АЛАРМ ЗА УЗБУНУ: Мигранти спасавају европску економију

Европа је стара цивилизација, али још увијек и најпожељнији континент за насељавање, став је домаћих демографа. Наиме, њихове ставове потврђују и најновија истраживања о градовима који су најбољи за живот у свијету. Према тим истраживањима, прво мјесто управо заузима главни град Аустрије – Беч. Такође, на тој листи налазе се на десетине европских престоница.

– Афро-азијске миграције углавном иду према Европи, а с друге стране Европа демографски међу свим континентима најлошије стоји – казао је “Гласу Српске” демограф Стево Пашалић.

Наглашава и да су раније развијене земље Европе прошле демографску транзицију, што у преводу значи да је дошло до преображаја у рађању и умирању.

– Високе стопе рађања су сведене на ниске, а стопе умирања су високе – рекао је Пашалић.

Када је ријеч о нашој земљи, Пашалић наводи да тренутно у Српској и БиХ имамо мање од 14 одсто становника до 15 година, а већи проценат је старијих од 65 година.

– Тај тренд се мијења у цијелој Европи, што даље има своје реперкусије на пензиони систем, радну снагу и ту се морају тражити нови видови демографског развоја. Поред квантитета којег више немамо морамо се окренути квалитету, а ту мислим на образовање и продуктивност становништва које ће надомјестити тај квантитет. Зато су нам битне савремене технологије и дигитализација – казао је Пашалић.

Према његовим ријечима, битне су пронаталитетне мјере.

– Пуно се прича о томе у посљедње вријеме. Много се новца даје вишечланим породицама, али то уопште не рјешава проблем. Новац добро дође, али то уопште не значи да ће те мјере донијети ефекте. То нам је најбоље показао примјер у Њемачкој. Ту је низ координисаних мјера гдје се морају укључити све институције како би дошло до неких резултата. Добре мјере су бесплатни вртићи, продужени боравци, добра плата мајкама током породиљског одсуства и слично – рекао је Пашалић.

Он наглашава да ће се овај проблем тешко ријешити природним прираштајем.

– Морамо се окренути другим мјерама које зовем недемографским, јер су демографске ограничене. Не можемо енормно повећати рађање дјеце када немамо довољно жена – рекао је Пашалић.

Када је ријеч о оним земљама гдје би у Европи могао бити остварен напредак, Пашалић наглашава да су то земље у Скандинавији.

– Поред тога и Француска традиционално добро стоји, али и Словенија ако посматрамо земље бивше Југославије, која има већи број становника од независности. Европа ће до 2050. године пасти на шест или седам одсто становништва на планети, док је сада на девет одсто – рекао је Пашалић.

Такође је додао да је кључно питање миграције и исељавање у друге дијелове Европе и свијета те нагласио да ће убудуће бити пресудна миграциона политика.

Увоз радне снаге

Економски стручњаци децидно објашњавају које све посљедице старење становништва оставља на економију европских земаља.

– У економији имамо ту неку потенцијалну максималну активност, која се мјери кривом агрегатне понуде. Она се добије кроз комбинацију ресурса којима располажемо, дакле људи, капитала и земљишта. При томе у данашњем свијету у економији знања најважнији је људски капитал и људски ресурс за привредни развој. У таквој ситуацији ако имамо мање људи и ако је њихова квалификованост нижа, одмах постоји мањи економски потенцијал – објашњава за “Глас Српске” економиста Марко Ђого.

Европски демографски трендови, наглашава Ђого, сугеришу да је на основу економског направљен и социјални модел.

– Дакле, морају постојати материјални основи да се исфинансирају социјална давања. Ако опада економска база, онда и социјална надоградња не може бити финансирана. Ситуација је таква да са старењем становништва практично пада дугорочни потенцијал Европе као континента за раст, али доводи се у питање одрживост постојећег социјалног модела на том континенту – нагласио је Ђого, који је декан Економског факултета у Источном Сарајеву.

Дакле, суштина је у томе да демографски трендови остављају врло опипљиве посљедице и то је разлог, наглашава Ђого, зашто је европска економија и систем социјалног осигурања угрожен.

– Милиони емиграната доводе се у Европу како би земље покушале да одрже економску активност и тај социјални модел. Без њих то не би било могуће. Једини за сада спас јесте увоз радне снаге са других континената који су демографски у овом тренутку здравији и динамичнији – поручио је Ђого.

Увоз радне снаге на најстарији континент, поручује Ђого, са друге стране оставља друге врсте посљедица, односно долази до промјене идентитета.

– Они који су одрасли унутар нашег друштва имају и наш идентитет. Међутим, када увезете некога ко је већ формирана личност са другог континента он има и другачији идентитет. То се осјети и види на улицама Европе, а у вези је то са циљем одржавања економске активности и социјалних права. То се на неки начин плаћа кроз мултикултурално друштво у коме тај класични социјални европски идентитет све више губи на значају – закључио је Ђого.

Препоруке државама

Стручњаци Свјетске здравствене организације поручују да владе морају више почети улагати у превенцију како не би дошло до лошег здравља у старости, посебно у тренутку када становништво Европе стари. Наиме, они заговарају здравије стилове живота како би осигурали добробит у поодмаклим годинама. У извјештају се наводи да је почетна тачка боља исхрана. Порука владама европских земаља је да учине више на “усађивању” бољих навика. Подвукли су и да је пандемија вируса корона показала да су они људи који су здравији самим тим и способнији да подносе болести.

Старијим особама савјетује се 75 минута седмично интензивног вјежбања као што је пливање или трчање, али и да раде на јачању мишића барем два дана у седмици како би побољшали покретљивост. Такође, савјетује се особама са хроничним болестима да вјежбају онолико колико су способни.

И у домовима здравља Српске најчешћи пацијенти су они старије животне доби.

– Генератори свих здравствених посјета су старији грађани, односно они који имају више од 65 година живота, који се боре углавном са дијабетесом, повишеним крвним  притиском те прекомјерном килажом. Такође, нови закон о здравственој заштити обавезао је све домове здравља да у својим организационим службама формирају центре за превенцију, чији је фокус да врше скрининг програме за малигне, али и масовне старосне болести. Међутим, ти центри нису у потпуности заживјели у свим домовима здравља. Односно, око 30 одсто домова здравља формирало је те центре – казао је “Гласу” предсједник Удружења доктора породичне медицине РС Драшко Купрешак.

Нагласио је да још увијек, нажалост, немају експлицитне планове на који начин раде поменути центри, али додаје да се прате календари препорука Свјетске здравствене организације.

– Обиљежавамо датуме борбе против разних болести, али и спроводимо кампање попут мјерења крвног притиска и друге. Очекујемо од Министарства здравља идуће године озбиљнију планирану и организовану активност кроз центре у свим домовима здравља на примарном нивоу како бисмо покушали на неки начин да зауставимо тај тренд повећања масовних обољења код старијих особа – казао је Купрешак.

Нагласио је да код оних пацијената који имају више од 65 година живота доктори породичне медицине покушавају да промијене нелоше навике.

– Такође, потребно је и младе стално информисати о здравим навикама, попут исхране, али и предочити им све штетне посљедице конзумирања алкохола и пушења. Такође, ту је и посљедица прекомјерне употребе мобилних телефона коју имамо код младих људи. Све те проблеме потребно је детерминисати и покушати ублажити – поручио је Купрешак.

Нагласио је да је преузимање мјера на заштити здравља младих, али и старијих, дугорочни процес који не може дати резултате на годишњем нивоу.

– То су петогодишњи и десетогодишњи програми. Проценат смртности од кардиоваскуларних болести озбиљно смо смањили у посљедњих десетак година управо кроз одређене техничке смјернице и протоколе за породичну медицину. Здрав начин живота требало би да стимулишу и медији, општине и разна друга министарства усвајањем појединих законских рјешења – закључио је Купрешак.

Највећи проблем

И у сусједној Хрватској ове седмице причало се о демографским проблемима.

Наиме, поједини посланици из те земље поручили су да кључни проблем западне цивилизације нису илегалне миграције него одустајање од рађања и ниске стопе фертилитета.

– Стопе фертилитета у западној цивилизацији су испод 1,6 живорођеног дјетета по мајци и то значи катаклизму и кључни је разлог овога што се догађа. У комплексном и захтјевном систему потребна је и радна снага која се данас надомјешта мигрантима, јер због одустајања од рађања западна цивилизација није кадра надомјестити тај број радника – казао је посланик Хрвоје Зекановић.

(ГласСрпске)