– На врата су покуцали полицајци, али нисам хтио да их пустим унутра. Када су видјели да не желим да се склоним, два полицајца су се одмакла и чуо сам да зову појачање. Након тога је дошло још пет полицијских аута. Опколили су цијелу кућу, био је ту и преговарач као да ми држимо неке таоце, а не своје унуке. Освијетлили су комплетну кућу и онда су разбили врата. Ушло их је пет-шест, а један од њих је ударио кћерку у стомак иако је тада била трудна са четвртим дјететом – рекао је Славко.
Те ноћи су им отели унучад и уништили живот.
– Одвела су их што је за дјецу био велики шок. Навели су да је наша кћерка пружала отпор. Њу су одвели у полицију и тек сутрадан пустили. Дјецу су одвели и задржали у том прихватилишту. Зету су дозволили да дјецу виђа сваки мјесец дана – рекао је Славко.
Трудна Слађана Сандра враћа се након тога у БиХ и борави у Дервенти. Порађа се у Републици Српској и добија кћерку Елу. Плашила се да ће јој службе одузети и њу и зато је боравила у отаџбини.
– Боравећи у Дервенти једног дана јој је позлило, утврђено је да има упалу мозга. Хитна помоћ ју је одвезла прво за Добој, касније и Бањалуку гдје је умрла. Увјерен сам да се све догодило због трауме коју је доживјела – рекао је Вукмановић и додао је кћерку сахранио у Шведској.
Мала Ела је остала у БиХ код зетових родитеља, али остало троје дјеце и даље је у прихватилишту.
– Посљедњи пут смо их видјели у мају 2020. године, односно у ноћи када су их одвели – истакао је Славко.
Сенада Вукмановић наглашава да су преживјели кошмар, а стравично је било гледати како су однијели бебе са девет мјесеци и тврди да то Шведска ради намјенски и да ту нису чиста посла
– Држава издваја јако пуно пара за то збрињавање и тако отвара нова радна мјеста. Они гледају дјецу кроз новац. По закону, када дјеца постану пунољетна, одлучују шта даље. Отац их и даље повремено виђа, али ми као баба и дјед се не смијемо приближити дјеци, чак ни да их чујемо телефоном – кроз сузе прича Сенада.
Тамошње институције уништиле су им породицу.
– Они нама не дају да кажемо ријеч, нити нас је полиција звала, нити смијемо да контактирамо адвоката, нити социјалне службе, јер тврде да дјед и баба нису породица нити родбина него су то само отац и мајка. Чак су својевремено предлагали зету да остави кћерку, јер је наводно нестабилна, да је одбаци, а он то није хтио. Адвокат му је рекао да се мора развести од ње, заборавити на пунца и пуницу. Није пристао – рекла је Сенада.
Славко и Сенада и даље живе на релацији Дервента – Шведска и свјесни су да ће веома тешко моћи да побиједе систем у тој скандинавској земљи, али су жељели да за трагичну причу о њиховој кћерки и унуцима сазна јавност у БиХ.
Тиња нада
Како каже Славко Вукмановић, још тиња нада да ће дјецу вратити назад.
– Увијек има наде, али они траже од зета да се одрекне да је старатељ, али он на то никад неће пристати. Дјеца имају и шведско и држављанство БиХ. Они кажу да смо моја супруга и ја опасни, зато што их нисмо подржали кад је требало да одузму дјецу – рекао је Вукмановић те додао да је размишљао и да тужи систем, али су му сугерисали да би то била безуспјешна работа.
