ИСТОРИЈА СЕ ПОНОВИЛА: Како су текле битке за Бањалуку?

Како наводи, два вијека касније историја се понавља.

– Партизани су, наиме, септембра 1944. године извели тзв. Другу бањалучку операцију (Прва је била девет мјесеци раније) и запосјели цијели град, али не и Кастел. У њему је око 300 усташа и Нијемаца пружало жилав отпор. Као и у оном боју из 18. вијека, настала је трка са временом. Овај пут, помоћ браниоцима Кастела стизала је са сјевера а жестоке борбе трајале су још успут. Тако је село Дубрава седам пута падало из руке у руку. Ипак, када је из правца Прњавора ударила њемачка оклопна борбена група, партизани су добили наредбу да одступе и евакуишу Бању Луку – наводи Пејашиновић.

Наредног мјесеца, додаје познати бањалучки историчар, један авијатичарски лит у НДХ доноси опширну репортажу о овом боју, уз неколико занимљивих фотографија.

– Аутор прилога не крије огромно усхићење, па у чланку читамо како су „шумски бандити и слуге Москве и Лондона” по други пут напали Бању Луку, али су поново „поломили зубе”. Додаје да су „усташке, домобранске и савезничке постројбе, савладавши далеко надмоћнијег непријатеља” стигле у „прави час” и „узпоставиле свезу с јуначким бранитељима бањалучке тврђаве” те „у брзом налету ослободиле цијели град, наносећи обезглављеном непријатељу врло тешке губитке.” Пораз „партизанских хорди”, читамо, уништио је и њихову „промиџбу”, јер је „господарима шумских бандитских банда” овај „нападај” силно требао као „душевна храна”. Коначно, у том граду би „шумски бандити” могли презимити и „средити своје разбијене и прогоњене чопоре”. Ипак, из Бање Луке отишли су „разбијене главе”. Али-паша није имао новине – закључује ову занимљиву причу Пејашиновић.

(ГласСрпске)