ИЗ ДАНА У ДАН НОВИ РАСТ: Банке дижу само камате на кредите

Према његовим ријечима, банке имају могућност да не повећају или да минимално повећају камату на кредите, а да ипак остваре већу профитабилност.

– Та промјена је искључиво процјена сваке банке и сигурно ће бити различита од банке до банке – рекао је Кутле.

Каматна стопа у Европској унији током прошле године, подсјетио је Кутле, подизана је четири пута. Банке у БиХ пратиле су тај тренд.

– То значи да сваки пут кад је то учинила ЕЦБ, ту могућност су искористиле и домаће банке – казао је Кутле.

Он је истакао да су надлежне агенције за банкарство ограничиле повећање камата на кредите на максимално два одсто, а изнад тога се повећава трошак банкама.

– Због тога се и повећање камате кретало унутар тог процента – додао је он.

Економиста Зоран Павловић каже да су банке са много депозита незаинтересоване да исплаћују веће камате штедишама, јер једноставно немају могућност да пласирају сав тај новац.

Када су у питању кредити, Павловић каже да су у најбољој позицији они који имају фиксну каматну стопу, а којих нема много.

– Кредити на дужи временски период, попут стамбених, који су везани за еурибор, биће мијењани како буде расла каматна стопа у Европи – каже Павловић.

Додао је да ће се, без обзира на повећање камата, становништво задуживати и даље јер само на основу  плате мало ко може приуштити себи кућу или стан.

Из ЕЦБ-а су најавили да ће каматне стопе у наредном периоду највјероватније бити подигнуте за 50 базних поена с циљем даљег обуздавања инфлације.

Потражња

Берислав Кутле каже да се, упркос дешавањима у свијету, не осјети смањење потражње за кредитима на домаћем тржишту.

– Оно је константно између четири – пет одсто. Проблем је што са овако малим платама и повећаним цијенама квадрата стана све мање грађана може своје стамбено питање рјешавати кредитом. Тај проблем ће бити све израженији што инфлација буде више трајала – објаснио је Кутле.

(ГласСрпске)