KNJIGA O MILANU MLADENOVIĆU: Rok muzika je pogled na svijet

Tada je sa svojim profesorom – mentorom razgovarao o temi svog magistarskog, i prvo je želio da to bude o mnogim književnicima kao što su Šekspir, Dostojevski, Markes, Dante, čak i Borislav Pekić. Ipak, profesor ga je odgovorio od te ideje, jer je o svima njima uveliko pisano, te da je bolje da uzme neku neobrađenu temu, tako je izbor odmah pao na Mladenovića.

•  Naravno, knjiga pred vama nije moj magistarski rad u izvornom obliku, jer bi onda sve bilo kraće. Dopisao sam mnoge stvari, u poslednje tri godine sam radio na tom drugom delu knjige, kao nadogradnja magistarskog, gde se detaljno bavim svim albumima u njegovom opusu kroz nekoliko grupa – otkrio je Zlatomir Gajić koji je na koricama knjige zapisao – „osluškujući korene, Mladenović je spoznao u sebi pomalo Orfeja, Pindara, Paskoje, Milije, Zmaja, Branka, i Lenona… I da opet, od svega toga sazdan, jedino može da bude samo on sam“.

Zlatomir Gajić je svirao bas gitaru sa mnogim lokalnim bendovima u Novom Sadu kao „Bluz halter“, „Plavi somot“, „Ministarstvo ljubavi“, „Modern kvartet“, „Minstrel“, „Gift“, „Simić kvartet“ i „Plavi ptičić“, te je od rane mladosti posvećen rokenrolu kao muzičar, novinar i publicista, pisao je kolumne o rok i džez muzici, ali i pratio pozorišnu, likovnu i književnu scenu Srbije.

Nakon uvida u osnovne elemente Milanove poetike i njenog razvoja, te uticaja njegovih saradnika, gotovo jednako moćnih individualaca i kreativaca, slijedi pojedinačna književnoteorijska analiza žanrovski karakterističnih pesama ovog autora, i sveobuhvatna tipološka podjela kompletnog opusa prema izvorima inspiracije, te pregledna analiza odabrane diskografije EKV, sa uvidom u njen muzikološki i književni segment.

Petar Janjatović je ocijenio da ovu knjigu o Mladenoviću kao rok poeti mogu da čitaju i shvate i oni koji su svjedoci tog vremena kada je roker stvarao i današnji tinejdžeri što tek polako otkrovaju grupu EKV, te „kad se kaže naučni rad, prva asocijacija je da će biti smaranje, što sa ovom knjigom nipošto nije slučaj“.

•  Slušao dam Zlatomira kako svira i veoma je dobar. Tako je on iskoristio dragoceno iskustvo koje je imao kao muzičar da predstavi insajderski kako funkcioniše jedna rok grupa. Sa velikom ljubavlju je pisao o Milanu Mladenoviću i svim ljudima oko njega. Tako je bilo jasno da je „Limunovo drvo“ bila Milanova grupa, a „Šarlo Akrobata“ Kojina, što se videlo kasnije kad su njih dvojica osnivali svoje sastave „EKV“, odnosno „Disciplinu kičme – istakao je Janjatović.

Zaključno poglavlje nudi detaljan pregled i analizu medijske recepcije stvaralaštva ovog vrhunskog rok autora, čije vanvremensko djelo posjeduje izuzetnu vrijednost i snažan uticaj na generacije savremenika i mlađe, sve do danas.

•  Iskreno, „Šarlo akrobata“ je za mene lično bilo neprijatno iznenađenje, veoma konfuzno tada kad su se pojavili. Nisam uopšte shvatao šta se tu dešava. Zlatomir je dao novo čitanje te grupe kroz analizu svih pesama i tako nam je približio njihov jedini album. Svakako smo dobili konpletnu i zanimljivu knjigu o Milanu Mladenoviću koja će nadam se podstaći ljude da sve više otkrivaju ovog rok umetnik – zaključio je rok publicista Petar Janjatović.

Mladenović se proslavio kao frontmen, tekstopisac, pjevač, gitarista i kompozitor rok grupe „EKV – Ekatarina Velika“, a prije ovog benda, bio je afirmisan upravo u kratkotrajnim sastavima „Limunovo drvo“ i „Šarlo akrobata“ gdje je delio scenu sa Dušanom Kojićem Kojom („Disciplina kičme“) i Ivanom Vdovićem Vdom.

Petar V. Arbutina osvrnuo se na knjige o muzici koje izdaje „Službeni glasnik“ u posljednje vrijeme, kao takođe od istog autora Gajića – „Rok pesnik Branimir Džoni Štulić“ (2021) o lideru hrvatske grupe „Azra“, o bendu „Lajbah“ ili naslovu „Vodič kroz novi talas u SFRJ“ muzičara, dramaturga i novinara Vladimira Đurića Đure (vođa sastava „Đura i mornari“).

•  Uvek mi je drago kada“ Glasnik“ objavljuje takve knjige, jer čini mi se da nije dovoljno kod nas osvetljen taj period kulture, muzike u bivšoj Jugoslaviji. Oni su bili prometeji svog doba, učinili su nas bogatijim zbog njihove muzike, ispunili su našu kulturnu mapu – rekao je Arbutina i primjetio da je autor Gajić primjenio dva osnovna principa u pisanju nove knjige.
•  Tu je znanje koje je kod Gajića ogromno, i pidrazumeva se da ga pisac poseduje, a onda je tu i emotivni nivo. Vi tako pišete o nečemu što volite, dopada vam se, a opet morate biti objektivni, jer vi ste subjekat, vi stvarate delo. Autor je uspeo i da uspostavi atnosferu tog doba, takvog vremena koje više nemamo, a sve to kroz jednog junaka, kakav je bio Milan Mladenović – smatra Arbutina, i dodaje da nova knjiga predstavlja naučni pristup rokenrolu.

Takav je i koncept prethodnog, spomenutog djela autora o Štuliću, što je bila doktorska disertacija naziva „Rok poezija Džonija Štulića i njeni medijski ođeci“, čime je Gajić stekao titulu doktora filologije 2018. godine.

• Ipak, metodologija obe knjige se veoma razlikuje, što je naravno veoma dobro, da ne bude da se autor stalno služi istim konceptom. Lepo je Gajić uočio da je poezija Mladenovića negde nalik Branku Miljkoviću, i govorila je Margita Stefanović da bi Milan postao pesnik, da nije roker, otud i njegove studije književnosti –  podsjetio je Arbutina i izrazio veliku zahvalnost Zadužbini Milana Mladenovića na pomoći pri realizaciji ove knjige, a prisutna je bila Maja Maričić, direktorka te zadužbine i emotivna partnerka Mladenovića.
•  Knjiga je obrazac i etalon za kasnije izučavanje o Mladenoviću i tom vremenu, za nove generacije. Iskreno se nadam da će se pojaviti nakon ove, još knjiga o Mladenoviću, ne zato što ova možda nije dovoljna ili dobra, naprotiv, već je potrebno da se o njemu i dalje piše – analizirao je Arbutina i za kraj poentirao.

„Rok muzika nije nikad bila zabava, već pogled na svet. Ili u njemu učestvuješ ili ne. Kao i pank, on nije bio bunt, već upravo kao i rokenrol – pogled na svet“, zaključio je Arbutina ispred „Službenog glasnika“.

Grupa „Šarlo akrobata“ objavila je izdanja – „Paket aranžman“ – Razni izvođači (1981), učešće sa „Idolima“ i „Električnim orgazmom“ , i „Bistriji ili tuplji čovek biva kad…“ (1981) za diskografsku kuću „Jugoton“. Onda bend „Katarina II“ je objavila album„ Katarina II“ (1984), da bi EKV – Ekatarina Velika publikovala – „Ekatarina Velika“ (1985), „S’ vetrom uz lice“ (1986), „Ljubav“ (1987), „Samo par godina za nas“ (1989), „Dum dum“ (1991), „Neko nas posmatra“ (1993).

Mladenović je bio i dio projekta „Rimtutituki“ pod imenomb„Slušaj ‘vamo“ (Radio B92, 1992.), kao i revolucionarnog albuma „Angel’s Breath „, ambijentalnog izdanja snimanog u Brazilu (Imago Records, 1994), u tandemu sa kolegon Mitrom Subotićem Subom.

Podsjetimo, ustanovljena je i nagrada „Milan Mladenović“ od istoimene Zadužbine koja se dodjeljuje od 2019.godine za najbolju pjesmu, i do sada su laureati bili – domaće grupe „Artan Lili“, „Dram“, „Ana & The Djanges “ i makedonska muzičarka Dina Jashari.

(Tanjug)