ЈЕДНА ОД НАЈСТАРИЈИХ ХИДРОЦЕНТРАЛА НА БАЛКАНУ: Пропада објекат из којег је кренуло освјетљење града на Врбасу

Фото: РТРС

У улици Слатинска 1, у Делибашином Селу, односно насељу Траписти, налази се стара хидроцентрала, коју су изградили свештеници из реда Траписта још 1899. године. Мјесто са којег је кренуло освјетљење града на Врбасу. Још само број 1. који стоји у називу адресе свједочи да је овај објекат у нечему некада био први.

– 27. марта 1899. засијала је прва сијалица у самостану. Они су мислили да ће парни строј бити довољан да освијетли самостан, да подмири потребе пиваре, сукнаре и млина. Међутим, није било тако. Парни строј је трошио пуно дрва, угља. И није давао довољно снаге ни енергије. Трапист тада контактирају са фирмом Шукерт и први план како преградити Врбас и изградити Хидроцентралу. Та зграда и данас стоји – рекао је католички свештеник Ивица Божиновић.

Препуштен силини Врбаса, вандала и зубу времена пропада објекат захваљујући којем је Бањалука била међу првим градовима Европе у којима је засијало свјетло. Подаци кажу, у граду на Врбасу, сијалица је упаљена чак осам година прије него у Загребу.

– Сви становници Бањалуке жељели су се прикључити на тадашњу електричну мрежу. Рукописи кажу да је у то доба самостан изгледао као град из бајке. Освијетљен ноћу, за разлику од других мјеста које нису имале ту прилику. Помало та електрична енергија одлази из предграђа. Траписти одлучују купити јачу турбину и тако се електрична енергија ишетала из самостана у град Бањалуку – каже Божиновић.

Данас, мјесто са којег је стигла свјетлост, у потпуном је мраку. Хидроелектрана је ишарана, полупаних прозора и откључана. Наиме, идеју за њену обнову представили су студенти Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета однијевши побједу као најбољи пројекат назива „Млин културе“.

– Драго ми је да се покренула тема градитељског насљеђа, тај пројекат добија на значају и драго ми је да је препознат. Сам процес за нас је био креативан, то учимо. Било нам је занимљиво доћи, испитати то подручје, видјети обавити разне анализе како урбанистичке тако и архитектонске – каже  студент Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањалуци и аутор пројекта Исидора Комљеновић.

Још један аутор пројекта и студент на овом факултету Анастасија Шаренац, каже да је овај пројекат био занимљив, јер су успјели да интегришу сва знања која су стечена на факултету.

– Рад је био конципиран на истраживању историјата, била је карактеристична фотографија гдје смо видјели тај млин, било је занимљиво како да га данас интерпретирамо. Задржавамо старо постројење а додајемо нови значај и нову функцију – додаје Александар Марић, студент и аутор пројекта.

Сви досадашњи покушаји њене обнове су пропали. Својевремено су били ангажовани страни консултанти који су процијенили да на овом мјесту због девастације постојећег објекта није могуће направити нову хидроелектрану. Са факултета се надају да би овај пројекат могао бити мамац инвеститорима.

– Ово је један у низу пројеката која потврђује важност те теме, препознаје је као проблем и потребу и покушава да заинтересује јавност и инвеститоре – истакао је професор на факултету Игор Кувач.

Тим који је изабран да на изложби представља свој матични факултет, показао је таленат и вјештину да практично примјени научено знање у току студија.

– Осим теоријског знања одучили смо да кроз учење о историји и култури користимо ресурсе који су доступни из материјалне културе и окружења. Односно да спојимо теоријски и практични рад – додаје професорица Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањалуци Милијана Окиљ.

Пројекат Млин културе, младих архитеката могао би дати ново рухо хидроцентрали на Врбасу. Вољели би, како кажу, да се хидроелектрана обнови независно од њиховог пројекта, јер су свјесни значаја овог културног насљеђа.

(РТРС)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

РЕПУБЛИКА СРПСКА – СТАЛНИ ЧАН БРИКС СПОРТА: „Нећу стати док не видим заставу Републике Српске на Олимпијским играма“

ПРВИ човјек српског бициклизма и амбасадор БРИКС-а Владимир Куваља борави у Русији, гдје учествује на Међународном спортском форуму.

НИКАДА НИЈЕ БИЛО МАЊЕ ГЉИВА: Дуготрајна суша и недостатак падавина утицали и на шумске плодове

ДУГОТРАЈНА суша и недостатак падавина довели су до једне од најлошијих сезона гљива у посљедњих неколико деценија, због чега су количине у откупу драстично смањене, док је, како тврде откупљивачи и прерађивачи у БиХ, откупна цијена прве класе свјежег вргања достигла и 50 марака по килограму.

СМЈЕНА СУНЦА И ОБЛАКА: Прогноза за суботу нам доноси промјенљиво вријеме, у појединим крајевима биће кише

У Републици Српској и Федерацији БиХ сутра ће бити промјенљиво до претежно облачно вријеме, а киша је могућа у Крајини.

ОДОБРЕНО 28 ЛОКАЦИЈА: Познато гдје ће држављани Србије гласати у БиХ

ГЕНЕРАЛНИ конзулат Србије у Бањалуци обавјештава држављане Републике Србије да ће се избори за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, одржати 25. октобра 2026. године.

СТАНОВИ СЕ НАЈВИШЕ КУПУЈУ У БАЊАЛУЦИ И САРАЈЕВУ: Одобрен поврат ПДВ-а на прву некретнину од укупно 8,6 милиона КМ

УПРАВА за индиректно опорезивање /УИО/ БиХ је од 16. септембра донијела укупно 533 рјешења о поврату ПДВ-а на прву некретнину у износу од 8.665.800 КМ.

РАЗДОР У СДС-у НАКОН ИЗБОРА: Босић вјерује да странка може да се ресетује ако уради једну ствар

МЛАДЕН Босић, бивши предсједник СДС-а и посланик те странке у представничком дому БиХ, сматра да је једина шанса за СДС да се ресетује и избаци људе који су радили против интереса странке, те сматра да Милорад Додик, предсједник СНСД-а, не мијења ћуд и сумња да ће бити спреман на сарадњу странка из Српске у заједничким институцијама у којој не одлучује и не води главну ријеч.

ЦИЈЕНА КАРТЕ РАСТЕ ПРЕКО 3 КМ: Извјесно поскупљење јавног превоза у Бањалуци

ГРАЂАНИ Бањалуке могли би се суочити с новим ударом на кућни буџет. Градски и приградски превозници затражили су повећање цијена карата за готово 40 одсто, што значи да би појединачна карта могла коштати чак 3,10 КМ.

ДОДИК: Оснивање Скупштине српског народа 1991. године био је историјски одговор српских политичара

ОСНИВАЊЕ Скупштине српског народа у БиХ, 24. октобра 1991. године, био је историјски, судбоносни и једини могући одговор тадашњих српских политичких представника на политику прегласавања, мајоризације и отвореног брисања политичких и уставних права Срба као конститутивног народа, истакао је предсједник Милорад Додик.

НОВИ ПРЕСЈЕК ПЛАТА У СРПСКОЈ: Погледајте ко мјесечно зарађује више од 2.240 КМ, а ко једва пребаци 1.300 КМ

СЕПТЕМБАРСКА просјечна плата у нето износу Српској износила је 1.727 КМ.

КАРТЕ У БАЊАЛУЦИ БИ МОГЛЕ ПОСКУПЈЕТИ ЗА 30 ОДСТО: Шта чека путнике?

KAРTA за јавни превоз 3:10 КМ. Захтјев је бањалучких превозника. Повећање од 30 одсто за грађане је много.