РАМИЋИМА ПРИЈЕТИ ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА: Грађани траже измијештање депоније

Фото: Регионална депонија Бањалука

Упозоравају да све ово може изазвати тешке посљедице на животну средину као и на здравље и животе самог становништва.

На ову најаву, мјештани околних насеља који се налазе у близини депоније страхују за своје здравље, иако је и оно досад било упитно.

За Српскаинфо причају да константно несношљив смрад долази са ове депоније.

– Смрад је ужасан. Разумијем ја све да је ово главна регионална депонија, али је проблем што се она претвара у еколошку катастрофу. Не можемо изаћи како треба из куће да се скоро не угушимо. Још горе је што је она горила неколико пута и да ту нема никаквог разврставања. Све бацају овђе. Мишљења сам да ово одавде треба склонити што даље од насељених мјеста гђе живе људи јер из дана у дан постаје неиздрживо – рекла је Милица С.

Слично говори и мјештанка Рамића Стојанка Ш. која каже да све ово постаје неиздржљиво. Сматра да Град не ради скоро ништа када је у питању смеће и депонија.

– У Граду скоро да нема ни контејнера за разврставање другачијег материјала. Рецимо, дешавало се, што сам и ја виђала да се све на депонију баца па и саме батерије, пластичан отпад, и отпад који је лако запаљив па је долазило у пар наврата и до пожара управо због тога. Тада нисмо смјели изаћи из куће због тога – истакла је Стојанка.

Из Центра за животну средину такође упозоравају на могућу еколошку катастрофу, али и критикују саму депонију у Рамићима као нешто што утиче на животну средину.

– Иако се ради на управљању депоније у Рамићима, локално становништво није задовољно и жали се на стање на депонији. Депонија утиче на њихов живот јер се осјети смрад, смеће се разноси по ширем подручју, а чак није ограђено подручје депоније тако да животиње дивље и домаће долазе на депонију. На то све у 2022. години, шест дана је депонија горила, што је опасност због загађења ваздуха јер дим који долазе са депоније је веома опасан, а затим и због могућности експлозија на депонији – истакла је Милица Кончар из Центра за животну средину.

Овакве ситуације показују, каже Кончарева, да се депонијом не управља на одговарајући начин и да нема капацитета за отпад који долази тј. да може да се тај отпад складишти и да не штети околном становништу и животној средини.

– Депоније јесу велики проблем и извор загађености о којима се довољно не прича, а поготово у случају Бањалуке гђе се у ствари не говори колико је депонија у Рамићима проблем читавог града. Јер депонија Рамићи се користи за одлагање отпада од 1976. године, а она већ дуго времена се требала затворити, а тренутно имамо ситуацију да се проблеми депоније и околног становништва гурају под тепих и максимално се форсира депонија за даље одлагање јер све промјене и алтернативе захтијевају стратешко планирање, улагање и доста рада – рекла је Кончарева.

Конкретни предлози удружења, сматра Кончарева, јесте то да се системски крене размишљати и рјешавати проблем отпада, а не само да се размишља о проблему на крају, то јесте на депонији.

– Тренутно процјена је да 70 одсто отпада који завршава на депонији је секундарна сировина- биолошки отпад и рециклабилни отпад који се могу искористи за добивање хумуса или ђубрива у случају биолошки отпад или имају вриједност на тржишту секундарних сировина као што су папир, картон, пластика, стакло, метал и сл. Чим се смањи доток количине отпада на депонију за 70 одсто одмах се и олакшава управљање депоније јер нема толико категорија отпада на депонији, продужава се вијек депонији итд – истакла је Кончарева.

Милица сматра да је за то потребно да се улаже у примарно одвајање отпада (различити контејнери за разне врсте отпада), рециклажна дворишта као и компостане (постојења која биолошки отпад претварају у ђубриво).

– То је дугорочно смјер кретања у управљању отпадом који доноси рјешења проблема која тренутно имамо – рекла је Кончарева.

Мјештани Рамића, Драгочаја и Туњица који се налазе у близини депоније у Рамићима страхују за своје здравље и сви су сагласни да је ово један од великих проблема који имају.

НАЈНОВИЈЕ ИЗ РУБРИКЕ

ДОДИК: Српски народ се борио за свој род, крсну славу, цркву, своје писмо и за слободу и да се никоме не покори

СРБИ идентитет не граде из мржње према другима, већ из љубави према свом народу, рекао је предсједник Милорад Додик у Бањалуци на свечаној академији поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

КОНАКОВИЋЕВЕ МУЉАЖЕ РАЗОТКРИВЕНЕ: Влада Србије демантовала наводе да је захтјев за прелет авиона Мацута послат прекасно

ВЛАДА Републике Србије одбацила је вечерас тврдње министра иностраних послова Босне и Херцеговине Елмедина Конаковића да је захтјев за прелет авиона Владе Србије, којим је премијер у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут, заједно са министрима, требало да отпутује у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе, послат неколико минута прије планираног полетања и нагласила да је захтјев упућен још 11. септембра.

КАМПАЊА „УПОЗНАЈТЕ СРПСКО СТРАДАЊЕ“ И У ЕВРОПИ: Бошњачки активисти бијесни због откривања истине о рату у БиХ

КАМПАЊА "Упознајте српско страдање" организована у Риму од стране Меморијалног центра Републике Српске засметала је бошњачким активистима који су писали властима у италијанској престоници са захтјевом да се ограде од кампање.

ЈЕДАН НАРОД ЖИВИ С ОБЈЕ СТРАНЕ ДРИНЕ: У Бањалуци свечана академија поводом Дана српског јединства и националне заставе (ФОТО/ВИДЕО)

У Бањалуци је одржана свечана академија поводом обиљежавања Дана српског јединства и националне заставе.

НАСТАЉАМО ОНО ШТО СУ ДОДИК И ВУЧИЋ УТЕМЕЉИЛИ: Минић и Мацут послали важне поруке након састанка у Бањалуци (ВИДЕО)

ДАН српског јединства није само један дан у календару, него нешто што ми све вријеме баштинимо, рекао је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

ЧЕЛНИК УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊАЛУЦИ ДОБИО НАГРАДУ У САД: Међународно научно достигнуће Шкрбића у области кардиоваскуларне медицине

ВРШИЛАЦ дужности ректора Универзитета у Бањалуци проф. др Ранко Шкрбић добитник је годишње награде Америчке секције Међународне академије за кардиоваскуларне науке (IACS) за запажене резултате у научноистраживачком раду у 2026. години.

ЗАХВАЛНОСТ ЗА ДЈЕЛА У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА ЗА НАШ НАРОД: Откривена биста академика Војислава Максимовића у згради Универзитета у Источном Сарајеву

БИСТА првог ректора Универзитета у Источном Сарајеву академика Војислава Максимовића откривена је данас у згради Ректората у знак вјечне захвалности за његову несебичну бригу и његовање српске духовности и културе у тешким временима за српски народ и Републику Српску.

МАЦУТ СТИГАО У БАЊАЛУКУ: У току састанак са Минићем

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Србије у техничком мандату Ђуро Мацут стигао је у Бањалуку на обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

ПОВЕЗУЈУ СЕ БАЊАЛУКА И БЕОГРАД: Напредују радови на изградњи аутопута, ускоро се поставља први слој асфалта

РАДОВИ на изградњи аутопута од Раче до Бијељине убрзани су, а на првом дијелу трасе у току су посљедње припреме пред полагање првих слојева асфалта. Ријеч је о 20 километара дугој дионици која представља наставак аутопута из Србије и будућу везу Београда с Бијељином и даље Бањој Луком.

РЕКОРДАН БРОЈ ПРВАЧИЋА У БАЊАЛУЧКОЈ ШКОЛИ: Нема довољно простора за наставу и продужени боравак

ОСНОВНУ школу "Алекса Шантић" у бањалучком насељу Росуље похађа све већи број ученика, а овогодишњи упис 120 првачића додатно је продубио проблем недостатка мјеста за наставу, боравак и ваннаставне активности.