СОЊА КАРАЏИЋ ЈОВИЧЕВИЋ: Тридесет година не престаје кидисање на Српску!

Фото: Уступљене фотографије

– Користећи ову прилику, желим да истакнем да је неопходно сагледати дешавања и околности током неколико мјесеци који су претходили 9.јануару 1992.године, да би се у потпуности схватиле околности и значај настанка и опстанка Републике Српске. Током претходне јесени било је јасно да БиХ иде путем сецесије, мајоризације и прегласавања Срба. Отворене пријетње Србима, позивања на Исламску декларацију, парадирање паравојних формација и медијско иживљавање уносили су немир и стрепњу међу српски народ. Појединачно, сви смо могли осјетити промјену атмосфере у друштву, на послу, факултету. Услиједило је заказивање сједнице Скупштине БиХ без знања и присуства српских посланика што је изнудило оснивање Народне скупштине српског народа у БиХ, присјећа се Караџић Јовичевић.

Даље наставља: Са жељом и обавезом да се српски народ заштити и да сходно Уставу и другим правним и међународним актима изрази право да остане у тзв. „крњој“ Југославији, са Србијом и Црном Гором, расписан је плебисцит 9. и 10. новембра 1991. године. На њему је у огромном проценту, више од 90 одсто, српски народ изразио одлучну жељу да остане у Југославији. Такво рјешење су подржали и неки муслимански интелектуалци, свјесни да би тиме и њихов народ у најмање три републике такође остао повезан.

Међутим, како каже Јовичевић Караџић, крајем 1991.године, јасно нам је дато на знање да Србија и Црна Гора улазе у процес дефинисања заједничке државе, најдаље на сљедеће прољеће.

– Остали смо сами. Тада смо већ имали поуздане податке о ангажовању иностраних агенција, још од 1989. , на плановима за сатанизовање Срба у склопу укупног плана за сецесију БиХ и свођење Срба на грађане другог реда. И то је било све видљивије у свакодневном животу, па сјећања и искуства од прије 50 година поново отварају старе неизлијечене ране, страхове и стрепње. Стотине сати разговора, засједања, тражења рјешења, а на памети само безбједност српског народа и обавеза да се народ мора сачувати и опстати на својој земљи. Радила сам на организацији скоро свих састанака, некима и присуствовала. Скоро свако вече, по повратку са сједница и састанака, разговарала сам са Радованом до дубоко у ноћ. О тежини и озбиљности тренутка у којем живимо, националној одговорности и обавези Српске демократске странке, у коју су сви гледали и од ње очекивали рјешења, о историјским искуствима и оправданим страховима, присећа се Соња.

Каже да је напетост расла из дана у дан, а Срби све гласније очекивали рјешење које ће спустити тензије и донијети сигурност.

– Ближили су се Божићни празници. Колико изнуђено толико и сасвим пригодно, свечана сједница је заказана за 9.јануар, трећи дан Божића и дан Светог Стефана Првомученика. Тада је проглашена Српска Република БиХ, а сам назив јасно показао да Срби пристају на останак у БиХ под условима који ће нашем народу обезбједити миран живот и суживот са комшијама. На сједници атмосфера озбиљна, достојанствена. Без ликовања и славља. Сви свјесни да од тог момента предстоји велики посао успостављања институција на чијем челу ће бити најстручнији, најодговорнији људи, а сви остали помоћи како ко најбоље зна и умије. Народ је ову одлуку дочекао са огромним олакшањем и надом у могућ суживот на равноправним основама. Европска заједница је крајње озбиљно схватила проглашење Републике, а Бадинтер одмах зауставио аутоматизам признавања БиХ, сећа се дешавања од прије три деценије Соња.

Према њеним ријечима тада ус интензивирани спреговори, тражена рјешења.

– Српски представници су предлагали моделе рјешења на примјерима Сјеверне Ирске, Швајцарске, Белгије и коначно је белигијски модел постао основа Лисабонског споразума, веома сличног каснијем Дејтонском споразуму. Лисабонски споразум је потписан, а затим је Алија Изетбеговић, по наговору америчког амбасадора Цимермана, повукао свој потпис. За обећани суверенитет Алија је јавно изрекао да ће жртвовати мир и управо то и урадио, уз безрезервну подршку међународне заједнице, присјећа се она.

Како каже до првог рођендана Републике, 1993. године, након пуних девет мјесеци крвавих напада на српски народ и херојске одбране, прије свега народа и полиције, а од средине љета и тек формиране војске, у пуном капацитету смо били свјесни значаја формирања Републике Српске.

– На срећу, била су свјесна и наша браћа у Србији и Црног Гори. Само онај који није схватио да се око Сарајева, у Крајини, Подрињу, Херцеговини, Посавини и Семберији бранио и одбранио и Храм Светог Саве и Теразије, Острог и Опленац није био нити је данас национално дефинисан и ментално способан да цијени и воли Републику Српску. То не умањује фактичко стање да је Република Српска најсветија и највећа историјска и национална чињеница модерне историје Срба на Балкану, истиче Караџић Јовичевић.

Поручује да данас обиљежавамо њен 30 рођендан – 30 година Републике Српске, током којих ниједна година није била лака.

– Дејтонски споразум је донио признање Републике Српске, донио је прекид сукоба, баш као што је без страдања и сукоба то могао да постигне и Лисабонски споразум. Холбрук ће муслиманској страни отворено предочити да од таквог, обећаног суверенитета нема ништа, рјечима „Можете да имате 30 одсто власти у 100 одсто Босне или 100 одсто власти у 30 одсто Босне, али 100 одсто власти у 100 одсто Босне неће моћи никада!“, а годинама касније Цимерман ће признати своју погубну улогу и изјавити да је лично упропастио споразум који уопште није био лош. Ипак, за свих ових 30 година није престало кидисање на њено постојање, на народ, на достојанство, на опстанак. Нису престала ни обећања нашим комшијама о доминацији. Вријеме је за неке нове снаге иностраних политичара и дипломата који имају храбрости и знања за стварно исправљање почињених грешака умјесто покушаја исправљања и прања историје чињењем нових. То не доноси трајна рјешења, али сигурно доноси несрећу свим народима који овде живе, истиче Соњ Караџић Јовичевић и додаје да ако смо то научили сви ми, вријеме је да науче и они који се нама баве.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

МИНИЋ НАЈАВИО: Доносимо закључак о запошљавању 500 дјеце погинулих бораца

ПРЕМИЈЕР Српске Саво Минић најавио је да ће Влада на сутрашњој сједници донијети закључак о запошљавању 500 дјеце погинулих бораца у јавним установама, предузећима, заводима и дирекцијама.

МЈЕШТАНИ ЈАСНИ: Гламочани против Хелезове иницијативе и градње војног полигона

НЕ желимо градњу војног полигона за обуку војника Оружаних снага БиХ, јединствен је став становника Гламоча. Противе се захтјеву Министарства одбране у Савјету министара да на територији ове општине буде изграђен још један војни полигон.

КЉУЧ ГРАДА УРУЧЕН БИВШЕМ ГРАДОНАЧЕЛНИКУ: Свечана академија поводом Дана Бањалуке

БАЊАЛУКА прославља Дан града у знак сјећања на 22. април 1945. године, када је град ослобођен од окупатора у Другом свјетском рату.

НАКОН 130 ГОДИНА: У зеничкој Жељезари обустава интегралне производње

У НОВОЈ жељезари Зеница почела је обустава интегралне производње челика. На такав потез управа је била принуђена због изостанка усвајања конкретних мјера заштите домаће производње. Гашење погона довело је у неизвјесност око 2.000 радника у овој компанији. Укупно 11.000 радних мјеста, угрожено је због обустављања рада Нове Жељезаре.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА БАЊАЛУКЕ: Град слободе саграђен на жртви генерација

БАЊАЛУКА је град слободе, саграђен на жртви и борби генерација које су је браниле – поручено је са обиљежавања Дана града и 81 године ослобођења од фашизма у Другом свјетском рату.

„ДАНАС ЈЕ ГОРЕ НЕГО ЈУЧЕ“: Погоршало се здравствено стање Ратка Младића

СРПСКИ љекари данас су прегледали генерала Ратка Младића, чије се здравствено стање погоршало и лошије је него јуче, рекао је Срни генералов син Дарко Младић.

ЦВИЈАНОВИЋ: Српска континуирано нуди дијалог и компромис

РЕПУБЛИКА Српска континуирано нуди дијалог и компромис, истакла је српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић у обраћању на 11. Делфи економском форуму у Грчкој.

ВРИЈЕМЕ СУТРА: Ујутру могућ и минус, током дана топлије

У Републици Српској и ФБиХ сутра ће бити претежно сунчано и мало топлије, али и вјетровито вријеме.

БИО ЗАРОБЉЕН И ТУЧЕН: Ђурађ Мајкић свједочио о нападу на колону ЈНА

НА суђењу Ејупу Ганићу и другим оптуженим за злочине над војницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Ђурађ Мајкић свједочио је данас о нападну на колону војника, убиству које је починио припадник зелених беретки, те о томе како је заробљен и спроведен у фискултурну салу у Сарајеву гдје је био тучен и испитиван.

СНИЈЕГ НА ЈАХОРИНИ У АПРИЛУ ИЗАЗВАО КОЛАПС: Гужве на путу Пале–Јахорина

СНИЈЕГ који је данас, 22. априла, падао на Јахорини, изазвао је колапс на путу од Пала ка Јахорини, због чега су возачи позвани на опрез.