СТОГЛАВА СТИЖЕ У БАЊАЛУКУ: Mиња Марђоновић о инспирацији Јефимијом, капитализму и ратном дјетињству

Фото: Уступљена фотографија

Иза псеудонима „Стоглава“ крије се докторанткиња на Факултету политичких наука, Универзитета у Београду – Одсјека за културологију која кроз свој широки спектар знања, искустава и романтичне белетристике проговара о слојевитости женског бића и свих неправди које овај свијет чине несигурним мјестом гдје се опстаје као у џунгли. Ауторка Миња Марђоновић је за „Новости“ испричала по чему је инспирисана Јефимијом, али је и подијелила нека своја размишљања о томе како је бити дијете рата, жена капиталистичког друштва и предрасуда.

Промовишете Ваша нова два романа „Јефимија, жена која чека“ и „Јефимија, жена која неће“ 22. фебруара пред бањалучком публиком у Дому омладине. Можете ли открити шта се крије иза ових романа и на који начин Вас је Јефимија инспирисала да кроз писање спојите духовно, традиционало и савремено?

Јефимија је све оно што бих ја, да могу, у себе интегрисала као сламку свог женског спаса. Јефимија вјерује у борбу и она јесте „жена борба“. Навела ме је да са сигурношћу повјерујем у њену вјеру и пробам да, с њом у лирском дуету, бар делимичну политику женског постојања сажмем кроз њен лик као неустрашиве, радознале, политички свјесне, романтичне и непредвидиве главне јунакиње. Јефимија, жена која чека нас води на Бали, разлаже емотивну еманципацију жена и женску сексуалну слободу као предуслове женског политичког ослобођења у патријархату. Јефимијине пустоловине на Острву љубави, односно Балију, јесу белефеминистички приказ политике свијета која почива на основним подјелама, а то су: род, раса и класа. У свом другом налету, тачније, наставку своје приче Јефимија се храбро и одговорно суочава са собом и својим наизглед слободним избором, који ће јој ипак живот окренути наопачке. То и јесте женска судбина — кад помислиш да си најсигурнија са собом, твој женски живот те душом и тијелом опомене да сигурности нема и да је брига о себи једина Божија истина.

Приказујете два опозита: жена која чека и жена која неће. За чиме сте трагали и шта сте научили о себи као жени током писања ових књига? Зашто „нема буне гласније од женске”?

Открила сам да ми је Бог дао све што могу, умијем, желим и морам да понесем са собом у овом свијету, и у овом животу. Од свих привилегија које имам, а на којима сам бескрајно захвална, до сваке личне патње и голготе коју сам, упркос тим истим привилегијама, преживљавала и преживјела. Јефимија је моја сестра по смислу и када порастем вољела бих да будем као Она — да вјерујем у духовну љубав у еротском свијету, и да се не бојим неизбјежног пута од голготе до спасења.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Jefimija, žena koja neće (@jefimija_zena_koja_ceka_nece)

Поменули сте да нас Јефимија суочава са другачијом поставком свијета и поретка нудећи нам нови приступ женском тијелу, женској души и женском уму. На које начине се она супротставља патријархату и како мири све аспекте унутар себе?

Тако што му се супротставља, деконструише га и обесмишљава, па чак и по цијену сопственог живота. Јефимија је идеалисткиња као што је то била и свака наша велика феминиситичка преткиња — од Олимпије де Гуж до Еме Голдман или на примјер Розе Луксембург, која је мучки убијена у име своје некомпромисне борбе. Феминистичке боркиње су попут Исуса — страдају зарад заједничког спасења — спасења женске, људске, душе и женског, људског, тијела. Самоспознаја претпоставља спознају, па тако Јефимијина политичка самоспознаја ње као жене (односно политичког субјекта који живи и бори се за ослобођење од објективизације свог бивства у патријархату) није ништа друго до први и основни корак у њеној борби за праведнији свијет.

Свједоци смо тога да је друштво постало сувише насилно и то према свим половима. Од чега кренути да се доведемо у неко смиреније и продуховљеније стање које неће лако тјерати људе на зло? Како уопште објаснити природу зла?

Мој омиљени пјесник свих времена — Петар II Петровић Његош ме је својом микрокозмом која свијетли кроз све просторе и сва времена, научио да је борба добра и зла нужна јер је прави приказ божанске слободе.

Нема побједника, има само непрестане борбе за добро. Нема борбе против зла, има само борбе за добро. Што више добра сијемо, више ћемо добра да жањемо. Суштина овоземаљског живота и није у побједи, већ у непрестаној вјери да је могуће бити, сваким даном, све бољи и бољи човјек како према себи, тако и према другима. Од оног ЈА настаје МИ, па би можда то ЈА могло бити спас, уколико би нас све уистину и завела чувена хришћанска заповијест — Љуби ближњег свог као себе самога. Можда је то пут — пут достојанствене борбе за добро, за боље, за најбоље.

Како коментаришете утицај колективне трауме и ратних искустава на нашим поднебљима? 

Ја сам дијете које је имало три године када је 1992. пукла цистерна у мом родном граду Мостару. Тако смо и избјегли у Црну Гору, голи и боси, али бар сачуване главе. Моја мајка је Мостарка, а отац Баранин који је тридесет година живио и радио у чувеном Хепоку, у Мостару. Тамо су се упознали и оданде заједно и побјегли од тог крвавог рата у очев родни град, Бар. Можда су моје ратне трауме само потиснуте. Можда је мјешовитост маминог и татиног брака мене научила да рат никоме не може бити брат. Јежи ме помисао да у овом тренутку док ја мислим наглас, неко гине и не успјева да побјегне у мир, ко моји ономад, кад је горела Југа.

Као феминисткиња, као рођена Мостарка и поносна Црногорка, као избјегла трогодишња дјевојчица из БиХ, као Београђанка, као пацифисткиња и као православна хришћанка о рату мислим све најгоре, рат презирем, и рату једино желим најбржу смрт. Милитантан је свијет у коме живимо. Рат је мушка цивилизацијска тековина. Рат је богохуљење. У овом свијету буја насиље и све док се не интензивира борба за добро, зло ће привидом учинити све да влада гдје год може и колико год може. Рат је зло.

Како се носите са предрасудама које су Вам упућене било кроз рад, било кроз живот, посао и одрастање?

Не носим их уопште никуда са собом. Увијек остају тамо одакле дођу, и врате се ко бумеранг онима који ми их намене. Трудим се да будем максимално предана и одана ономе што радим и да кроз своје политичко, а литерарно, дјелање рушим све предрасуде и стереотипе који гуше, коче, регресирају и депримирају свачије људско постојање. Што више етра буде у промишљајућим рукама, то ће више алтернативних идеја бити доступно за узимање или давање унутар и ван било које заједнице. Ја снажно вјерујем у спајања и сарадње из солидарности и зарад општег добра.

Урушава ли капитализам приватну сферу и израбљује ли жене сувише? 

У капитализму жене од укупног свјетског капитала посједују мање од 5%. Бојим се да капитализам фаворизује феминизацију сиромаштва, форсира репродуктивне технологије и тако уз све остало израбљује жену кроз једнак, а мање од мушкарца плаћен, слабо плаћен и неплаћен рад. Недјељно жене раде више, а зарађују мање. То је капитализам у ком је капитал граматичког, политичког и економског мушког рода. Док не дође до праведне дистрибуције рада, па тако и капитала, не могу повјеровати у ону испразну флоскулу: ,,Данас жене имају права, шта ће вам феминизам!”.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Minja Marđonović (@100glava)

Који су Ваши даљи планови за гостовања и промоције књига? 

У марту ме очекују представљања другог романа „Јефимија, жена која неће“ у вољеној отаџбини, Црној Гори, и то на Цетињу, у Беранама и у Никшићу гдје сам већ, у претходне двије године, с првим романом „Јефимија, жена која чека“, имала прилику да се дружим са својом публиком. Засигурно, у наредном периоду вољела бих да са Јефимијом посјетим Сарајево и мој Мостар, у ком сам крајем 2021. године такође представљала свој први роман.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„НЕ ПОШТУЈУ ЗАКОНЕ, ГАЗЕ ПОЛИЦИЈУ И ДРЖАВУ“: Вучевић осудио насиље блокадера и инциденте испред зграде Ректората у Београду

ПОВОДОМ данашњих инцидената испред зграде Ректората Универзитета у Београду огласио је предсједник Српске напредне странке Милош Вучевић.

СМРТОНОСНА ДИОНИЦА БАЊАЛУКА-ЛАКТАШИ: Стручњаци упозоравају на велики проблем

ДВИЈЕ тешке саобраћајне несреће у само два дана, на истом дијелу брзе цесте у Бањалуци. Једна од њих са трагичним исходом - поново су отвориле питање безбједности на тој дионици. Шта су најчешћи узроци провјерила је и екипа АТВ.

ЗАШТО СЕ КЛИЗИШТЕ НА СТАРЧЕВИЦИ ЈОШ УВИЈЕК НЕ САНИРА? Инспекција објаснила разлог

КЛИЗИШТЕ које се усљед падавина појавило у бањалучкој мјесној заједници Старчевица биће санирано послије стабилизације времена, рекао је предсједник Савјета мјесне заједнице Драгомир Ђукић.

ВЛАДА СРПСКЕ ДИЖЕ ПЛАТЕ ОД АПРИЛА: Усвојен нови сет закона, ево коме иду повећања и за колико

ВЕЋ од наредног мјесеца, биће увећане плате запосленима у здравству, просвјети, култури, управи, правосуђу, МУП-у. То ће омогућити сет закона, који су јуче добили подршку у Народној скупштини, а данас објављени у Службеног гласнику. За ову намјену, и за исплату мјесечног додатка здравственим радницима, у наредних девет мјесеци биће издвојено 110 милиона марака.

БЛОКАДЕРИ ПРАВЕ ХАОС ПО БЕОГРАДУ: Псују и позивају на убиство Вучића (ВИДЕО)

ДАНАС је УКП, у оквиру истраге смрти студенткиње на Филозофском факултету, ушао у проторије Ректората, након чега су бијесни блокадери похрлили на Студентски трг и блокирали улицу позивајући на линч предсједника Александра Вучића.

СУТРА ОБЛАЧНО, ВЈЕТРОВИТО И СА ПАДАВИНАМА: Временска прогноза за сриједу

У РЕПУБЛИЦИ Српској и Федерацији БиХ /ФБиХ/ сутра се очекује претежно облачно и вјетровито вријеме са новим падавинама, док ће у вишим предјелима понегдје доћи и до повећања сњежног покривача.

МЈЕШТАНИ СТАРЧЕВИЦЕ У СТРАХУ: Топљење снијега и обилне кише активирале клизишта (ФОТО)

У Републици Српској водостаји си почели да опадају, осим Дрине у доњем току и ријеке Саве, гдје је забиљежено благо повећање водостаја. Постепено се смирују и бујични водотоци.

ЦИЈЕНЕ ЋЕ ВАС ШОКИРАТИ: Ево колико сада кошта дизел у Бањалуци

ЦИЈЕНА дизела на неким пумпама у Бањалуци достигла је и 3,75 КМ по литру, казао је за "Независне новине", Милован Бајић, потпредсједник Групације за промет нафте и нафтних деривата Привредне коморе Републике Српске и директор "Крајинапетрол".

РАДНИЦИ ЖЕЉЕЗНИЦА ОДУСТАЛИ ОД ШТРАЈКА: Исплаћене им плате, али ситуација и даље неизвјесна

ИЗ Буџета Републике Српске, поред редовне субвенције, уплаћена су средства за исплату плата запосленима у Жељезницама. Након ове информације, коју је потврдила министар финасија Зора Видовић, синдикати жељезничара одустали су од штрајка.

УПОЗОРЕЊЕ ВОЗАЧИМА: Повећана опасност од одрона и клизишта на путевима Српске

AУТО-мото савез Републике Српске упозорио је на повећану опасност од одрона, клизишта и обрушавања дрвећа или грања на већини путева.