дисквалификован током меча са Новаком Ђоковићем.

БИЈЕСНО УДАРИО У ЛОПТИЦУ И ПОВРИЈЕДИО ЧОВЈЕКА: Ево због чега је дисквалификован Медведев у мечу са Ђоковићем (ВИДЕО)

НОВАК Ђоковић је у финалу турнира у Пекингу, али је до њега дошао на шокантан начин – пошто је Данил Медведев дисквалификован при резултату 1:0 у сетовима, односно 5:3 у другом сету за Новака и на 15:15 у десетом гему.