РАДНИЦИ БЈЕЖЕ ОД ОЧАЈНИЧКЕ БИЈЕДЕ: Балканска земља „процвјетала“

Фото: Ансплеш

У једној улици у реду испред центра за дистрибуцију помоћи стоје украјинске избјеглице. У другом реду Непалци, држављани Бангладеша и други чекају испред имиграцијског ођељења да обнове радне и боравишне дозволе.

Попут Италије 70-их, Руминија је на корак од транзиције из земље емиграната у земљу усељеника, пише у својој репортажи The Economist.

Румунска економија, како се наводи, постојано расте већ цијелу деценију, а прошле године за 4,7 посто. У 2010. БДП по особи, усклађен с цијенама, износио је 53 посто просјека Европске уније, а до 2021. попео се на 74 посто, преноси Јутарњи лист.

У међувремену се број становника смањио с 23,2 милиона, колико их је било 1990. године, на 19 милиона, колико их земља има данас. Наталитет је пао након револуције 1989., а милиони грађана су емигрирали. Земља се тако сада суочава с великим недостатком радне снаге.

Послијеподневни ред испред имиграцијског одјељења у Букурешту је дуг. Никкy, дадиља из Нигерије, каже да би вољела да ради у Великој Британији, али да би радије живјела легално у Румунији, него илегално у Британији. Атхарв, софтверски инжењер из Индије, и Ницо, бармен из Шри Ланке, не говоре румунскиОдлазак у „илегалце“ ради боље плате, али то им досад није представљало никакву препреку.

Хотели, барови и ресторани очајнички траже раднике, али највећа несташица радне снаге је у грађевинарству.

Александру Бајкулеску, замјеник генералног директора грађевинске компаније Хидро Салт, има 350 запослених. Од њих 200 су странци, углавном из Шри Ланке и Вијетнама. Запошљавају их преко агенција, али румунска бирократија је толико преоптерећена огромном потражњом да многи од позваних никада не стигну – заврше у другим земљама, попут Уједињених Арапских Емирата, мјесецима прије него што стигну њихове румунске визе.

Бајкулеску радницима исплаћује плату од 1.000 долара мјесечно плус смјештај и храну, али до 40 посто новозапослених одлази у року од неколико мјесеци како би као илегалци окушали срећу у земљама у којима се боље плаћа.

„Не могу да проширим посао због ових проблема“, каже он.

Румунска бирократија је, како каже Моника Роман, академкиња која проучава имиграцију, толико компликована да многе компаније једноставно одустају од увоза нових радника. Умјесто тога покушавају да привуку оне које су веће компаније већ успјеле да доведу. Многи радници, који долазе бјежећи од очајничке биједе, радо прихватају било какав посао у иностранству.

Адријана Ифтиме, главна директорка Савеза послодаваца грађевинских компанија, каже да је сектору потребно најмање 100.000 нових радника до краја 2024. године.

Грађевинци желе да задовоље потражњу за радом на инфраструктури коју након пандемије подстиче ЕУ средствима из фондова за обнову. Румунија ће добити 27 милијарди евра, од чега ће до 17 милијарди отићи на изградњу, наводи Ифтиме.

Када се придодају други извори финансирања из ЕУ-а, Румунија би могла да добије више од 80 милијарди евра до 2027. Страни радници су, каже она, „рјешење када нема другог рјешења“.

Године 2017. Румунија је имала квоту од 3.000 дозвола годишње за раднике изван ЕУ. Та бројка је скочила на 100.000 до прошле године, али многи су кренули за страним радницима који су већ били у земљи.

Оана Тоју, заступница из парламентарног одбора за рад, каже да док Румунији требају страни радници као „брзо рјешење“ за проблем недостатка радне снаге, многи од оних који су потребни земљи већ су тамо, њени су грађани.

Међутим, проблем је што систем социјалног осигурања и казнена порезна правила многима од Румуна рад на пола радног времена чине бесмисленим, посебно мајкама с малом ђецом.

Многи Румуни још увијек емигрирају негде другде у потрази за бољом платом, али неки се враћају кући.

У међувремену расте број Румуна рођених у иностранству. До краја 2022. у земљи је било 113.520 држављана земаља изван ЕУ, што је повећање од 110 посто у пет година. Било је ту и 54.765 држављана ЕУ, 113.000 украјинских избјеглица и око 200.000 имиграната из сусједне Молдавије – иако већина њих има румунско држављанство.

Мирцеа Моцану, који је на челу УН-овог ођељења Међународне организације за миграције у Букурешту, каже да његов тим рачуна да ће, искључујући Молдавце, до краја деценије у Румунији бити 600.000 странаца, што је велика и врло брза промјена.

(Независне)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

УЖАС У СПЛИТУ: Излиле се фекалије у море, заудара на све стране

ИЗ Сплита стиже још један снимак изливања фекалних вода, и то право на плажу која се налази испод елитног дијела града.

СНАЖАН ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО ЈАПАН: Најмање 50 људи је повријеђено, оштећене су куће и мостови

СНАЖАН земљотрес погодио је данас, 28.јула, југозапад Јапана, при чему су се урушили бројни објекти, избили пожари, а најмање 50 људи завршило је у болници, објавила је јапанска телевизија НХК.

ДРАЖИ ПОЧАСТ И У ЛОНДОНУ: Традиционално окупљање које организују припадници српске дијаспоре (ФОТО)

ДАЛЕКО од родне груде Срби из Србије, Црне Горе и Републике Српске, на празник Светог Андреја Критског сабрали су се у Српској православној цркви Свети Сава у Лондону како би одали почаст армијском генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу Чичи, команданту Југословенске војске у отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије. 

СТИГЛО ОДОБРЕЊЕ ЗА ВАКЦИНУ ПРОТИВ КАНЦЕРА КОЖЕ: Ево ко ће моћи да је прими

НАЦИОНАЛНИ медицински истраживачки центар за радиологију и микробиологију руског Министарства здравља добио је прво одобрење у свијету за мРНК антитуморску вакцину, која би могла да постане доступна одраслим пацијентима са неоперабилним или метастатским меланомом.

ЦИЈЕЛИ ЖИВОТ ЖИВИО ЗА ГУСЛЕ: Са овог крша поникли велики јунаци и један од највећих гуслара Црне Горе (ФОТО)

ЧОВЈЕК чији живот су обиљежиле гусле Стеван Мишо Поповић, вишеструки првак Југославије и Црне Горе, у својој старевини, селу Трњине у Цуцама, Катунској нахији, прославио је четири деценије плодног стваралштва. Мjештани кажу да овај поносни крај у подножју Ловћена никада није био пунији људима као овог пута када су на Мишову светковину похрлили пријатељи из готово свих крајева Црне Горе, а било их је и Републике Српске и Србије. 

БУКТИ У ЕВРОПИ: Пожари харају Турском, Француском и Шпанијом (ВИДЕО)

КОД познатог турског љетовалишта Анталија избио је шумски пожар. Ватра се гаси и са копна и из ваздуха.

ВАТРЕНИ ОБЛАЦИ ПРИЈЕТЕ ЕВРОПИ: Детаљи о опасном феномену из Француске

Док се Француска и Шпанија боре са једним од најтежих таласа шумских пожара у новијој историји, стручњаци упозоравају на ријетку и опасну појаву која може додатно да погорша ситуацију – пирокумулонимбусе, познате и као „ватрени облаци“ или „змајеви међу облацима“.

ПОСЉЕДЊА ШАНСА! Трамп обуставио нападе на Иран и упозорио: „Ако не успије дипломатија, враћамо се војним дејствима“

АМЕРИЧКИ напади на Иран су привремено обустављени како би се преговорима дала још једна прилика, изјавио је данас предсједник Сједињених Америчких Држава, Доналд Трамп, упозоравајући да би могао да нареди наставак војних операција уколико дипломатски напори не дају резултате.

ПУТИН ПОТПИСАО ВАЖАН УКАЗ: Руска војска биће још моћнија

РУСКИ предсједник Владимир Путин је потписао указ о повећању броја Оружаних снага.

ОКОНЧАНА АКЦИЈА НА ЕЛБРУСУ: Евакуисана тијела преостало троје планинара из БиХ

РУСКИ спасиоци евакуисали су са планине Елбрус тијела преостало троје држављана Босне и Херцеговине који су погинули током успона, чиме је окончана акција извлачења свих пет страдалих планинара из Зенице.