РАДМИЛА КАРЛАШ, КЊИЖЕВНИЦА, ЗА „НОВОСТИ“: Слобода кошта, али и вриједи

Фото: Уступљена фотографија

Упоредо са новинарством, ауторица је брусила и свој дар за књижевност који је резултирао објављивањем романа „Четворолисна дјетелина“ и „Кад утихну мелези“, а објавила је и збирке прича „Погрешан перон“ и „Лутак“. Нови роман „Еј другови, је л’ вам жао“ писан је у интимном тону, откривајући болне спознаје о прошлости које је дубоко преиспитивала и одлучила роман посветити родитељима. Како је текао процес настанка књиге, шта је уткала у ликове и да ли уопште има биографских елеманата, испричала је за „Новости“.

*  Најновији роман „Еј другови, је л’ вам жао“ посвeтили сте Вашим родитељима. Колико је било изазовно радити на таквом роману и која основна нит Вас је је водила током процеса стварања књиге? 

Моји родитељи, којима сам посветила роман, најзаслужнији су што сам оваква каква јесам. Што се руковидим знањем, а не митовима, предрасудама, стереотипима, што мноме није могуће манипулисати и што мислим својом главом. Сматрали су и живјели, како је мој отац говорио, да с људима треба тражити оно што их спаја, а не оно што раздваја. Мени је роман близак изнутра, јер је истраживање свих детаља у вези настанка земље у којој сам живјела, а која је потом брутално уршена, дио моје природе. Посљедице сам видјела, узроци су ме занимали. Емотивна сам увијек кад проживљавам бившу земљу као један феноменалан куктурни и географски простор, као нешто што ме чинило богатијом. Порука се намеће, а то су љубав и разумјевање што изискује знање. Тек тад човјек може ићи даље. Запетљавање у бесмислене и пласиране мржње, квазизнања своди човјека на ниво неког клона, аутомата, који витла овим или оним бајрацима. Мене је на писање ове књиге потакнила љубав, али и бол због свега што се десило, а нарочито тога како се десило. Роман је фикција, нема аутобиографских дијелова.

* Радња романа обухвата и пријератне и послијератне године, а доста тога се одиграва и у Сарајеву. Јунакиња Ирис трага за љубављу из младих дана и спаја мозаик успомена. Колико се читаоци могу повезати са главном јунакињом која тражи осјећај припадности јер се све око ње распало? На које начине сте градили њен лик?

Роман прати много историјских времена, па тако и пријератно и послијератно Сарајево. Свако може бити Ирис, ако је окрњен постојањем без Другог. Други није другачији, он је дио свих нас понаособ. Тек као цјелина можемо да функционишемо. С другим и другима. Ирис се наметнула као лик. Никада унапријед не размишљам о својим ликовима, они се једноставно десе. Романе не пишем по скицама, већ по интуицији и још нечем што би Карл Густав Јунг назвао процесом индивидуације. Ерика Јонг је у својој књизи „У кревету са ђаволом“, овакав стил писања назвала неометаним током информација и да су ти писци најсретнији. Мислила је свакако на сам процес стварања романа, а не на њихову свеукупну срећу. Моја подсвјест је дубока, сад радим на роман у Ибн Сини и многобројни фиктивни детаљи живота тог чувеног човјека, којег ја изнимно волим, само израњају из мене, као рибе изнад површине. Препустим се свом унутрашњем бићу, јер оно очигледно све зна. Ирис је очигледно као имагинарни лик, а ипак неко кога можете да сретнете или препознате у животу. Оно што је извјесно је да је Ирис авангарда, да се не поводи већином, да је својеглава, истрајна и склона да знањем и љубављу живи, ма како то било тешко. И свакако особа која, као што би рекла Мира Фурлан у својој аутобиографији, стално пропиткује систем. Додала бих, не само систем. Све.

* На шта сте хтјели кроз Кенанов лик посебно указати? Да ли је његов лик идеал човјека којем се тежи и да ли је могуће достићи његове суштинске вриједности?

Кенан је љубав. И приповједач. Приче су бајковите, љековите. Вјерујем да Ријеч може да вас убије. Или излијечи. Изговорано има велику моћ. Одувијек су људи приповједали, на сјелима, поред ватре, у ноћима, у невољама. Приповједање је старо колико и човјек. Оно има моћ. Кенан је лик који својим причама удише живот и јунаци истих постају стварни. Све што је испричано постане стварно. Зато пазите шта причате увијек.

* Роман је велика посвета нашој Босни, њеној културној и етничкој измијешаности и напросто је предивно да су главни ликови овог романа о Сарајеву, она наша разлика која твори јединство, записао је Нерзук Ћурак о Вашем роману. Колико овакви романи који прокламују космополитизам могу да утичу на замрачену свијест појединаца који су обузети токсичним идеологијама?

Љубав и знање су у заиста незавидном положају. Опасни. Давни непријатељи. Али, ја бојим свијет унутрашњим бојама, па на промоцијама видим људе које је тај космопопитизам такнуо. Много смо загађени, неопходна је једна темељна детоксикација. Хоће ли се скоро десити на макро нивоу, не знам. Сумњам. Али постоје микро нивои. Било би лијепо да „инфицирани“ људи послије романа прогледају. Али неће. Питање је хоће ли и читати, могу ли. Претпостављам да одређени креатори „културе“ нетрпељивости, теорија завјере и „разложне“ мржње хоће читати. Они ме не занимају, препуштам их њиховим болестима које им доносе материјалну добит, што је биједно. Не знам шта да вам одговорим. Желим да вјерујем да ће бар неко бити „спашен.“

*Како доживљавате књижевну сцену у БиХ? Поштује ли се данас довољно списатељски занат код нас за разлику од неких других земаља?

Немамо ми више онај југословенски културни простор и изврсно издаваштво. Али имамо шта имамо. О неком превеликом поштовању писаца у ери поремећених укуса не треба ни говорити. При том не мислим на националне или националистичке писце, које мало ко чита, али их зато објављују, злу не требало. Мени је смијешно кад погледам захвале писаца који објављују „вани.“ Лијепо ми се заврти у глави од силних агената, помоћника, секретара, секретарица, ових, оних. Наравно да је теже овдје писати гдје је сав посао ваш. Од објављивања, дистрибуирања и много тога још. Укратко, сналазите се.

* С обзиром на то да сте и новинарка, како видите медије у БиХ? Шта би на том пољу, по Вашем мишљењу, требало поправити?

Какво друштво, такви новинари. Често сам се сретала са послушним новинарима, јер како кажу, морају. Ето, ја нисам морала, чиме сам уништила своју егзистенцију. Слобода кошта, али и вриједи. Требало би промијенити све. Од главе. Осим пар часних пера у БиХ, у оба ентитета, видим само погнуте главе у стилу је ли Тале, јесте капетане. Сумњам да се нешто и може „поправити.“ Мјењати да, али поправити не. Непоправљиво. То је већ нека друга и јако обимна тема.

* Може ли се рећи да су књижевност и новинарство двије Ваше велике љубави која надопуњују једна другу? Чему вас је научило новинарство, а чему књижевни рад? 

Новинарство ми је било површно у односу на писање романа, прича, есеја. Са девет сам писала есеј о Андрићевој Госпођици за једне књжевне новине и нико ми није вјеровао да сам га ја написала. Када сам са 14 писала о Крежи, већ су ми више вјеровали, али су ме гледали чудно. Најљепши период новинарства по мене биљежим прије рата, када сам путовала по селима, засеоцима и градовима бивше земље и писала репортаже. Сусрети са обичним људима неким поводима, а било је и оних страшних као када је отац у околини Цазина силовао пет кћерки, за мене су били откривање једног посебног свијета. Занимљиво је да сам увијек, ма гдје крочила, била љубазно дочекана. Сјећам се како ми је једна нана гријала чизме поред пећи за шпорет усред зиме негдје у средишњој Босни. Ја сам прела као мачка поред пећи, заборављајући да сам ту послом. Потоње, озбиљније теме, растуживале су ме када сам схватила куд све води и да ријечи бацам у вјетар. Или малобројним, који су се аламантно брзо прорјеђивали и нестајали. Као избјеглице, као добровољни прогнаници, као неки средњи слој који смо изгубили. Онај паметни и образовани. Искено, нешто из мене утицало је на начин како пишем новинарске текстове, па се опет враћамо на моје родитеље, мог оца професора српскохрватског језика и мајку, свима прићи са осмјехом, па је ту она нана и оно његово о знању, па као такав знаш написати аналитички и лако објашњив текст. Који многи нису хтјели да читају. И истине ради, прво сам постала књижевница, па новинарка. Моје писање прича, неке дијелове комотно користим у својим садашњим романима, настали су прије првог новинарског текста.

* Промоцију књиге очекујемо сутра у Бањалуци, а шта је даље у плану? Радите ли сада на неким новим пројектима?

Загреб и Нови Сад свакако су на реду. Потом Љубљана. Завршавам роман „који се пише“ 27 година, јер то тако треба, имам један у фиоци готов, а поменути о Ибн Сину је у настајању. Нова збирка прича је готова.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ПАПРЕНА ЦИЈЕНА: Најскупља кућа у Српској продата за 1,5 милиона КМ

У РЕПУБЛИЦИ Српској је од почетка 2017. године до 30. јуна ове године забиљежен промет непокретности од око 8,5 милијарди КМ, подаци су из Регистра цијена непокретности, према којем је највише евидентираних у првом полугодишту 2026. било у Бањалуци и Бијељини.

ПУН ШАТОР: Ђајић наставио низ великих окупљања уз крајишку пјесму (ВИДЕО)

НАКОН што је претходних дана окупио велики број грађана у Бранешцима и Модричи, лидер странке „Воља народа Српске“ др Владо Ђајић наставио је низ музичких окупљања, овог пута у Мркоњић Граду, гдје је и овог пута шатор био претијесан да прими све који су жељели да присуствују вечери изворне и крајишке музике.

ФОТОГРАФИЈЕ ГОВОРЕ ВИШЕ ОД БИЛО КОЈЕ РИЈЕЧИ: Вечерас отварање новог шеталишта, Станивуковић објавио како изгледа (ФОТО)

ШЕТАЛИШТЕ уз Врбас, од Шведске плаже до Врућице, вечерас ће бити отворено.

НЕЗАПАМЋЕНО НЕВРИЈЕМЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ: Влада ће помоћи Невесиње и Берковиће у складу са могућностима

ПОМОЋНИК министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Лалић рекао је да ће Влада Српске, у складу са својим могућностима, помоћи домаћинствима у Невесињу и Берковићима који су претрпјели штету у јаком невремену које је у уторак погодило ово подручје.

ДАНАС ПРОМЈЕНЉИВО И СВЈЕЖИЈЕ: Временска прогноза за петак

У РЕПУБЛИЦИ Српској и ФБиХ данас ће бити углавном сунчано уз промјенљиву облачност и свјежије.

ВАНРЕДНА СИТУАЦИЈА У ДЕВЕТ СРПСКИХ ОПШТИНА: Због афричке куге страдало око 30.000 свиња

ЗБОГ ширења афричке куге свиња ванредна ситуација проглашена је у девет општина у Србији, а до сада је еутаназирано или је угинуло око 30.000 свиња, изјавио је др Бобан Ђурић из Управе за ветерину Министарства пољопривреде Србије.

РОЂЕНЕ 22 БЕБЕ: Највише у овом граду Српске

У РЕПУБЛИЦИ Српској у протекла 24 часа рођене су 22 бебе, по 11 дјевојчица и дјечака, речено је Срни у породилиштима.

ТОКОМ ДАНА ОЧЕКУЈЕ СЕ ПОЈАЧАНА ФРЕКВЕНЦИЈА ВОЗИЛА: Стање на путевима

 САОБРАЋАЈ се одвија несметано, али с обзиром на то да је посљедњи дан радне семдице у току дана се очекује појачана фреквенција возила на већини путних праваца и граничних прелаза, саопштено је јутрос из Ауто-мото савеза /АМС/ Републике Српске.

ТУЖНА ВИЈЕСТ ИЗ ТРЕБИЊА: Упокојио се отац Макарије, монах манастира Тврдош

МОНАХ Макарије, сабрат манастира Тврдош, упокојио се након дуге и тешке болести. Од вољеног монаха опростио се и владика Григорије, који је на друштвеним мрежама објавио емотивну поруку у знак сјећања на њега.

ОБЈАВЉЕНА ЛИСТА НАЈМОЋНИЈИХ ПАСОША: Ево гдје се налази БиХ

ДОК пасоши из неких држава омогућавају власницима да путују свијетом једноставним пакирањем торбе и резервацијом лета, други захтијевају заказивање термина у конзулату, гомилу докумената и седмице неизвјесног чекања.