НОВИ РАТ У НАЈАВИ? Европа се масовно наоружава

Редослијед пет највећих извозника оружја није се мијењао: након САД-а слиједе Русија, Француска, Кина и Њемачка.

Европске чланице НАТО-а повећале су увоз за 65 одсто.

– Иако су се трансфери оружја на свјетском нивоу смањили, они према Европи нагло су порасли због напетости између Русије и већине других еуропских држава – констатирао је у приопштењу Пиетер Д. Веземан, виши истраживач у СИПРИ-ју.

– Након инвазије на Украјину европске земље желе увозити више оружја, и то у краћем року – додао је Веземан.

На глобалном нивоу увоз оружја смањио се за 5.1 одсто. Афричке државе смањиле су увоз за 40 одсто, а оне у Сјеверној и Јужној Америци за 21 одсто. Смањен је и увоз у азијско-пацифичкој регији, за 7.5 одсто, и на Блиском истоку, за 8.8 одсто.

Изнимка су у Азији земље на источном дијелу континента и „одређене земље на другим подручјима с високом разином геополитичке напетости, напомињу.

– Стратешко натјецање наставља се и у другим дијеловима свијета: порастао је увоз оружја у источну Азију, а испоруке на Блиски исток задржале су се на високој разини – објаснио је Веземан.

Американци остају увјерљиви број 1

САД и Русија били су у протекле три деценије највећи и други по величини извозник оружја у свијету. Од 2018. до 2022. САД је повећао водство, с 14 одсто већим извозом у поређењу с претходних пет година. Амерички удио у глобалном извозу порастао је с 33 на 40 одсто.

Руски извоз оружја смањио се пак за 31 одсто, а удио у глобалном извозу пао је с 22 на 16 одсто. Трећепласирана Француска примакла се Русији с повећањем удјела у глобалном извозу са 7.1 одсто од 2013. до 2017. на 11 одсто у петогодишњем раздобљу закључно с 2022, преноси Хина.

– Инвазија на Украјину вјероватно ће додатно ограничити руски извоз оружја“, рекао је Хеземан из СИПРИ-ја, „зато што ће Русија дати приоритет опскрби властитих оружаних снага, док ће потражња из других држава остати на ниском нивоу због трговинских санкција.“

Кина не продире на велика тржишта

У истом раздобљу је њемачки извоз пао за 35 одсто, а кинески за 23 одсто.

– Кини није успјело продријети на нека велика тржишта, у неким случајевима то има јасне политичке разлоге – каже истраживач института из Штокхолма за Дојчевеле. Рецимо, Кина не продаје оружје сусједној Индији која спада међу велике купце.

– Изненађујуће је пак што се Кина није успјела изборити с конкурентима из САД-а и Европе ни у већини држава Блиског и Средњег истока – додаје Веземан.

Истраживачи примјећују да је Русија претекла Кину као главни добављач подсахарске Африке, што је посебно видљиво послије државних удара у Малију. И Турска набавља битно мање оружја од САД-а.

СИПРИ је анализирао и наруџбе скупог оружја, попут војних авиона, ратних бродова, носача авиона и подморница за идуће раздобље.

Према њиховој анализи, САД ће остати далеко највећи извозник. Око 60 одсто свих наручених борбених авиона и хеликоптера је америчке производње. Само прошле године је 13 држава наручило 376 таквих америчких летјелица.

Француска биљежи велик број наруџби, док њемачке летјелице није наручио нико, али зато јест бродове. Русија има релативно мало наруџби што се објашњава тиме да домаћој војсци треба више наоружања па је мање на продају.

Европа се и лани масовно наоружавала

Подсјетимо, и прошлогодишње извјешће Института показало је како се Европа још од руске инвазије Крима почела наоружавати. Извјешштај за раздобље од 2017. до 2021. показало је да је опсег купљеног оружја заправо пао за 4.6%, али европске државе су купиле за 19% већи износ оружја него у претходном раздобљу.

(ГЛАС СРПСКЕ)