ДРАМАТИЧНО НА СЈЕВЕРУ КОСМЕТА: Курти оставио Србе и Албанце без лијекова

Фото: АП

Здравствени центри на сјеверу Косова и Метохије у посљедњих неколико мјесеци имају озбиљан проблем са снабдевањем лијековима, медицинским материјалом и опремом. Због тога су пацијенти, међу којима има и Срба и Албанаца, принуђени да лијекове и потребна медицинска средства купују у апотекама и плаћају их сопственим новцем, иако су осигураници РФЗО.

Др Небојша Србљак каже да је проблем велики и да љекари са сјевера Косова већ мјесецима не успијевају да га ријеше.

– Реч је о класичној опструкцији косовских власти на административним прелазима. Министарство здравља Репубике Србије редовно шаље лекове и медицински материјал према нашим потребама, али они не стижу до нас. Косовска администрација се, међутим, позива на своје царинске прописе о увозу лекова, иако се они заправо не увозе, већ само диструбуирају у оквиру здравственог система Србије – каже Србљак.

Ово није први пут да се здравствени радници на КиМ суочавају са сличним проблемима, али од жалби косовским институцијама очигледно нема вајде.

– Имали смо пре неколико месеци проблем с набавком кисеоника за операционе сале, који је решен тек после писања у медијима и рекације међународне заједнице. Косовска царина нема ни један једини аргумент да спречи лекове да дођу до наших болница. Ми немамо контакт ни са једним добављачем лекова, већ их, као део система, добијамо од Министарства здравља Србије. И у обавези смо да лечимо све пацијенте који припадају РФЗО, а међу њима има и много Албанаца са српским документима који користе наше услуге. Покушали смо више пута да контактирамо са косовском админитрацијом у вези са овим проблемом, али они се, једноставно, праве луди – рекао је Србљак.

Љекова неопходних за болничко лијечење у Сјеверној Митровици има, али само у појединим приватним апотекама. Неки замијенски медикаменти постоје и у апотекама које држе Албанци.

С друге стране, у здравственим центрима под контролом косовске администрације лијекова има, набављају се углавном из Турске, али њихова фармакопеја (законски прописани лијекови који су дозвољени за лијечење људи) се разликује од оне која се користи у нашем здравству.

– Ситуација је озбиљна, чак драматична – каже др Србљак и додаје:

– Управо сада, за једну онколошку пацијенкињу супруг је морао да набави терапију у Београду. А шта да раде они који немају могућност да лијек купе у апотеци или оду преко административне линије и купе га негдје у Србији? Ова опструкција рада здравствених установа на КиМ, међу којима је и КБЦ Приштина са сједиштем у Грачаници, као и сви здравствени центри широм Косова који су у здраственом систему Србије, никако није случајна. То је нама, који овде живимо, сасвим јасно, али начин да се проблем ријеши мора да се пронађе, јер људи умиру – закључује доктор Србљак.

(Јуроњуз)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ДОДИК: Српски народ се борио за свој род, крсну славу, цркву, своје писмо и за слободу и да се никоме не покори

СРБИ идентитет не граде из мржње према другима, већ из љубави према свом народу, рекао је предсједник Милорад Додик у Бањалуци на свечаној академији поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

КОНАКОВИЋЕВЕ МУЉАЖЕ РАЗОТКРИВЕНЕ: Влада Србије демантовала наводе да је захтјев за прелет авиона Мацута послат прекасно

ВЛАДА Републике Србије одбацила је вечерас тврдње министра иностраних послова Босне и Херцеговине Елмедина Конаковића да је захтјев за прелет авиона Владе Србије, којим је премијер у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, заједно са министрима, требало да отпутује у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе, послат неколико минута прије планираног полетања и нагласила да је захтјев упућен још 11. септембра.

КАМПАЊА „УПОЗНАЈТЕ СРПСКО СТРАДАЊЕ“ И У ЕВРОПИ: Бошњачки активисти бијесни због откривања истине о рату у БиХ

КАМПАЊА "Упознајте српско страдање" организована у Риму од стране Меморијалног центра Републике Српске засметала је бошњачким активистима који су писали властима у италијанској престоници са захтјевом да се ограде од кампање.

ЈЕДАН НАРОД ЖИВИ С ОБЈЕ СТРАНЕ ДРИНЕ: У Бањалуци свечана академија поводом Дана српског јединства и националне заставе (ФОТО/ВИДЕО)

У Бањалуци је одржана свечана академија поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

НАСТАЉАМО ОНО ШТО СУ ДОДИК И ВУЧИЋ УТЕМЕЉИЛИ: Минић и Мацут послали важне поруке након састанка у Бањалуци (ВИДЕО)

ДАН српског јединства није само један дан у календару, него нешто што ми све вријеме баштинимо, рекао је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

ЧЕЛНИК УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊАЛУЦИ ДОБИО НАГРАДУ У САД: Међународно научно достигнуће Шкрбића у области кардиоваскуларне медицине

ВРШИЛАЦ дужности ректора Универзитета у Бањалуци проф. др Ранко Шкрбић добитник је годишње награде Америчке секције Међународне академије за кардиоваскуларне науке (IACS) за запажене резултате у научноистраживачком раду у 2026. години.

ЗАХВАЛНОСТ ЗА ДЈЕЛА У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА ЗА НАШ НАРОД: Откривена биста академика Војислава Максимовића у згради Универзитета у Источном Сарајеву

БИСТА првог ректора Универзитета у Источном Сарајеву академика Војислава Максимовића откривена је данас у згради Ректората у знак вјечне захвалности за његову несебичну бригу и његовање српске духовности и културе у тешким временима за српски народ и Републику Српску.

МАЦУТ СТИГАО У БАЊАЛУКУ: У току састанак са Минићем

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Србије у техничком мандату Ђуро Мацут стигао је у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

ПОВЕЗУЈУ СЕ БАЊАЛУКА И БЕОГРАД: Напредују радови на изградњи аутопута, ускоро се поставља први слој асфалта

РАДОВИ на изградњи аутопута од Раче до Бијељине убрзани су, а на првом дијелу трасе у току су посљедње припреме пред полагање првих слојева асфалта. Ријеч је о 20 километара дугој дионици која представља наставак аутопута из Србије и будућу везу Београда с Бијељином и даље Бањој Луком.

РЕКОРДАН БРОЈ ПРВАЧИЋА У БАЊАЛУЧКОЈ ШКОЛИ: Нема довољно простора за наставу и продужени боравак

ОСНОВНУ школу "Алекса Шантић" у бањалучком насељу Росуље похађа све већи број ученика, а овогодишњи упис 120 првачића додатно је продубио проблем недостатка мјеста за наставу, боравак и ваннаставне активности.