МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ: Уставносудијски волунтаризам

Фото: Принтскин/Јутјуб

Међутим, мало људи зна, а још мање их је који би то хтјели јавно рећи, како Уставни суд БиХ према слову Устава БиХ нема право да доноси овакву привремену мјеру, не само у овом, него и у случајевима других закона. А још раритетнији податак је да је начин на који је тај суд себи ипак прибавио ту власт јединствен у свијету, у државама са тзв. апстрактном контролом уставности прописа која, да кратко подсјетим, значи право уставног суда да, невезано за било који конкретни спор пред редовним судом, односно и у одсуству таквог спора, оцјењује правну ваљаност закона и других прописа по мјери одређеног устава.

Наглашавам ово зато што нема ниједне државе на свијету, осим БиХ, у којој би уставни суд сам себи, својим пословником, дао право да издаје своје привремене мјере којима забрањује примјену закона. Дакле, нигђе то, осим овђе, није учинио ниједан уставни суд, јер свугдје у свијету право на евентуално одређивање такве надлежности има само доносилац устава (уставотворац) или парламент када врши функцију доношења закона о уставном суду. Не треба ићи далеко, довољно је погледати само уставе земаља из нашег окружења па виђети да, на примјер, Уставни суд Републике Србије, или Уставни суд Републике Хрватске (као и уставни судови свих држава које су некада биле републике бивше СФРЈ), није себи дао такво право својим пословником, јер им тако нешто не дозвољавају устави тих држава.

Штавише, ни Устав Србије, односно Устав Хрватске ниједном својом одредбом, баш као и Устав БиХ када је ријеч о Уставном суду БиХ, не прописују право тамошњих уставних судова да обуставе од извршења закон или други пропис. Максимално што дозвољава Устав Републике Србије (чланом 168. став 4) с тим у вези је обустављање од извршења појединачног акта. Јер, у члану 168. став 4. Устава Републике Србије стоји: „Уставни суд може, до доношења коначне одлуке и под условима одређеним законом, обуставити извршење појединачног акта или радње предузете на основу закона или другог општег акта чију уставност или законитост оцјењује.“ Како видимо, нема у овој одредби, а ни у другим уставним одредбама, ни ријечи о обустављању од примјене закона. Зато, дакле, Уставни суд Србије може да обустави од извршења само појединачно одређену пресуду суда или управни акт одређеног управног органа, али не и закон као општи правни акт. Ни у Уставном закону о Уставном суду Републике Хрватске – Пречишћени текст („Народне новине“, број 49/02) нема одредби које би том суду дозвољавале да обустави од извршења закон Хрватског сабора, јер таквих одредби нема у Уставу Републике Хрватске. Стога основна правила логичког размишљања, а посебно логичког тумачења права, не дозвољавају уставним судовима да код таквог стања ствари они преузимају улогу уставотворца или законодавца па да себи самовласно, својим пословником, дају право да обустављају законе од извршења. Зато то нису учинили ни Уставни суд Србије, а ни Уставни суд Хрватске, јер би се у супротном понашали на волунтаристички начин. И тако стоје ствари са уставима осталих држава које имају уставне судове.

И Устав БиХ спада у круг таквих устава. Јер, када се ради о тзв. апстрактној контроли уставности, Устав БиХ у члану 6. прописује да Уставни суд БиХ има искључиву надлежност да одлучује у споровима који по том Уставу настају између ентитета, или између БиХ и једног или оба ентитета, или између институција БиХ, о томе да ли је одлука неког ентитета да успостави специјални паралелни однос са неком од сусједних држава сагласна Уставу БиХ, као и да ли је неки члан устава или закона ентитета у сагласности са Уставом БиХ. Како се види, нема на овом мјесту, а ни на било ком другом мјесту у Уставу БиХ, одредбе којом би било прописано право Уставног суда БиХ да одређује било какву привремену мјеру, а камоли мјеру којом забрањује примјену закона усвојених од стране надлежног парламента.

Такво право Устав БиХ није дао Уставном суду БиХ не само за поступак апстрактне контроле уставности прописа, већ ни у ономе што се назива апелационом јурисдикцијом тог суда, под коју спада одлучивање по апелацијама против пресуда и других одлука осталих судова у БиХ.

Устав БиХ једино даје право Уставном суду да усвоји своја правила о раду. Усвојити правила о раду не значи да тиме Устав БиХ даје право Уставном суду БиХ да сам себи одређује надлежности, проширујући их изван оних које му је тај устав одредио у свом члану 6. Ово стога што рад сваког органа треба разликовати од његових надлежности. То се учи на првој години основног студија права, када се студентима указује да је надлежност скуп правних овлашћења и обавеза да се обављају послови једног државног органа и њих у савременим државама одређује парламент, а не тај орган самовласно. Тек када му парламент, уставом или законом, одреди ђелокруг послова (надлежност), сваки државни орган може својим пословником уређивати своју унутрашњу организацију и рад, али само у границама надлежности које су му одређене уставом или законом. Отуда, примјера ради, Пословником Уставног суда Републике Хрватске тај суд није себи дао за право да као своје намеће привремене мјере какве одређује Уставни суд БиХ. Није то учинио ни Уставни суд Републике Србије својим пословником, нити уставни суд било које друге државе са простора бивше СФРЈ. Да не идем даље у набрајању осталих примјера који то потврђују.

Откуд онда имамо ситуацију да Уставни суд БиХ одређује привремене мјере, каква је она од 2. марта 2023. године у вези са Законом о непокретној имовини Републике Српске? Одговор је једноставан, али и супротан слову Устава БиХ. Он лежи у чињеници да је Уставни суд БиХ доносећи своја Правила (то јест свој пословник) сам себи дао право да одређује и ове мјере. Уставни суд БиХ је то волшебно учинио тако што је најприје у преамбули својих Правила („Службени гласник БиХ“, број 94/14) крајње волунтаристички, без икакве подлоге у Уставу БиХ, написао да су, наводно, „Правила Уставног суда БиХ једини правни акт којим се уређују питања поступка и организације тог суда“. Ова тврдња Уставног суда напросто не одговара истини, јер ниједном својом одредбом Устав БиХ не забрањује Парламентарној скупштини БиХ да донесе закон којим би били уређени поступак и организација Уставног суда БиХ.

Осим тога, цитирана тврдња показује и да је, износећи је, Уставни суд БиХ превидио да ријечи „поступак и организација суда“ не значе нити могу значити право одређивања сопствене надлежности. Јер, поступак суд може водити само када му се претходно одреде надлежности, а њих, како је наглашено, не одређује ниједан суд, већ уставотворац у уставу, или законодавац у закону којим уређује дату област друштвених односа под условом да законодавца на такво нешто овлашћује устав. То су елементарне ствари када се ради о правном знању и владавини права.

Нажалост, упркос слову Устава БиХ, којим Уставном суду БиХ није дато право да сам себи одређује сопствене надлежности, тај суд је (његове судије) то ипак учинио, па је тако чланом 64. својих Правила сам себи дао право да, „на сопствену иницијативу или на тражење подносиоца захтјева или апеланта, одреди сваку привремену мјеру за коју сматра да је треба донијети у интересу странака или правилног вођења поступка“.

Нема шта, школски примјер уставносудијског волунтаризма. И то ни мање ни више до у кући позваној да „подржи Устав БиХ“, како је прописано чланом 6. став 3. Устава БиХ. Треба о свему овоме упознати нашу јавност. Да барем зна.

(Независне)

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

„ПАДАЈ СИЛО И НЕПРАВДО!“ Огласио се Додик поводом одласка Шмита из БиХ (ВИДЕО)

ПРЕДСЈЕДНИК СНСД-а Милорад Додик је, поводом одласка Кристијана Шмита из БиХ, на друштвеној мрежи "Икс" објавио снимак партизанске пјесме "Падај сило и неправдо" и поручио да је Република Српска вјечна.

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋА ПОЈАВА ХАНТАВИРУСА У СРПСКОЈ? Опасна болест изазива грозницу и крварење, смртност чак 33 одсто (ФОТО)

ХАНТАВИРУСИ представљају групу вируса које преносе глодари, који су резервоар овог вируса у природи.

ПОТВРЂЕНО ИЗ ОХР-а: Шмит одлази из БиХ!

КРИСТИЈАН Шмит, којег као високог представника у БиХ не признају власти у Српској, завршава свој мандат након готово пет година на тој функцији, потврђено је из Канцеларије високог представника.

НА БИРОУ 17.500 ЉУДИ: „Права је ријеткост наћи некога ко је дошао на посао путем завода за запошљавање“

ПЛАНИРАНО је да се у 2026. години запосли 17.500 незапослених лица са евиденције Завода за запошљавање Републике Српске.

ЧЕСТИТАМО РОДИТЕЉИМА: У Српској рођено 19 беба, дјечаци у предности

У Републици Српској у протекла 24 часа рођено је 19 беба, 11 дјевојчица и осам дјечака, речено је Срни у породилиштима.

ДОГОВОР О САРАДЊИ У ПРИВРЕДИ, ЗДРАВСТВУ И НАУЦИ: Каран и Минић са делегацијом из Санкт Петербурга

ДЕЛЕГАЦИЈА Санкт Петербурга коју предводи предсједник Комитета за спољне послове овог града Григорјев Јевгениј Дмитријевич у тродневној је посјети Републици Српској поводом одржавања "Дана Санкт Петербурга у Републици Српској".

ВРИЈЕМЕ ДАНАС: Послијеподне долазе облаци, могући пљускови и грмљавина

У Републици Српској и Федерацији БиХ данас ће бити топло, вјетровито и промјенљиво облачно вријеме, уз сунчане периоде, али и повремену кишу и пљускове са грмљавином.

„ШМИТ ЈЕ СВЕ ПОКУШАО, АЛИ ЈЕ СРПСКА НЕУНИШТИВА“: Додик поручио да њемачки туриста одлази како је и дошао – без легитимитета

ПРЕДСЈЕДНИК Милорад Додик истакао је да је Кристијан Шмит много зла покушао да направи, али је на крају својим дјеловањем само потврдио једну чињеницу - Република Српска је неуништива.

ИЗГОВОРИЛИ „ДА“ НА КОСОВУ: Младен из Брчког и Марина из Новог Сада се вјенчали у Ораховцу (ВИДЕО)

У окриљу Пресвете Богородице, у њеном храму у Ораховцу, своју љубав крунисали су браком Младен Јокановић из Брчког и Марина Јовановић из Новог Сада, пренио је Радио Гораждевац.

БАЊАЛУЧАНИН ОД 95 ГОДИНА И ДАЉЕ РАДИ: Број запослених пензионера у Српској обара рекорде

ТРЖИШТЕ рада у Републици Српској све више се попуњава радницима који су се већ пензионисали, па је тако број пензионера који раде премашио 10.000, показују најновији подаци надлежних институција.