Majка, бака Весна Марковић из Дервенте, у шестој деценији одлучиула је да мјесто отправника на аутобуској станици –
замијени воланом аутобуса.
Годинама је маштала о томе, али није имала снаге да крене корацима својих снова. Напокон, како Весна каже, коцкице су се посложиле и дошао је тренутак да се оствари њен сан.
– Имам двоје красне дјеце, сина и кћерку. Али у мени негдје одувијек остала жеља за овим послом и никада није престала, нити сам сумњала да нећу бити возач аутобуса, за мене никад ништа није касно – самоувјерена је Марковићева.
Свакодневно гледајући колеге како одлазе и долазе, у Весни је жар за старом љубави распламсавао ватру, те је одлучаила да је прави тренутак да положи возачки испит и упусти се у животну авантуру.
– Испраћајући аутобусе свакодневно и гледајући међу њима, једноставно сам ту, жеља постане све јача и донесем одлуку да је прави тренутак да радим овај посао – истиче Марковићева.
Необични погледи грађана, понеки осмијех, али и понеки забринути израз лица свакако су присутни.
