ПРОЈЕКАТ У ХРВАТСКОЈ: Потапају јаме са костима 554 Срба

– То је махом стар свијет, који је цео живот провео у свом селу. За мизерне новце које добију не могу да купе бог зна шта у Госпићу или Перушићу, јер су тамо цијене скочиле. У многим случајевима ни оставинске расправе нису завршене, па се земља још води на власнике страдале у Другом свјетском рату. При хрватском Министарству правде и управе формиран је фонд, одакле ће бити исплаћивани када се заврше оставине – објашњава Пражић.

Он је властима доставио предлог како да се спасе и сачува српска културна баштина, пошто је јасно да од потапања неће одустати. На састанцима са представницима ХЕП и власти истакао је и да постоји још десетак неексхумираних крашких јама из доба НДХ, од којих се пет налази на терену предвиђеном за језеро. Речено му је да ће и ове јаме бити ексхумиране о трошку ХЕП.

Пражић предлаже да се жртве из спомен-костурнице у Млакви, међу којима је 122 дјеце, као и из новоископаних јама, сахране у крипти цркве, која ће бити пренијета у српско село Крш. Посмртни остаци са два православна гробља биће пребачени у села Крш и Студенци, и ове ексхумације су већ почеле. Предлаже и да се у Кршу направи етно-село, ком ће људи поклонити спасене артефакте.

Сви партизански споменици, према одлуци власти, биће пребачени у Перушић, у алеју или, како је већ зову, на „гробље споменика“.

– У 21. веку радимо егзодус људима, такво звјерство нисам имао прилике гледати ни у једној другој држави – казао је недавно хрватски посланик Звонимир Троскот. – Само један од три генератора у Сењу би произвео више струје, него та хидроцентрала у Косињу, но три се године одгађа ревитализација Сења, да се то направи не би се требало потапати Косињско поље. Када вам неко гусеничарима и багерима улази на гробља и ископава посмртне остатке, то је супротно закону о гробљима, јер треба да прође најмање 100 година да би се могли пребацивати посмртни остаци на друго мјесто. Косињ ће бити у функцији док се не опере новац.

У покренутој „Иницијативи за Косињ“, група научника са Филозофског факултета у Загребу написала је да би „осим културне баштине, пројектом хидорелектране дошло до потапања насеља и присилног исељевања локалног становништва, а угрозила би се и делом уништила и изнимна природна баштина и биоразноликост тога краја“.

– То је највећи хидроенергетски пројекат који се гради у Хрватској. Он ће омогућити енергију са Сењом 2 у износу од 340-350 гигават-сати годишње, што одговара снабдјевању више од 70.000 домаћинстава, док Личко-сењска жупанија броји око 50.000 становника.