РЕЖИСЕР ВУК ПИЈЕТЛОВИЋ О ФИЛМУ „ДОМ КУЛТУРЕ“: Најтеже ми је било слушати исповијести логораша и достојно их приказати (ФОТО)

Обрађујући болну тематику ратних сјећања и буђење трауме коју носи ПТСП, дошло је до прожимања тема у филму које су дубоко у својој основи свеопште и људске. О патњи и мучењима је увијек тешко јавно говорити, а да се не оскрнаве нечије емоције и људско достојанство, али је пријеко потребно како би друштво у коме живимо постало свјесније проблема.

Радња филма је базирана на сусрету који је окидач приче. Млади глумац Горан припрема монодраму и на проби је обучен као војник, а у том тренутку када га угледа стари домар Остоја који је био заточеник у логор, буде му се најдубље трауме. Филм је конструисан тако да сусрет изазове нагли скок у прошлост и буђење трауме кроз емотивне и физичке експресије глумца, а Горан који се случајно у том тренутку нашао заједно са Остојом мора да преживи с њим све етапе и помогне му да се врати у ставарност. Горанов костим као оличење рата и доминације изазива код Остоје пориве од убиства до преживљавања, тако да Остоја више не види Дом културе у којем стварно ради као домар, већ логор у којем је мучен прије 30 година и гдје не зна за себе.

На идеју да се позабави овом тешком тематиком Пијетловић је дошао читајући и слушајући исповијести преживјелих. Управо чињеница да су заробљене често мучили управо некадашњи пријатељи или колеге са посла навела га је на размишљање да то „губљење” људскости овјековјечи у филму. У филму играју Миодраг Петровић, Бојан Колопић и Мирослав Синкић, а сниман је прошлог љета у Дервенти. О томе како је текло истраживање, снимање и шта је било најизазовније у процесу, испичао је Вук Пијетловић за „Новости“.