БЕОГРАД ДОБИЈА ПАЛАТУ НАУКЕ: Имаће и најнапреднији планетаријум у Европи

– У приземљу ‘Палате науке’ бавићемо се човеком, али не само човеком, него и односом човека и технологије, односом човека и робота. Инсистираћемо на савременим научницима, али и на историјски важним научницима српског порекла који ће нас уводити у сваку од ових прича – казао је он и додао да ће у приземљу „водич“ бити родоначалник комуникација Михајло Пупин.

Како каже, на првом спрату поставке ће се бавити земљом и природом, на другом технологијом, а на посљедњем свемиром.
– О сваком садржају у ‘Палати науке’ веома смо водили рачуна да одговара концепту и потребама савременог образовања … И зато нам је било важно да сваки од више од 30 експоната, буде едукативан, интерактиван и забаван – рекао је Ђорђевић.

– Желимо да у ‘Палати науке’ постоји простор како за најмлађе од пет до седам година, тако и посебно одељење за студенте, за оне који желе да се баве научно-истраживачким радом – казао је Ђорђевић и додао да ће на врху бити и научни кафић у којем ће робот посетиоце служити кафом.

Такође, ту ће, како је додао, бити и дечји научни кутак – ДНК у којем ће се најмлађима на најједоставнији начин приближити цијели  концепт од човјека до свемира.

У приземљу, како каже, почињу прве едукативне изложбе, ту ће бити бројни експонати,

– Ако имамо робота, моћи ћете да играте неку друштвену игру са њим, игру кроз коју можемо да учимо алгоритамски начин размисљања. Људску перцепцију ћемо представити кроз звучне и визуелне талас – рекао је Ђорђевић и додао да ће посетиоци на тај начин моћи да виде и зашто постоје различите перцепције.

У „Палати науке“, која треба да буде и центар изврсности, постојаће највећи глобус у Европи – он ће приказивати у реалном времену шта се дешава на планети.

– Бићете у јединственој прилици да видите како земља изгледа из свемира, како изгледа земљотрес ако се у том тренутку негде деси, или подигне ураган, као и бројне друге записе у складу са научним феноменима, попут потпуног помрачења сунца – рекао је он.

Наш глобус ће се претворити у површину Мјесеца, када за неколико година неки нови тим буде слетао на Мјесец, казао је Ђорђевић.

„Палата науке“ ће, како је додао, имати планетаријум – јединствени технолошки најнапреднији у овом делу Европе, у њему ће се посматрати не само астрономски феномени већ и филмови за све који желе да уроне у нове научне могућности.

– Нудићемо и жива искуства – простор за виртуелну реалност, имаћемо ‘есцапе роом’, који ће бити смештен у трезору банке која је некада била у тој згради – рекао је Ђорђевић и подсетио да је зграда сагађена за Јадранско – Подунавску банку, о чијој моћи и угледу у свету сведоче репрезентативност и монументалност здања.

Једна од важних ствари, како је додао и та што ће и особе које имају проблем са кретањем или комуникацијом имати могућност да се крећу у том виртуалном свету.

МК група се, како је речено, потрудила да простор опреми на највишем могућем савременом нивоу са потенцијалом да се пружи подлога младима да реализују своје идеје, да спроводе своја истраживања и да та истраживања примене у привреди.

У том циљу „Палата науке“ ће бити и њихов дом.

У „Палати науке“, на 5.500 квадрата биће и 19 истраживачких центара ЕТФ, рекао је Ђорђевић и додао да ће њени садржаји померати и границе у области електротехнике, рачунарства и софтверског инжењерства.

Унутар тог центра налазиће се простор за сталну и гостујуће изложбене поставке које ће посетиоцима пружати јединствена научна искуства.

– Подршка науци и образовању били су мотив председнику и оснивачу МК Гроуп, Миодрагу Костићу, да кроз своју задужбину поклони 25 милиона евра за Палату науке и остави трајну вредност садашњим и будућим генерацијама, верујући да је знање највећа вредност и оно што друштво води напред. Овај простор ће омогућити младим научницима да раде у врхунским условима и померају границе у научним истраживањима, али ће такође отворити своја врата свима у мисији да приближава научна открића и њихову примену у свакодневном животу“ – изјавила је Александра Стојановић, чланица Управног одбора Задужбине Миодрага Костића.

(Танјуг)