„НЕЋЕМО ОДУСТАТИ ДОК ПРАВДА НЕ БУДЕ ЗАДОВОЉЕНА“: Родитељи бебе која је испала докторима

Јована је исти тај дан легла у фочанску болницу, Данијел је отишао у Требиње па се опет на дан порода вратио у Фочу. Пород је почео 19 августа мало иза осам сати. Данијел је био испред сале, испратио је супругу, али и све снимио. Чекао је.

– Стојим иза врата гдје се одржава царски рез, у међувремену се чујем са сестром Данијелом и читаво вријеме смо на видео позиву и причамо и говорим чује се беба плаче, па говорим ево не чује се престала је да плаче, говори ми сестра па не ваља да престане да плаче и онда опет почиње дијете да плаче а у међувремену долазе једно двоје људи у мантилима а ја не знам шта се дешава – рекао је Весић.

Нестрпљиво је чекао, на тренутак је у рукама бабица видио дијете, а онда је изашао и доктор.

– Доктор Чанчар излази знојав и скида рукавицу и говори – ‘Добио си дјевојчицу’, Ја питам ‘Да ли је све уреду’ са дјететом и женом он каже, наравно све је уреду, исто као да сам нешто осјећао па опет питам да ли је све уреду каже он  све је уреду ништа немој да бринеш показаћемо ти дијете – рекао је Весић.

Смирио се и сачекао. Убрзо је угледао дијете, поново је све снимио. Дјевојчицу је изнијела бабица Гордана Сокловић, а ту је био и др Чанчар.

– Има снимак како се ја радујем и говорим Богу хвала како је фина, говори она сликај је ја говорим снимам, она говори немој мене, питам да ли је све уреду она се окрене доктору и каже биће све уреду. Чује се на снимку који имам а који ћу доставити вама када буде вријеме. Ја питам доктора да Вас частим, доктор Чанчар пошто је био светац Преображење наручује пет мрсних и три посне порције – рекао је Весић.

Данијел је своју кћеркицу још једном видио и то заједно са Јованом некада око 10 сати. Мајка за Досије описује сваки детаљ и прије и послије анестезије. Сјећа се првог сусрета са кћерком.

Била је замотана у бијело, као што се бебе замотавају само су јој се видјели глава и очи. Рекли су да је све уреду имамо и те слике ми смо се сликали, бабица Гордана нас је сликала“, рекла је Јована Весић, мајка.

У наредних 5-6 сати Јована бебу није гледала. Око 17 часова  Весићи почињу сазнавати шта се десило.

– У 16:52 ушла је бабица Биљана Кулић рекла ми је да она има дужност да ми каже да је њој беба изклизнула на под. Ја сам питала да ли је добро – рекла је Јована.

Јована истиче да јој је бабица рекла „не, мени су колеге рекле да су приликом пада ухватили дијете“.

– Питам је ли добро, каже ‘јесте“’. Пита да ли сам је гледала, рекла сам да јесам тек када сам се породила када ми је муж био ту. Она је рекла –  ‘Сада ћу рећи да ти је донесу’ – и изашла је. Послије су ми донијели бебу, исто је замотана и ставља је са моје десне стране на груди – испричала је Јована и додала да јој је бабица рекла како је беба добро и изашла.

– Сјећам се да сам је чврсто стегла љубила и гледала – каже Јована.

Јована каже да послије тога долази бабица, др Чанчар и доктори који су јој размотали бебу и рекли да беба треба хитно за Сарајево.

Новорођенче је иза 18 часова колима хитне помоћи пребачено из Фоче на УКЦ у Сарајеву. Тамо су доктори уочили више тешких повреда главе које су биле опасне по живот. Исту вече дјевојчица је оперисана. Данијел је већ био на путу за Сарајево.

– Тридесет километара пред Сарајевом звони телефон, доктор из Сарајева зову ме и кажу да је ситуација озбиљна и да се дијете мора хитно оперисати за колико могу да будем ту јер морам да потпишем за операцију. Ми ван себе умало не слијећемо с пута. Дошли смо до Сарајева гдје нас је сачекао читав тим доктора и само су узели дијете и одвели у салу – рекао је Весић, отац.

Док је трајала борба за живот ове мале Требињке кренула је и правна борба, кренули су и новинарски текстови који су потресали јавност.

Фочанске докторе пријавиле су њихове сарајевске колеге.

За то вријеме тужиоци и инспектори испитују родитеље и медицинаре. Били су и на фочанском породилишту. Прикупљени су докази.

У фочанском Основном суду пред судијом Бранком Граховац почео је поступак. Прије неки дан доктор Владимир Чанчар и бабица Биљана Кулић изјаснили су се да нису криви. Били су у пратњи адвоката, нико од њих није хтио стати пред нашу камеру.

Наставак суђења очекује се ускоро. Пред суд ће 17 свједока и један вјештак медицинске струке. Суд ће извршити увид у више од 50 предмета и списа који се налазе у материјалима којим се поткрепљује оптужница.

Прије овог суђења завршено је оно које се тиче давања мита и новца са почетка наше приче. Судило се оцу али и доктору Владимиру Чанчару и медицинској сестри Гордани Соколовић.

Окружни суд у Бањалуци је пресудио, др Чанчар је осуђен на шест мјесеци затвора и новчану казну од 20.000 КМ, а Соколовићева на условну казну од шест мјесеци, са роком провјере од три године. Отац Данијел Весић је осуђен на новчану казну од 5.000 КМ због давања мита. Мајка открива и шта се десило са спорним новчаницама.

– Ушао је трећи дан у моју собу и рекао ево да ти покажем Данијеле да мени твоје паре не значе ништа избуцао их и бацио их мени на ноге и онда је покупио тај новац и изашао вани – рекла је Јована, мајка.

У својој исповјести за Досије Весићи су више пута истакли да неће одустати све док правда не буде задовољена. Љути су и на управу болнице.

У Универзитетској болници Фоча о овом случају не желе много говорити. Питања смо послали писмено и насловили на директора Радмила Марића.

У фочанској болници пред камере нису жељели одговорили су писмено, кажу да су урадили све што им закон налаже исто тако кажу да су урадили све да се ово више не понавља.

Судски процес не жели угрозити нико, најмање не они који су ову причу пратили од почетка. Не желе ни родитељи, желе дати вјетар у леђа свима који су имали сличан проблем.

(Глас Српске)