РАМИЋИМА ПРИЈЕТИ ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА: Грађани траже измијештање депоније

Фото: Регионална депонија Бањалука

Упозоравају да све ово може изазвати тешке посљедице на животну средину као и на здравље и животе самог становништва.

На ову најаву, мјештани околних насеља који се налазе у близини депоније страхују за своје здравље, иако је и оно досад било упитно.

За Српскаинфо причају да константно несношљив смрад долази са ове депоније.

– Смрад је ужасан. Разумијем ја све да је ово главна регионална депонија, али је проблем што се она претвара у еколошку катастрофу. Не можемо изаћи како треба из куће да се скоро не угушимо. Још горе је што је она горила неколико пута и да ту нема никаквог разврставања. Све бацају овђе. Мишљења сам да ово одавде треба склонити што даље од насељених мјеста гђе живе људи јер из дана у дан постаје неиздрживо – рекла је Милица С.

Слично говори и мјештанка Рамића Стојанка Ш. која каже да све ово постаје неиздржљиво. Сматра да Град не ради скоро ништа када је у питању смеће и депонија.

– У Граду скоро да нема ни контејнера за разврставање другачијег материјала. Рецимо, дешавало се, што сам и ја виђала да се све на депонију баца па и саме батерије, пластичан отпад, и отпад који је лако запаљив па је долазило у пар наврата и до пожара управо због тога. Тада нисмо смјели изаћи из куће због тога – истакла је Стојанка.

Из Центра за животну средину такође упозоравају на могућу еколошку катастрофу, али и критикују саму депонију у Рамићима као нешто што утиче на животну средину.

– Иако се ради на управљању депоније у Рамићима, локално становништво није задовољно и жали се на стање на депонији. Депонија утиче на њихов живот јер се осјети смрад, смеће се разноси по ширем подручју, а чак није ограђено подручје депоније тако да животиње дивље и домаће долазе на депонију. На то све у 2022. години, шест дана је депонија горила, што је опасност због загађења ваздуха јер дим који долазе са депоније је веома опасан, а затим и због могућности експлозија на депонији – истакла је Милица Кончар из Центра за животну средину.

Овакве ситуације показују, каже Кончарева, да се депонијом не управља на одговарајући начин и да нема капацитета за отпад који долази тј. да може да се тај отпад складишти и да не штети околном становништу и животној средини.

– Депоније јесу велики проблем и извор загађености о којима се довољно не прича, а поготово у случају Бањалуке гђе се у ствари не говори колико је депонија у Рамићима проблем читавог града. Јер депонија Рамићи се користи за одлагање отпада од 1976. године, а она већ дуго времена се требала затворити, а тренутно имамо ситуацију да се проблеми депоније и околног становништва гурају под тепих и максимално се форсира депонија за даље одлагање јер све промјене и алтернативе захтијевају стратешко планирање, улагање и доста рада – рекла је Кончарева.

Конкретни предлози удружења, сматра Кончарева, јесте то да се системски крене размишљати и рјешавати проблем отпада, а не само да се размишља о проблему на крају, то јесте на депонији.

– Тренутно процјена је да 70 одсто отпада који завршава на депонији је секундарна сировина- биолошки отпад и рециклабилни отпад који се могу искористи за добивање хумуса или ђубрива у случају биолошки отпад или имају вриједност на тржишту секундарних сировина као што су папир, картон, пластика, стакло, метал и сл. Чим се смањи доток количине отпада на депонију за 70 одсто одмах се и олакшава управљање депоније јер нема толико категорија отпада на депонији, продужава се вијек депонији итд – истакла је Кончарева.

Милица сматра да је за то потребно да се улаже у примарно одвајање отпада (различити контејнери за разне врсте отпада), рециклажна дворишта као и компостане (постојења која биолошки отпад претварају у ђубриво).

– То је дугорочно смјер кретања у управљању отпадом који доноси рјешења проблема која тренутно имамо – рекла је Кончарева.

Мјештани Рамића, Драгочаја и Туњица који се налазе у близини депоније у Рамићима страхују за своје здравље и сви су сагласни да је ово један од великих проблема који имају.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ВУЧИЋ: Обављене су велике ствари у Кини, и Трамп је примијетио

ПРЕДСЈЕДНИК Србије Александар Вучић гост је "Ћирилице Миломира Марића" на ТВ Прва.

ЦИК ОТКРИО НА СТОТИНЕ ФАЛСИФИКОВАНИХ ПОТПИСА: Политичке партије и појединци на све начине покушавају да уђу у изборну трку

ПОЛИТИЧКЕ партије на самом почетку изборног процеса, односно приликом пријаве за учешће на изборе, већ су почеле да крше закон и врше озбиљна кривична дјела, а једно од њих је и кривотворење потписа подршке.

НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ У ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ: Куваља им уручио поклоне (ФОТО)

ДИРЕКТОР Техничке школе у Бањалуци Владимир Куваља наградио је најбоље матуранте.

ПОСТАВЉА СЕ НОВИ АСФАЛТ: Од сутра па до 9. јуна обустављен саобраћај на овом путу у Српској

ОД сутра, 2. јуна, до 9.јуна, у периоду од 9.00 до 17.00 часова, вршиће се свакодневне обуставе саобраћаја, на регионалном путу Берковићи - Дивин, због постављања завршног асфалтног слоја, у дужини о четири километра, у рејону Бијељана.

ОБАВЈЕШТЕЊЕ ИЗ „ЕЛЕКТРОКРАЈИНЕ“: Једна улица у Бањалуци сутра без струје

ЈЕДНА улица у Бањалуци сутра неће имати струје.

ДРАМА НА НЕБУ ИЗНАД БиХ: У авиону повријеђени путници и стјуардеса

Пет особа повријеђено је након што је авион Ербас А320 компаније Еуровингс током лета у близини Сарајева наишао на турбуленцију и вртложно струјање које је оставио Ербас А380 компаније Емирејтс.

ПОМОЗИМО МАЛОЈ АНАСТАЗИЈИ: Дјевојчица из Орашја од рођења води тешку животну борбу (ФОТО)

ХУМАНИТАРНО удружење " Мали Анђео" организује хуманитарну акцију за осмогодишњу дјевојчицу Анастазију Кочић из Орашја, код Брчког, која од самог рођења води тешку животну борбу.

ЂАЈИЋ: Сви пензионери у Српској да имају бесплатне лијекове

СМАТРАМ да сваки пензионер у Републици Српској треба да има право на бесплатне лијекове.

РАСТУ ПРИМАЊА ЗА БОРАЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ: Каран потписао Указ о измјенама Закона о правима бораца

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Синиша Каран потписао је данас Указ о проглашењу Закона о измјенама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата, чији је циљ побољшање материјално-социјалног положаја борачких категорија у Српској.

ДЈЕВОЈЧИЦА НЕСТАЛА ПРИЈЕ ДВИЈЕ ГОДИНЕ: Суд ослободио Драгијевића у случају убиства Данке Илић

ВИШИ суд у Неготину донио је одлуку по којој се ослобађа кривице Радослав Драгијевић (75) из села Злот код Бора, који је био оптужен да је починио кривично дјело непријављивање кривичног дјела и учиниоца и помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дјела.